Novine u radu javnih beležnika

Za početak želim da Vam u ime kompanije Paragraf čestitam na reizboru na funkciju predsednika Javnobeležničke komore Srbije i zaželim puno uspeha u daljem radu. Šta biste izdvojili kao novine u Vašem prethodnom mandatu na ovoj funkciji i koji su Vam planovi za dalji rad Komore?

Pre svega, hvala na čestitkama. Veliko mi je zadovoljstvo što sam u prethodnom mandatu opravdao poverenje javnih beležnika, koji su odlučili da mi na nedavnoj Skupštini ponovo ukažu čast da budem na čelu naše organizacije. Moram, takođe, da izrazim zadovoljstvo postignutim rezultatima u prethodne četiri godine, ali istovremeno i da najavim da su ispred nas ništa manje zahtevni zadaci. U toku prethodne četiri godine, javno beležništvo, kao najmlađa pravosudna profesija kod nas uspela je da stabilizuje svoju poziciju u pravosuđu, pa je došla čak i do merljivih rezultata. Podsetiću da su u dva poslednja Izveštaja o praćenju stanja u pravosuđu Centra za evropske politike, javni beležnici najbolje ocenjeni deo pravosuđa i da su nam građani dali “jaku četvorku».

Prema našem uverenju, ali takođe u skladu sa dugoročnim planovima, javni beležnici Srbije su uspeli da ostvare najvažnije ciljeve za izuzetno kratko vreme, počev od 2014. godine. Pre svega, rasteretili smo pravosuđe, uveli kontrolu u pravni promet, koji je značajno ubrzan. Povećana je pravna sigurnost građana, a broj sudskih sporova iz obligacionih odnosa sveden je na nivo statističke greške. Za sedam i po godina, uradili smo 15 miliona pravnih poslova, što je rezultat dostojan svakog znatno starijeg notarskog sistema. Pri tome, napomenuo bih da se Srbija opredelila za latinski tip notarijata, koji podrazumeva da taj posao mogu da rade isključivo pravnici, čija se stručna znanja proveravaju, i koji pored završenog pravnog fakulteta, pravosudnog ispita i iskustva u struci, moraju da imaju i položen javnobeležnički ispit, koji nije ni malo jednostavan. Zbog toga što se naš sistem zasniva na stručnosti i odgovornosti za obavljanje javnih ovlašćenja, mi moramo da insistiramo na nazivu javni beležnici. Iako to deluje kao ne preterano bitno pitanje, ono je zapravo jedno od ključnih za poziciju javnog beležništva u našem društvu. Nama nije dodeljen pečat kojim ćemo samo overavati sve što nam građani donesu, bez obzira na sadržinu ili formu, nama je dodeljena odgovornost da upotrebimo pravna znanja da i formu i sadržinu proverimo i osiguramo da bude u skladu sa zakonom.

U tim okolnostima, i uz tako visoke kriterijume, za prethodne četiri godine došlo je i do ubrzanog razvoja javnobeležničke mreže, tako da u ovom trenutku imamo 226 javnobeležničkih kancelarija. To je takođe uspeh koji smatram jednim od najznačajnijih u svom prethodnom mandatu na čelu Komore. U narednom periodu, nastavićemo da na tome radimo. Smatram uspehom našeg udruženja i to što mogu da saopštim da je u prethodna dva konkursa, od 32 imenovanih javnih beležnika, 13 iz redova javnobeležničkih pomoćnika. To pokazuje da su oni kroz praksu u kancelarijama stekli adekvatna znanja, ali i motivaciju da otvore svoje kancelarije.

Beležnik svojom overom ugovora o prometu nepokretnosti strankama garantuje da je posao u skladu sa zakonom, i on svojom ličnom imovinom garantuje za ispravnost tog pravnog posla. U javnosti se, međutim, često pominje da su usluge javnih beležnika za građane preskupe, a da je sve bilo jeftinije, lakše i brže kada su ugovori overavani u sudu. Koliko su ove tvrdnje osnovane?

U prethodnom periodu, od kada sam predsednik Komore, često sam bio u poziciji da pojašnjavam i obrazlažem tarifu javnobeležničkih poslova, koju inače propisuje ministar pravde, i to sam najčešće činio govoreći o obimu posla i odgovornosti koju beležnici preuzimaju na sebe.

