EU DIREKTIVA ZA IZVRŠENJE SAOBRAĆAJNIH KAZNI U DRUGIM DRŽAVAMA ČLANICAMA: Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila. Po istoj analogiji, i Republika Srbija može zatražiti podatke o strancima koji čine prekršaje na teritoriji naše zemlje

Sezona godišnjih odmora je praktično počela, a dobar deo naših građana krenuće širom juga Evrope, pre svega u grčka i turska letovališta.

Mnogo je, međutim, i onih koji će odmor iskoristiti da proputuju i Zapadnom Evropom, a ako odluče da na taj put krenu svojim automobilom, postoji nekoliko novih informacija koje treba da znaju, a vezane su za nevolje koje tokom putovanja mogu da ih snađu.

Naime, predstavnici Veća EU i Evropskog parlamenta postigli su nedavno privremeni politički dogovor o direktivi koja bi trebalo da olakša izvršenje kazni za vozače koji počine saobraćajne prekršaje u drugoj državi članici.

Nova direktiva sada će, osim najčešćih i najozbiljnijih prekršaja kao što su prekoračenje brzine ili vožnja pod uticajem alkohola i droga, uključivati i druge prekršaje.

Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju kao što je parkiranje preblizu raskrsnice ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.

A šta je sa našim vozačima? Šta se dešava ako napravimo prekršaj ili udes u drugoj zemlji?

"Što se tiče prekršaja stranih državljana, države članice EU međusobno razmenjuju podatke u skladu sa odredbama Direktive 2015/413 o olakšavanju prekogranične razmene informacija o prekršajima. Međutim, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU nema pravni osnov za primenu pomenute direktive", kaže Aleksandar Radenković, glavni inspektor za unapređenje poslovnih procesa i koordinaciju poslova u linijama rada II MUP-a Srbije i dodaje:

"U najvećem broju slučajeva, prekršaji stranaca i kod nas i u drugim zemljama sankcionišu se po načelu hitnosti, gde se razlikuje nekoliko situacija. Za prekršaje za koje je previđena kazna u fiksnom iznosu, učinioci prekršaja imaju mogućnost da plate novčanu kaznu na licu mesta, u suprotnom im se oduzimaju putne isprave. S druge strane, za prekršaje za koje je predviđena nadležost prekršajnih sudova, učinioci prekršaja vode se u takozvani hitni prekršajni postupak".

Goran Aleksić, direktor Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja Srbijatransport kaže da u zemljama koje pripadaju Evropskoj uniji sa saobraćajnim prekršajima nema šale.

"Ukoliko vam se dogodi neka nezgoda na teritoriji EU, obavezno sačekajte policiju i pripremite sve dokumente, kao što je Zelena karta osiguranja, u zemljama gde je potrebna, ali obavezno morate da imate lokalnu polisu osiguranja od autoodgovornosti", savetuje Aleksić i objašnjava:

"Zakoni su u EU dosta stroži nego u Srbiji i nikako se ne treba povesti ovdašnjom praksom pokušaja da se "nagodite" s policijom ili nešto slično. Tamo se to ne oprašta. Ukoliko smatrate da postoji bilo kakav problem u smislu da je vozač nepravedno optužen ili neadekvatno tretiran od strane organa reda, preporuka je da se kontaktira naš konzulat u toj zemlji. Pre nego što krenete na put, obavezno se obavestite o kontaktima konzulata u zemljama u koje putujete", kaže Aleksić.

Ono što mnogi vozači ne znaju da neplaćene saobraćajne kazne zbog prekršaja načinjenih na teritoriji EU, mogu čak i da ih pošalju na crnu listu zbog koje može da im bude zabranjen ulazak u zemlje članice.

Na takozvanoj crnoj listi može da se nađe svaki vozač koji se oglušio o prekršajni nalog ili kaznu, jer čak i najmanja opština u bilo kojoj zemlji EU protiv njega može da pošalje prijavu jedinstvenom telu EU i zatraži sankcije.

Ukoliko se to dogodi, vlasnik automobila već na prvom prelazu saznaje da mu je ulazak zabranjen, a istraga i zahtev za skidanje sa ove liste može sa potraje i nekoliko godina.

