ZAKON O RADU: Minuli rad u slučaju sporazumnog raskida ugovora

Jedno od najčešćih pitanja koje se postavlja među zaposlenima u vezi sa radnim odnosom je - šta se dešava sa obračunom minulog rada ako se radnik sporazumno raziđe sa poslodavcem, ali sledećeg dana potpiše novi ugovor sa istim preduzećem? Da li se minuli rad računa ispočetka ili se nastavlja?

Prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu na osnovu minulog rada za svaku punu godinu provedenu u radnom odnosu kod istog poslodavca. Međutim, zakon ne detaljiše pojam “prekida radnog odnosa” kada je reč o minulom radu.

Na osnovu tumačenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja smatra se da minuli rad obuhvata sve godine provedene kod poslodavca, bez obzira na eventualne prekide.

“Ako zaposleni zaključi sporazumni raskid ugovora i sutradan potpiše novi ugovor sa istim poslodavcem, minuli rad se ne resetuje. U obzir se uzima ukupno vreme provedeno u radnom odnosu kod tog poslodavca, bez obzira na kratak prekid”, objašnjavaju advokati iz kancelarije Stojković Advokati.

Kada je reč o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), pravila su jasna.

Ukoliko zaposleni faktički ne prekida radni odnos, odnosno ako prelaz iz jednog ugovora u drugi nema prekid, poslodavac nije dužan da podnosi prijavu za odjavu i ponovnu prijavu na osiguranje. Ipak, ukoliko novi ugovor podrazumeva promenu radnog mesta, kvalifikacija, vrste radnog odnosa ili radnog vremena, poslodavac je dužan da prijavi te promene.

“Zaposleni koji zaključi novi ugovor sa istim poslodavcem neposredno nakon sporazumnog raskida ugovora ne mora da brine o tome da će mu minuli rad krenuti ispočetka. Sve godine rada kod istog poslodavca sabiraju se, a prijava CROSO nije potrebna ukoliko nema suštinskih promena u uslovima rada”, ističu advokati.

Treba napomenuti da zakon ne propisuje mogućnost već obavezu isplate uvećane zarade po osnovu minulog rada.

Ukoliko je zaposleni ostvario pravo na uvećanu zaradu po osnovu minulog rada, a poslodavac ga ne obračuna i ne isplati, samo poslodavac čini prekršaj zbog kojeg se može kazniti novčanom kaznom u iznosu od čak 800.000 do dva miliona dinara. Takođe, zaposleni kojem nije isplaćena uvećana zarada po osnovu minulog rada, ima pravo da je potražuje sudskim putem.

Minuli rad se obračunava i isplaćuje uz svaku mesečnu zaradu.

Osnovica za obračunavanje minulog rada je osnovna bruto zarada, u koju ne ulaze uvećanja zarade po osnovu prekovremenog rada, rada noću, rada za vreme praznika, pa ni po osnovu minulog rada. Takođe, u osnovicu za obračun minulog rada ne ulaze ni naknade kao što su topli obrok, regres, prevoz. Dakle, osnovicu predstavlja samo osnovna zarada zaposlenog.

Iznos za koji se na godišnjem nivou uvećava zarada po osnovu minulog rada naziva se koeficijent minulog rada. Zarada se uvećava po osnovu minulog rada za minimum 0,4 odsto od bruto osnovne zarade za svaku navršenu godinu.

Advokat Dragana Vidaković kaže da je 0,4 procenta od bruto osnovne zarade minimalni koeficijent minulog rada. To je ono ispod čega poslodavac ne može ići. Sa druge strane, poslodavac svojim pravilnikom o radu ili ugovorom sa zaposlenim može odrediti i viši koeficijent.

Kada je reč o obračunu minulog rada, zaposleni se često pitaju da li se minuli rad računa samo za vreme koje je radnik proveo kod jednog poslodavca.

“Kada je u pitanju vreme provedeno na radu, računa se samo rad kod poslodavca koji obračunava i isplaćuje minuli rad, kao i kod poslodavaca koji su povezane firme sa postojećim poslodavcem. Pod povezanim licima smatraju se kako firme povezane istim vlasnikom, tako i firme u pravnom sledbeništvu, u smislu da je došlo do statusne promene kojom se jedna firma pripojila drugoj”, objašnjava Vidaković.

Izvor: Vebsajt Biznis, Ljiljana Begović, 02.10.2024.
Naslov: Redakcija