Dozvolićete da ovo bude prvi put da upotrebim jedan malo drugačiji argument, ne umanjujući značaj i drugih, i ranije korišćenih činjenica. Naime, javnobeležnički bod, koji je osnov javnobeležničke tarife, utvrđen je na 150 dinara još 2014. godine, kada su javni beležnici otvorili prve kancelarije u Srbiji. Od tada do danas cena boda nije se promenila ni za dinar, iako su porasli troškovi života sa kojim bi vrednost boda trebalo da bude usklađena. Uz to, navešću i da je ranije, pored obaveze pribavljanja dokumentacije pre obavljanja posla, po završetku provere i overe ugovora o prometu nepokretnosti, na strankama bila i obaveza upisa u katastar, kao i podnošenja poreskih izjašnjenja. Danas, pored sveobuhvatne provere, kako u registru nepokretnosti i drugim bazama podataka, javni beležnik po završetku posla takođe prosleđuje svu neophodnu dokumentaciju i katastru i poreskoj administraciji. Sve se, dakle, završava kod javnog beležnika. Takođe, javni beležnici su od 2018. godine obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, i u tom smislu smo dužni da Upravi za sprečavanje pranja novca prijavimo svaku sumnjivu transakciju. Samo u prvih šest meseci primene, prema podacima Uprave, javni beležnici prijavili su 230 sumnjivih transakcija, što je u velikoj meri doprinelo skidanju Srbije sa “sive liste” Međudržavnog tela za kontrolu i sprečavanje pranja novca (FATF).

Što se tiče poređenja sa cenama koje su bile ranije u sudovima, činjenica je da su ti poslovi neuporedivi. Sud, odnosno službenici koji su overavali ugovore, a koji najčešće nisu bili pravnici, nisu ulazili u sadržinu ugovora i isključivo su overavali potpise, odnosno utvrđivali identitet potpisnika. Pa ipak, iako je bilo tako, cenovnik sudskih taksi bio je gotovo identičan kao što je to danas kod javnih beležnika. Činjenica je da su stranke ranije često u ugovore unosile značajno nižu vrednost nepokretnosti, kako bi platile manju sudsku taksu od propisane. Primera radi, za nepokretnost od 20 miliona dinara, overa u sudu je iznosila 39.000 dinara. Isti iznos danas se plaća i kod javnog beležnika, s tim da se kod javnog beležnika naknada uvećava za 1.800 dinara za svaki sledeći započeti milion u vrednosti nepokretnosti. Što se tiče efikasnosti i brzine u radu, naravno da je bilo brže kada su se overavali samo potpisi na ugovorima o prometu nepokretnosti, kao što je danas brže kada se kod beležnika, na primer, overavaju kopije raznih isprava.

Sve što se plati kod javnog beležnika danas cena je sigurnosti pravnog posla, koja ne može biti niža, niti se može obavljati brže, ukoliko se radi kako treba, uz punu odgovornost javnog beležnika i striktno poštovanje propisa. Zato stranke koje dođu kod javnih beležnika mogu da budu sigurne da je javni beležnik učinio sve što je u njegovoj moći da ne budu prevarene, da ne budu žrtve duplih prodaja nepokretnosti, koje su bile teška rana pravnog prometa pre javnog beležništva.

Uz ove argumente, koji su nepobitni, napomenuo bih i da od nagrade koja se plaća javnom beležniku, više od 60 odsto beležnik prebacuje u budžet Republike Srbije, po više osnova - 20 odsto PDV, 30 odsto doprinosa za poboljšanje položaja zaposlenih u pravosuđu, 15 odsto poreza na dohodak i 10 odsto poreza na dobit, dok od ostatka mora da pokrije troškove bruto zarada zaposlenih u kancelariji, troškove kancelarije (zakup, struja, komunalije, kancelarijski materijal, održavanje, arhiva…), kao i obavezno osiguranje.

Budući da je javni beležnik, kao vršilac javnih ovlašćenja, tu da građanima i pravnim licima omogući da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava, koliko je to u praksi ostvareno i koliko je poverenje građana u rad javnih beležnika? Šta biste izdvojili kao najčešće zamerke na rad javnih beležnika?

Funkcija javnog beležništva je da osigura pravni promet, da ga kontroliše i ubrza i da na taj način zaštiti i građane i privredu. Što se tiče poverenja građana u rad javnih beležnika, možemo da kažemo da smo na tom polju značajno napredovali. To je i prirodan proces za koji je potrebno vreme, da se građani naviknu na novine koje je javno beležništvo unelo u naš pravni sistem. Ponoviću da istraživanja pokazuju da je poverenje u javne beležnike na visokom nivou, te da smo visoko ocenjeni, ali na tome stalno moramo da radimo i nijednog trenutka ne smemo da se opustimo i da pomislimo da smo dosegli ciljeve.

