ODRŽAN OKRUGLI STO NA TEMU "IZMENE I DOPUNE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU"

Budući da je Radna grupa Ministarstva pravde za analizu krivičnog postupka u cilju identifikovanja i otklanjanja njegovih slabosti i nedostataka i izradu radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku okončala svoj rad i da javna rasprava Ministarstva pravde o predloženim izmenama i dopunama počinje 1. oktobra 2024. godine, Advokatska komora Srbije je 3.10. organizovala okrugli sto na temu "Izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku".

Uvodnu reč je dao predsednik Advokatske komore Srbije adv. Veljko Delibašić, koji se zahvalio članovima radne grupe iz reda advokature, advokatima Zori Dobričanin, Biljani Dunić, Milanu Petroviću, Vladimiru Beljanskom i Jugoslavu Tintoru. Po rečima predsednika komore ideja ovog okruglog stola je da se ne komentariše šta je dobro urađeno u ovom nacrtu, za šta su se svi članovi radne grupe iz reda advokature izborili teškom mukom, već da podvučemo crtu i vidimo šta je to šta bi još mogli da promenimo da Nacrt bude što bolji, naravno u interesu građana.

Advokatica Zora Dobričanin je u svom izlaganju, između ostalog navela, da su njihovi uspesi bili to da nezakoniti dokazi budu apsolutno bitna povreda krivičnog postupka kao i to da se pripremno ročište, koje je bilo dobro zamišljeno, ali totalno neefikasno, izbaci. Po njenim rečima, najviše nesuglasica su izazvale odredbe o nezakonitim dokazima i upozorila je na mogućnost da u toku javne rasprave dođe do vraćanja prvobitnih odredbi Nacrta o nezakonitim dokazima.Takođe je istakla da je ovim nacrtom vraćen zahtev za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude sada pod nazivom zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, ali je zahtev za zaštitu zakonitosti vraćen samo javnom tužiocu, tako da branilac praktično više nema ni jedan vanredni pravni lek protiv rešenja koji može neposredno da izjavi, što predstavlja problem.

Predsednik Advokatske komore Niša, Milan Petrović, istakao je da je tokom rada u Radnoj grupi Ministarstva stekao utisak da ona funkcioniše po principu glasanja o spornim pitanjima. Osnov zahteva radne grupe AKS bili su dobro pripremljeni argumenti za predloge AKS o izmenama Zakonika, ali nažalost sporne odluke su se donosile prostom većinom glasova pa je često dolazilo do preglasavanja članova AKS. Istakao je kao pravičnu izmenu ukidanja pripremnog ročišta budući da advokaturi ono ništa dobro nije donelo, budući da odbrana kada jednom predloži dokaze više ne može da predlaže nove dok je tužilac to mogao do kraja postupka. Advokati su tražili i da se utvrdi verodostojnost zapisnika i da se to utvrđivanje verodostojnosti radi na glavnom pretresu. Takođe, ono što su predlagali bilo je i ograničenje pritvora. Jako je bitna i izmena da odluka o završetku istrage mora da bude sudska, a ne tužilačka. Po njegovim rečima, jako je važno što su se izborili da branioca po službenoj dužnosti ne postavlja javni tužilac nego sud. Ono oko čega su se najviše borili bili su nedozvoljeni dokazi, i pokušali su da se izbore da oni dokazi koji su nedozvoljeni stvarno ostanu nedozvoljeni, a ne da u nekom trenutku oni mogu biti dozvoljeni.

Adv. Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, nadovezujući se na prethodno rečeno, prvo se pitao da li je možda bilo bolje doneti novi zakonik ili menjati postojeći, s obzirom na obim i sadržaj izmena. Dalje je istakao da se on sa mnogim obrazloženjima izmena ne slaže. Pre svega, ne slaže se sa rešenjem iz odredbi člana 15, jer smatra da nas obrazloženje dato za taj član vodi na pogrešan put. Do sada smo imali ideju da su stranke u postupku ravnopravne, sud neutralan, stranke predlažu dokaze, a sud to može samo izuzetno da radi i to je sud stavljalo u jednu ulogu nepristrasnog posmatrača. Nažalost, taj izuzetak je u praksi postao pravilo i sud je gotovo po pravilu izvodio neke dokaze po službenoj dužnosti što nije bila osnovna ideja zakonodavca. Izmenama se sada, sudija izmešta iz položaja neutralnog posmatrača i više u položaj blizak tužiocu. Po njegovom mišljenju do toga je došlo pogrešnim tumačenjem člana 32. Ustava.

Na kraju se okupljenima obratio adv. Jugoslav Tintor, član UO AKS i koordinator između UO AKS i predstavnika AKS u Radnoj grupi Ministarstva pravde, koji je na početku, nadovezavši se na adv. Beljanskog naglasio da je, što se tiče sudske intervencije u dokaznom postupku, potpuno otvorena intervencija suda u dokazni postupak uz uvođenje načela materijalne istine u glavnom pretresu. Po njegovim rečima, ono što je problem tu je što sud apsolutno ne može da uoči razliku između svoje kreativne i korektivne uloge na glavnom pretresu i ne može da oseti da svojom aktivnom ulogom na glavnom pretresu ne bi smeo da pomaže u dokazivanju optužbe i da otklanja posledice tužilačkih propusta. Ovime se sudu daju odrešene ruke da, kada stranke završe, on izvede sve one dokaze koje nalazi da je potrebno "kako bi se stvar svestrano raspravila".

Po njegovim rečima, drugo ključno pitanje, koje je možda i važnije od člana 15, je član 16. stav 1, koji je sadržao odredbu koja kaže da se sudske odluke, između ostalog, ne mogu zasnivati na dokazima koji su u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonima i opštim pravilima međunarodnog prava i međunarodnim ugovorima. Ono što pravi problem je što se iz člana 16. veštački uzelo ovo što mu je bilo srž - šta je nezakonit dokaz. To se relativizovalo tako što se kaže da se sudske odluke ne mogu zasnivati same po sebi ili načinu pribavljanja na nezakonitom dokazu, a onda se daje definicija nezakonitog dokaza pa se kaže da je nezakonit onaj dokaz koji je pribavljen upotrebom sile, pretnjom, mučenjem i sl. pa se dodaje formulacija koja kaže "oni dokazi pribavljeni povredom krivičnog postupka, koji su izričito predviđeni ovim zakonom." Time se dobija da je samo ona povreda koju ZKP izričito predviđa kao povredu zbog koje je dokaz nezakonit, ono što se smatra nezakonitim dokazom, a contrario sve druge povrede ZKP koje nisu izričito predviđene u ZKP da se na njima ne mogu zasnovati sudske odluke, mogu negde proći kao dopušteni dokazi, što, po njegovim rečima otvara jednu Pandorinu kutiju kroz koju može da prođe svašta.

On je pohvalio to što je konačno uređeno korišćenje optičkih i tonskih snimaka, što je dobro, te je sada uvedeno da svi snimci bezbednosnih kamera mogu biti dokaz, ali se uvodi jedna opasna odredba koja glasi da "ako se na nekom optičkom ili tonskom snimku nalazi lik ili glas okrivljenog, taj snimak može biti dokaz" već samim tim, nezavisno od načinja pribavljanja, odnosno da li je pribavljeno neovlašćenim tonskim snimanjem.

Nakon izlaganja panelista, usledila su pitanja i predlozi učesnika okruglog stola i usvojeni su određeni zaključci.

Izvor: Redakcija Paragraf Lex, Nebojša Otović, 07.10.2024.