NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Deo advokata strahuje da će nove izmene KZ-a omogućiti kršenje ljudskih prava

Javna rasprava o budućim rešenjima Krivičnog zakonika, koje je predložilo Ministarstvo pravde, uveliko traje, posle čega će Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika biti usklađen sa sugestijama, kao i sa mišljenjem Evropske komisije. Dok se na sastancima za okruglim stolovima raspravlja o novim odredbama, deo struke strahuje da predložene zakonske novele vode u regres, jer su osmišljene da bi bile sredstvo za obračun sa političkim neistomišljenicima.

“Predloge pojedinih novela KZ mogla je osmisliti samo pravno ignorantska i nezakonita misao. One nemaju kriminalno-političkog opravdanja i izazvaće dodatno nezadovoljstvo građana”, ocenjuje advokat Dušan Bratić, koji je Ministarstvu pravde uputio dopis sa primedbama na sporne odredbe i predlogom da se one brišu iz nacrta KZ-a.

“Deo novela predstavlja čistu opoziciju svrhe i društvenog cilja krivičnog prava i nisu u kolektivnom, već u interesu pojedinaca i njihovih grupa, a pojedine pogoduju kriminalitetu, naročito belog okovratnika i potencijalno teškim kršenjima ljudskih prava i osnovnih sloboda”, dodaje Bratić.

Advokat smatra da je problematično normiranje novog krivičnog dela objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, što se pravda zaštitom društva od opasnih sadržaja na društvenim mrežama, koji mogu podsticati kriminalno ponašanje. Predviđa se da će se kazniti zatvorom onaj ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kao i ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi takvom materijalu.

“Ova radnja se po svojoj suštini podvodi pod pomaganje u izvršenju krivičnog dela, koje je već kažnjivo, pod uslovom da se pomaže konkretnom licu u konkretnom krivičnom delu, a ne apstraktnom potencijalnom izvršiocu, kako je ovde predviđeno. Nije bilo ni uslova iz člana 35 stav 1 Krivičnog zakonika da se izdvaja kao posebno krivično delo, što predstavlja anahronizam savremenog krivičnog prava i otvara mogućnost velike arbitrernosti kod preduzimanja krivičnog gonjenja, pa samim tim i teških zloupotreba, naročito kod sankcionisanja učesnika javnih protesta i onih koji na proteste pozivaju”, kaže advokat.

Prema njegovim rečima, ovo važi i za sam pristup takvom materijalu, čak i iz znatiželje ili slučajno, što se tretira kao kažnjiva pripremna radnja.

“Mehanizmi izvršenja ubistava i drugih napada na život, kao i razaranje materijalnih dobara, predočavaju, čine dostupnim i svestrano se i temeljno izučavaju u udžbenicima pravne medicine na pravnim fakultetima, kriminalistike na Policijskoj akademiji, medicinskih fakulteta i Vojnoj akademiji, koji su javno dostupni u slobodnoj prodaji”, napominje Bratić.

Jednom od izmena, ukazuje advokat, predviđeno je da se briše krivično delo iznuđivanje iskaza koje glasi: “Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, a ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.”

“Obrazloženje je da je ova inkriminacija već obuhvaćena krivičnim delom zlostavljanje i mučenje i da je brisanje u skladu sa zapažanjem Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture. Međutim, to nije tačno budući da su neki od nedopuštenih načina pribavljanja iskaza i dovođenje u zabludu, uzimanje izjave na prevaran način, primena opijata i medicinskih zahvata, što je sve zabranjeno članom 9 Zakonika o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019, 27/2021 - odluka US i 62/2021 - odluka US), a što nije obuhvaćeno inkriminacijom zlostavljanje i mučenje. Ovo se ne podvodi ni pod jedan pojam u toj inkriminaciji. Kod inkriminacije zlostavljanje i mučenje upotrebljava se trajni glagol ko zlostavlja, zbog čega nije dovoljno da preduzme samo jednu radnju zlostavljanja, već više. Kao bitno obeležje dela traži se da usled primene sile ili pretnje kod oštećenog nastupe veliki bol ili teške patnje, dok kod iznuđivanja iskaza, koje se briše, zakonodavac to nije tražio, pa je bilo dovoljno da službeno lice preduzme samo jednu od alternativno predviđenih radnji sile, pretnje ili drugog nedozvoljenog sredstva iznuđivanja iskaza”, navodi Dušan Bratić.

Dodaje da će posledica ovakve dekriminalizacije biti to da će van kriminalne zone ostati čitav jedan opseg radnji kojima se iskazi od građana mogu iznuđivati, o čemu smo u praksi neretko svedoci. Posebno, kako ističe, zabrinjava to što u zapažanjima Komiteta UN protiv torture nismo videli sugestije za brisanje dela iznuđivanje iskaza, već tamo stoji zahtev da se u delo iz člana 136 Krivičnog zakonika iznuđivanje iskaza i iz člana 137 zlostavljanje i mučenje ugradi definicija mučenja, kao i da država obezbedi da kazne za mučenje odgovaraju težini dela, kao i nezastarevanje ovih krivičnih dela.

Kao još jednu spornu novelu ističe da će biti kažnjivo ako advokat, javni beležnik, javni izvršitelj, lekar ili drugo lice neovlašćeno otkrije podatak o ličnom ili porodičnom životu koji je saznao u obavljanju svog poziva. Važećim rešenjem predviđeno je da je kažnjivo ako neko od ovih lica otkrije tajnu, a ne podatak iz ličnog ili porodičnog života.

“Podatak o ličnom ili porodičnom životu je skoro svaki podatak o nekom licu, pa i da se protiv njega vodi krivični postupak, da je zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, za razliku od užeg pojma tajne koju je saznao u vršenju svog poziva, koji je određen posebnim propisima o advokaturi, javnom beležništvu, lekarskoj tajni ili naredbom suda. Ovo proširenje kriminalne zone je izgleda posledica nečije nelegitimne težnje da se suzbija sve češće objavljivanje podataka o nosiocima javnih funkcija, poput podatka da je protiv javnog funkcionera podneta krivična prijava, da je podignuta optužnica, da je kupio više vrednih nepokretnosti u toku trajanja javne funkcije, da je njegov član porodice zasnovao radni odnos uz elemente nepotizma ili pribavio druge pogodnosti od države, kao i svi drugi podaci za koje javnost ima opravdan interes da zna. Time se pogoduje širenju korupcije, sukobu interesa i drugim anomalijama u društvu”, upozorava Bratić.

Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 16.10.2024.
Naslov: Redakcija