Iz prakse se sa sigurnošću može tvrditi da je više od 90 odsto građana koji su dolazili kod javnih beležnika zbog složenijih poslova, kao što je promet nekretnina, zadovoljno uslugom i efikasnošću koju dobijaju kod nas. Kada su u pitanju manje složeni poslovi, kao što su overa potpisa ili prepisa, iako su to najbrojniji predmeti javnih beležnika, takođe možemo da kažemo da je većina građana zadovoljna efikasnošću kojom se ovi poslovi obavljaju u našim kancelarijama širom Srbije. Dešava se u nekim periodima godine da su gužve na ovim, takozvanim “malim overama”, ali su one svakako manje nego što su bile ranije kada su se ti poslovi radili u opštinama i sudovima. Beležnici su dobro organizovali svoje šaltere, kojih danas sigurno ima barem duplo više nego što je to bilo pre javnog beležništva. Ipak, možemo reći da su najčešće zamerke na rad javnih beležnika upravo na letnje čekanje na šalterima, u periodima kada se kod javnih beležnika besplatno overava dokumentacija za upis u škole i fakultete i kada se overavaju saglasnosti za putovanja dece u inostranstvo.

Podsetio bih i da pored besplatnih overa za upis na fakultete, škole i predškolske ustanove, javni beležnici overavaju i dokumentaciju za konkurse za učeničke i studentske domove, a tokom čitave godine, besplatno overavaju potrebnu dokumentaciju nezaposlenim licima za zasnivanje radnog odnosa i ostvarivanje prava po tom osnovu, kao i za potrebe ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, boračko-invalidske zaštite, i zaštite civilnih invalida rata, i akata kojima se uređuje finansijska podrška porodici sa decom. Tu, naravno, nema primedbi.

Imali smo često primedbe, posebno iz unutrašnjosti Srbije, na radno vreme javnobeležničkih kancelarija isključivo od 9.00 do 17.00, što je određeno Pravilnikom o javnobeležničkoj kancelariji i radnom vremenu javnih beležnika. Ovo pitanje je rešeno ove godine izmenom Pravilnika i kancelarijama je data mogućnost da odrede radno vreme u skladu sa potrebama sredine - od 7.30 do 15.30h. Već je značajan broj kolega promenio radno vreme, koje mora biti uvek istaknuto na ulazu u kancelariju, kao i na veb sajtu naše Komore.

Ostale su, možemo da kažemo, pojedinačne primedbe na postupanje u predmetima, koje mi u Komori uvek temeljno razmotrimo i veoma brzo rešavamo. Ukoliko uočimo bilo kakav nenameran propust, građani mogu da budu sigurni da ćemo ga ispraviti, dok ukoliko utvrdimo težu profesionalnu grešku - javni beležnik će biti sankcionisan novčano, suspenzijom ili čak razrešenjem. Pre svega, javnim beležnicima je, kao i građanima, najviše u interesu jačanje javnobeležničkog sistema i ujednačavanje naše prakse, a za to je neophodno adekvatno reagovanje na osnovane primedbe. U tom smislu, sa Ministarstvom pravde i Vrhovnim kasacionim sudom, dogovoren je zajednički rad na ujednačavanju javnobeležničke prakse, počev od nivoa apelacionih sudova.

Jedna od dosad srazmerno retko korišćenih opcija koju je donelo uvođenje javnog beležništva jeste mogućnost da javnobeležnički akt, ako se strane slože i ako su ispunjeni zakonski uslovi, bude neposredno izvršiva isprava. To znači da se obaveze koje su predviđene tim aktom mogu izvršavati bez potrebe da se lice u čiju korist obaveza postoji prvo obraća sudu, koji bi potvrdio postojanje i obim obaveze. Koliko su građani generalno upoznati sa svim pogodnostima javnog beležništva i koji poslovi su najzastupljeniji?

Kao što sam već napomenuo, javno beležništvo je kod nas mlada profesija, prisutna tek osam godina. Iako smo mnogo napredovali za to vreme i postali nezaobilazna adresa u pravnom prometu, postoje još mnoge pogodnosti javnog beležništva koje nisu dovoljno poznate široj javnosti, a jedna od njih je, kao što ste rekli, i neposredna izvršnost javnobeležničkog akta. U to možemo svrstati i javnobeležničko poravnjanje, kao i javnobeležnički depozit. Ove usluge javnih beležnika ćemo u budućnosti više promovisati, jer su izuzetno korisne i pristupačne, a njima se svakako brže i efikasnije mogu preduprediti mnoge komplikovane situacije.

Generalno gledano, najzastupljeniji su poslovi overa potpisa i prepisa, kao i kopija, s obzirom da su to usluge koje su najčešće potrebne građanima, a za koje javni beležnici imaju isključivu nadležnost. Odmah za tim su, naravno, solemnizacije ugovora o prometu nepokretnosti i ostavinski postupci koje beležnici obavljaju kao poverene poslove od strane suda.

