PREDLOG ZAKONA O POSEBNOM REGISTRU AGENATA STRANOG UTICAJA: “Agentima” se smatraju “sva udruženja i neprofitne organizacije koje se u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva”

Pokret socijalista podneo je Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji bi uređivao rad nevladinog sektora.

Tim predlogom, po ugledu na Rusiju, predviđa se kontrola finansiranja organizacija civilnog društva i na osnovu toga, formiranje posebnog registra koji bi vodilo Ministarstvo pravde, a u kom bi sve NVO koje se većinski finansiraju iz inostranstva bile označene kao “agenti stranog uticaja”.

Ukoliko bi ovako opasan i represivan zakon bio izglasan, smatraju sagovornici Danasa, nevladine organizacije, mahom kritički orijentisane prema vlasti, bile bi izložene stalnim proverama i još većim pritiscima države.

- Ovaj predlog predstavlja nastavak pritisaka na sve one koji kritikuju postupke vlasti. Trenutno je vlast suočena sa velikim pritiskom ogromnog broja građana koji pozivaju na odgovornost zbog nedavne tragedije i ona želi da donošenjem jednog veoma represivnog zakona uguši tu kritiku, ciljajući pre svega na organizacije civilnog društva. One su posebno na meti jer argumentovano kritikuju postupke vlasti - kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

U predlogu zakona navedeno je da se “agentima” smatraju “sva udruženja i neprofitne organizacije koje u pretežnom delu finansiraju ili na drugi način pomažu druge države, njihovi organi, međunarodne i strane organizacije, strani državljani ili registrovane nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva”.

“Pod finansiranjem u pretežnom delu, podrazumeva se da je u poslednjih godinu dana, udruženje ili neprofitna organizacija od subjekata pobrojanih u stavu 1.ovog člana, primila (prihodovala) više od polovine ukupnih sredstava”, napominje se.

Iz teksta predloga može se videti da će način finansiranja biti zapravo osnovni i jedini kriterijum za ocenjivanje da li će se neko nevladino udruženje ili organizacija naći u registru stranih agenata, što će biti osnov da se nadalje nadgleda, proverava i bude pod stalnom pretnjom države i njenih represivnih organa.

Sa druge strane, izjednačavanje izvora finansiranja iz inostranstva sa “izdajom”, odnosno radom za interes neke tuđe zemlje a na štetu svoje, nije ništa novo i iako bez osnova, odavno ustaljena retorika nosilaca vlasti.

Sagovornik dodaje da za ovakvim zakonom neka nikakve potrebe, jer je rad organizacija civilnog društva već dovoljno transparentan.

- Sve NVO se obavezno registruju u APR-u, imaju Statut, podnose finansijske izveštaje, postoje instrumenti za njihov finansijski nadzor. A postoje i oni drugi, ukoliko se osnovano sumnja da neko jeste instrument uticaja stranih država, tu su Bezbednosno informativna agencija i policija. Dakle, država već ima zakonom definisane instrumente da sprečava strani uticaj - ističe Petrović.

Naglašava da se u ovom slučaju ipak radi o nameri da se “po svaku cenu uguši kritika upućena vlasti”.

- Usvajanje ovakvog zakona svakako bi u potpunosti ugrozilo evropske integracije i definitivno bi dodatno antagonizovalo sadašnji stav vlasti i zapadne zemlje. Upravo iz tih razloga, sličan predlog nije prošao u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Zato mislim da ni ovde neće biti usvojen…. - zaključuje Petrović.

Sličnog mišljenja je i Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava, koja kaže da, koliko god da ovakav predlog deluje opasno, a sa druge strane očekivano, ne očekuje da će doći u skupštinsku proceduru.

Čini mi se da je ovo dodatno zamajavanje javnosti, odnosno probni balon i pokušaj da se skrene pažnja civilnog društva od gorućih tema koje svi pratimo i živimo poslednjih više meseci ili godina, navodi sagovornica.

Ona podseća da ovakva inicijativa nije prvi put pokrenuta.

- Sličan pokušaj smo imali jedan takav pokušaj pre sedam ili osam godina, doduše u formi uredbe koja bi uređivala rad nevladinog sektora. Primera radi, u Mađarskoj je Orban, malo posle migrantske krize, doneo zakon koji je zapravo zabranio mnogim NVO da se bave pružanjem različitih vrsta podrške i pravne pomoći izbeglicama, ali su uprkos tome sve te organizacije opstale i rade i danas. Zato mislim da je preuranjeno govoriti o posledicama nečega što se možda neće ni naći na dnevnom redu Skupštine - smatra Tošković.

Međutim, za nevladine organizacije koje iole ozbiljno rade svoj posao, a što znači da neretko imaju kritički stav prema vlasti i pojavama u društvu koje zavise od nje, gotovo je nemoguća misija da dođu do budžetskog novca.

- Finansiranje iz budžeta je minimalno ili ga nema uopšte, a sumnjam da će se to u nekoj skorijoj budućnosti menjati - napominje Tošković.

Razlog je taj što je, od kada je sistem projektnog finansiranja uveden u Srbiji, on u startu prerastao u svoju suprotnost.

Umesto finansiranja javnog interesa, on je postao vrlo uspešan mehanizam prelivanja novca građana u privatne džepove različitih fiktivnih, fantomskih a povezanih organizacija i udruženja, bez iskustva i transparentnosti u radu, bez kanala komunikacije, i što je najvažnije, bez odrađenih projekata za koje navodno taj novac dobijaju.

Onima koji ne pripadaju ovoj grupi i ne ostaje ništa drugo osim da finansijska sredstva obezbeđuju kroz strane konkurse i projekte.

- Od ovog predloga zakona, koji ponavljam nije nov, mnogo je strašnije ono što se već odavno inače dešava, to su stalni pritisci, pretnje, nadzori, slanje inspekcija i slično, iako je naš rad, kao i način finansiranja potpuno transparentan i javan - kaže Sonja Tošković.

Ona zaključuje da je najveći apsurd to da su, ukoliko se pogledaju različite investicije, donacije, fondovi poput Svetske banke ili MMF-a, zapravo država Srbija i njena Vlada najveći strani plaćenik u zemlji, “koje niko ne može da prestigne i banalno je da za to optužuje druge”.

Sjedinjene Američke Države (SAD) su duboko zabrinute zbog implikacija koje bi predloženi zakon o stranim agentima u Srbiji mogao imati na demokratiju, ljudska prava i osnovne slobode, uključujući slobode izražavanja i udruživanja, navodi se u odgovoru portparola Stejt departmenta.

 “Takav zakon mogao bi da suzi prostor za delovanje građanskog društva, stigmatizuje organizacije civilnog društva koje rade na unapređenju života građana Srbije i da ometa rad nezavisnih medija koji javnosti pružaju tačne informacije”, navedeno je u odgovoru Stejt departmenta.

 I Evropska komisija je navela da svaki nacrt zakona treba da bude u skladu sa evropskim standardima.”Podsećamo da bilo koji zakon zemlje kandidata za članstvo u EU mora biti u skladu sa osnovnim demokratskim vrednostima EU, uključujući slobodu govora i izražavanja”, navedeno je u odgovoru.

Izvor: Vebsajt Danas, Ivana Nikoletić, 05.12.2024.
Naslov: Redakcija