"Za prekršaje koji se otkriju uređajima za automatsku detekciju (npr. prekoračenje brzine, prolazak na crveno svetlo i slično) gde učinilac prekršaja nije zaustavljen na licu mesta, mogu se zatražiti podaci o vlasniku vozila posredstvom instituta Međunarodnog pružanja pomoći u krivičnim stvarima", kaže inspektor Radenković.

"Kada se radi o prekršajima koji čine naši državljani u inostranstvu, podaci se posredstvom Ministarstva pravde zahtevaju od Uprave za upravne poslove MUP-a, koja je zadužena za registar vozila. Po istoj analogiji, i Republika Srbija može zatražiti podatke o strancima koji čine prekršaje na teritoriji naše zemlje", objašnjava on.

Goran Aleksić iz Srbija transporta dodaje da je iz većine zemalja EU nemoguće izaći ukoliko kazna za nepropisno parkiranje ili neki drugi saobraćajni prekršaj koji nije zahtevao zaustavljanje, nije plaćena.

"Jednostavno je. Poštujte saobraćajne propise zemlje u kojoj se nalazite, budite oprezni i sve će biti u redu", zaključuje Aleksić

Republika Srbija pristupila je Multilateralnom sporazumu (MA) koji predstavlja formalni dogovor jednog broja zemalja o međusobnom proširivanju teritorijalnog važenja osiguranja autoodgovornosti. Potpisivanjem Multilateralnog sporazuma i pristupanjem sistemu registarske oznake, prestaje obaveza da motorna vozila koja se uobičajeno nalaze na teritoriji Republike Srbije poseduju međunarodnu kartu osiguranja autoodgovornosti zelenu kartu, prilikom ulaska na teritoriju neke od zemalja potpisnica MA.

Zemlje potpisnice sporazuma u kojima više nije obavezno posedovanje zelene karte su:

Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Belgija, Češka Republika, Kipar, Nemačka, Danska, Španija, Estonija, Francuska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (uključiv Kanalska ostrva i ostrvo Man), Grčka, Mađarska, Italija, Irska, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Portugalija, Poljska, Rumunija, Švedska, Slovačka, Slovenija, Hrvatska, Švajcarska (uključiv Lihtenštajn), Andora, Norveška i Island.

Na osnovu Sporazuma o međusobnom priznavanju polisa obaveznog osiguranja između Srbije i Crne Gore, zeleni karton nije neophodan.

Posedovanje zelene karte osiguranja obavezno je kada se ulazi na teritoriju sledećih zemalja: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija, Tunis, Maroko.

Zelenu kartu osiguranja, za gore pomenute zemlje u kojima je ona i dalje obavezna, izdaje osiguravajuće društvo kod kojeg je zaključeno obavezno osiguranje od auto-odgovornosti. Prema međunarodnoj zakonskoj regulativi ovaj dokument važi i bez pečata. Zelena karta važi do isteka premije obaveznog osiguranja.

Kako prenosi sajt nikana.gr koji srpski turisti koriste kao pouzdan vodiča za letovanje u toj zemlji, ako kazna za saobraćajni prekršaj još nije evidentirana i informacija o istom poslata na granične prelaze, ne znači da ste se spasili od plaćanja.

"Grci vam ne mogu poslati kaznu na kućnu adresu, ali sledeći put kada budete ulazili u Grčku, ako kazna nije zastarela ona se još uvek nalazi u sistemu i neće vam je oprostiti, nego ćete istu morati da platite. Pored toga u okviru EU postoji registar saobraćajnih prekršaja i velika je verovatnoća je da će se kazna naplatiti čim budete na ulasku u EU bilo gde da je napravljen prekršaj unutar EU", piše sajt nikana.gr.

Ovo su visine kazni:

• Vožnja pod uticajem alkohola 78 - 1.200€
• Prekoračenje brzine u naseljenom mestu do 20km/h je 100€
• Prolazak kroz crveno svetlo na semaforu i preticanje preko pune linije je 700€
• Nevezivanje sigurnosnog pojasa - 350€
• Nepropisno parkiranje, kazna je od 40 do 80€
• Korišćenje mobilnog telefona u toku vožnje - 100€
• Kratka dnevna svetla obavezna su samo prilikom slabe vidljivosti u tunelu
• Pušenje u vozilu ukoliko je u njemu dete mlađe od 12 godina iznosi 1.500€ uz oduzimanje vozačke

Izvor: Izvor: Vebsajt Euronews Srbija, 08.06.2024.
Naslov: Redakcija