Precizan podatak je da su javni beležnici do kraja 2021. godine uradili 15.374.160 pravnih poslova, od čega je najviše javnobeležničkih overa, kojih je bilo više od 13 miliona. Od septembra 2014. godine, kada su uvedeni u pravni sistem Srbije do kraja 2021. solemnizovali smo 1.466.774 ugovora o prometu nepokretnosti.

Samo u 2021. godini, javni beležnici su obavili 3.036.463 pravnih poslova, od kojih je 268.693 solemnizovanih isprava.

Što se tiče ostavinskih postupaka, javni beležnici su do sada ukupno uradili više od 832 hiljade ostavinskih predmeta - ukupno smrtovnica i raspravljanja zaostavštine. Napomenuo bih da je od tog broja ukinuto svega 336 rešenja, a sud je preinačio 91. To su podaci koji potvrđuju efikasnost i stručnost javnih beležnika.

Na poslednjem savetovanju javnih beležnika iz decembra prošle godine, prezentovani su planovi za izmene Zakona o javnom beležništvu. Koje su izmene u pitanju i na koji način će unaprediti efikasnost beležništva?

Kada govorimo o izmenama Zakona o javnom beležništvu, tu pre svega mislimo na izmene u delu koji se odnosi na arhiviranje javnobeležničkih isprava, kao i na unapređenje pravnog okvira za elektronske isprave. Te izmene više su tehničke prirode i neophodne su radi digitalizacije procesa rada, čime će svakako biti unapređena efikasnost javnih beležnika. Kada govorimo o izmenama propisa koji utiču na rad javnih beležnika, radi se i na izmenama Zakona o pravosudnom ispitu koje će omogućiti mladim pravnicima da se brže uklapaju u javnobeležnički sistem, pošto im je u ovom trenutku potrebno da rade tri godine u javnobeležničkoj kancelariji za uslov, dok je u drugim pravosudnim profesijama dovoljno da imaju dve godine staža.

U narednom periodu očekujemo i izmenu propisa koji će dovesti do objedinjenog poveravanja sastavljanja smrtovnice i rasprave zaostavštine, pošto je sada praksa sudova u Srbiji različita po tom pitanju. Naime, ukoliko oba ova postupka budu poveravana istovremeno javnom beležniku, izbeći ćemo čekanje do koga dolazi kada beležnik vrati smrtovnicu sudu, pa sud potom novim rešenjem poverava beležniku raspravljanje zaostavštine. Kako je pokazala praksa na teritoriji sudova koji tako rade, ovo značajno ubrzava postupak, što je, naravno, svima u interesu.

Pored ovih izmena, očekujemo i unapređenja kod propisa o upisu u katastar nepokretnosti, što bi takođe bilo veoma značajno kako u postupcima za građane, tako i za ekonomiju u celini.

Na savetovanju je bilo reči i o projektu eNotar na čijem razvoju se radi u saradnji sa Poštama Srbije. Možete li nam reći malo više o tom projektu?

Projekat eNotar je osmišljen kao informacioni sistem za arhiviranje javnobeležničke dokumentacije, što je od izuzetnog značaja za digitalizaciju procesa kod javnih beležnika, ali i kod drugih državnih organa. U prvoj fazi, na kojoj sada radi Pošta Srbije, nama je nužno rešenje za bezbedno arhiviranje javnobeležničke dokumentacije u digitalnoj formi. Na rešenjima u ovom pravcu radimo sa kolegama iz Francuske, koji nam svojim iskustvom u ovoj oblasti značajno pomažu. Napominjem da to nije rešenje koje “preskače” bilo koju proveru koju javni beležnici sada moraju da izvrše u dostupnim bazama, već je to rešenje za digitalno doba, koje će vremenom biti unapređivano. “Papirna arhiva”, koja je sada zakonska obaveza svake javnobeležničke kancelarije, ubuduće bi, uz pomoć ovog sistema, trebalo da bude zamenjena digitalnom formom, potpuno obezbeđenom za čuvanje i korišćenje u zakonskim rokovima i u skladu sa zakonskim uslovima.

Budući da se naša kompanija bavi izradom elektronskih baza uobičajeno je da naše sagovornike pitamo da li koriste inače ovakve elektronske baze i da li ih smatraju korisnom alatkom u svakodnevnom radu?

Kako su digitalizacija i elektronska komunikacija prioriteti u našem daljem radu, podrazumeva se da su elektronske baze sastavni deo i današnjeg javnobeležničkog posla. Baze poput vaše su neophodan i kvalitetan alat u našem radu, to sa sigurnošću mogu da kažem. Koristim ovu priliku da Vam poželim puno uspeha u daljem radu i da izrazim uverenje da ćemo zajedno doprineti daljem razvoju efikasnog, maksimalno moguće digitalizovanog pravosudnog sistema u Srbiji.