ZAKON O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM: Inicijativa da deca žrtve femicida dobiju dečji dodatak

U periodu od 2013. do 2023. godine 406 žena stradalo je od ruke najbližeg svog – muža, oca ili brata, a njih 293 su bile majke. Mnoga deca su bila svedoci femicida. Iako su brigu o najvećem broju njih preuzeli srodnici, mali broj je dobio status srodnika-hranitelja, što znači da od države ne dobija nikakvu materijalnu pomoć, pa ni onu koju hranitelji dobijaju za izdržavanje deteta od oko 46.000 mesečno. Zbog toga Autonomni ženski centar od nadležnih traži da se izmeni jedan član Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017, 50/2018, 46/2021 - odluka US, 51/2021 - odluka US, 53/2021 - odluka US, 66/2021, 130/2021, 43/2023 - odluka US, 62/2023, 11/2024 - odluka US i 79/2024), kako bi sva deca čije su majke bile žrtve femicida mogla da dobijaju dečji dodatak.

Kako ističe Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra (AŽC), ova nevladina organizacija traži da svi srodnici koji brinu o deci čije su majke ubijene u porodičnom nasilju ostvare pravo na dečji dodatak – bez uslova cenzusa. Ona podseća da dečji dodatak iznosi 4.125 dinara i konstatuje da bi isplata ovog dodatka za maloletne žrtve femicida za državu predstavljala veoma malo i simbolično izdvajanje.

“Analizom žrtava femicida, došli smo do zaključka da je od 293 ubijene majke, njih 69 imalo maloletnu decu – iza njih je ostalo 129 mališana, a naša je pretpostavka da je deo njih u međuvremenu postao i punoletan. Znamo da o ovoj deci uglavnom brinu srodnici, od kojih samo neki dobiju i status hranitelja, pa su mnogi od njih dovedeni do ivice siromaštva jer pored svoje, moraju da vode računa o deci koja su ostala bez majke, a ne žele da njihovi unuci, sestrići i bratanci završe u domu za decu bez roditeljskog staranja ili hraniteljskim porodicama. Činjenica je da ljubav prema deci nema cenu, ali cena odgajanja deteta iz dana u dan je sve viša, jer pored još jednog tanjirića za stolom, tom detetu treba obezbediti odeću, obuću, knjige za školu i sve što čini normalno detinjstvo. Više puta smo tražili od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju da se ukine cenzus za ostvarivanje dečjeg dodatka za srodnike koji vode računa o deci žrtvama femicida, jer je on veoma nizak i ne prati inflaciju, ali nikada od njih nismo dobili odgovor”, navodi sagovornica.

Vanja Macanović podseća da je u avgustu bila održana javna rasprava o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, nakon koje je ovaj zakon urgentno otišao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, gde je izglasano značajno povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Tokom rasprave nije prihvaćen predlog Autonomnog ženskog centra, niti je on uvršten u zvanični izveštaj o javnoj raspravi, pa je ova nevladina organizacija podnela inicijativu resornom ministarstvu da sve maloletne žrtve femicida ostvare pravo na dečji dodatak.

“Nije Srbija jedina zemlja u kojoj žene stradaju u porodičnom nasilju, ali su mnoge evropske zemlje zakonskim izmenama omogućile da deca žrtve femicida ostvare pravo na dečji dodatak. Italija je to pravo uvela pre par godina, pa danas sve maloletne žrtve femicida dobijaju taj novac, bez obzira na to da li su kod srodnika ili u domu. A mi tražimo da samo deca u srodničkim porodicama dobijaju dečji dodatak. Svesni smo da ni dobijanje dečjeg dodatka od oko 4.000 dinara neće bitno promeniti materijalni status te porodice, ali će im bar omogućiti da detetu daju džeparac za užinu”, zaključuje sagovornica.

Izvor: Vebsajt Politika, 11.10.2024.
Naslov: Redakcija