PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OTVORENIM INVESTICIONIM FONDOVIMA SA JAVNOM PONUDOM - Tekst propisa
Član 1.
U Zakonu o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19), u članu 48. stav 4. menja se i glasi:
“Društvo za upravljanje može voditi investicione jedinice u registru investicionih jedinica UCITS fonda koji vodi samo društvo za upravljanje ili Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, a odgovorno je za evidentiranje svih promena u raspolaganju u registru.”
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:
“Lice koje vodi registar investicionih jedinica UCITS fonda dužno je da kao poslovnu tajnu čuva podatke o članovima, stanju investicionih jedinica, i uplatama i isplatama. Navedene podatke lice koje vodi registar investicionih jedinica dostavlja, na osnovu zahteva:
1) članu, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;
2) depozitaru;
3) licu koje dokaže pravni interes;
4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.
Komisija i društvo za upravljanje uvek imaju pravo uvida u registar investicionih jedinica.”
Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 7. i 8.
Član 2.
Naziv člana 54. i član 54. menjaju se i glase:
“Zaloga na investicionim jedinicama
Član 54.
Na investicionoj jedinici može se upisati samo jedno založno pravo.
Društvo za upravljanje upisuje založno pravo na investicionoj jedinici UCITS fonda u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom Komisije i pravilima poslovanja Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti.
Ako na investicionoj jedinici postoji upisano založno pravo, investicionom jedinicom se može raspolagati (kupoprodaja i poklon) samo ako je s tim saglasno lice u čiju korist je predmetno založno pravo upisano.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti podatke iz Registra založnog prava na investicionim jedinicama čuva kao poslovnu tajnu i dostavlja ih, na osnovu zahteva:
1) članu fonda, i to samo podatke koji se odnose na tog člana;
2) depozitaru;
3) licu koje dokaže pravni interes;
4) pravosudnim i upravnim organima, kao i drugim licima u okviru ovlašćenja, a u skladu sa zakonom.
Raspolaganje investicionim jedinicama suprotno odredbama ovog člana je ništavo.
Komisija uvek ima pravo uvida u Registar založnog prava na investicionim jedinicama.”.
Član 3.
Komisija za hartije od vrednosti će doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 4.
Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti dužan je da se organizuje i uskladi svoja akta sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 5.
Društvo za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom dužno je da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama, koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, unese podatke o svim prethodno upisanim založnim pravima na investicionim jedinicama otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom, koja vode u svom registru, u roku od mesec dana od dana početka primene ovog zakona.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IZ OBRAZLOŽENJA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom (“Službeni glasnik RS”, broj 73/19- u daljem tekstu: Zakon) koji je Narodna skupština usvojila na sednici 10. oktobra 2019. godine, stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počeo je sa primenom 21. aprila 2020. godine.
Razlozi za donošenje Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom bili su brojni, a dva se mogu posebno istaći: unapređenje i razvoj tržišta kapitala koji posledično doprinosi razvoju ekonomije Republike Srbije, kao i proces pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).
U cilju definisanja najcelishodnijih odredaba sada važećeg zakona kojim je izvršeno usklađivanje sa propisima Evropske unije, domaćim propisima i uslovima na domaćem tržištu, bila je obrazovana Radna grupa za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Nacrta zakona o alternativnim investicionim fondovima u kojoj je aktivno učešće uzelo 13 institucija i predstavnika privatnog sektora.
Jedan deo odredaba Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom je pripremljen kao rezultat razmatranja pristiglih inicijativa iz privatnog sektora kojima je traženo da se izmene odredbe zakona koje uređuju ulaganje imovine investicionog fonda, ograničenja ulaganja te imovine, forme i strukture organizovanja fondova, kao i mogućnost ulaganja u devizama.
Takođe, u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i Pregovaračke pozicije Republike Srbije za Poglavlje 9 “Finansijske uslugeˮ, Republika Srbija je, između ostalog, preuzela obavezu da transponuje Direktivu 2009/65/ES Evropskog parlamenta i Saveta, od 13. jula 2009. godine, o koordinaciji zakona, propisa i administrativnih odredbi koje se odnose na poduhvate vezane za kolektivne investicije u prenosive hartije od vrednosti (Directive 2009/65/EC of the European Parliament and of the Council of 13 July 2009 on the coordination of laws, regulations and administrative provisions relating to undertakings for collective investment in transferable securities) i Direktivu 2014/91/EU Evropskog parlamenta i Saveta, od 23. jula 2014. godine o izmeni Direktive 2009/65/EZ u pogledu poslova depozitara, politika nagrađivanja i sankcija koje uređuju institucije za kolektivno ulaganje u prenosive hartije od vrednosti, u nacionalni pravni okvir Republike Srbije, donošenjem posebnog zakona kojim se uređuju otvoreni investicioni fondovi sa javnom ponudom.
Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, između ostalog uređuje da društvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku promenu u raspolaganju i da Komisija za hartije od vrednosti propisuje organizovanje i vođenje registra investicionih jedinica, kao i objavljivanje podataka iz registra. Isto tako, ovaj zakon uređuje da imalac investicionih jedinica ima pravo da raspolaže svojim investicionim jedinicama tako što ih može prenositi ili opteretiti na osnovu uredne dokumentacije koja predstavlja pravni osnov za takvo raspolaganje, a posebnim članom su uređeni tereti/zaloga na investicionom jedinicom. Međutim, u praktičnoj primeni se javila potreba organizovanja centralizovanog registra založnog prava na investicionim jedinicama koji bi eventualno doprineo većoj pravnoj sigurnosti, transparentnosti i efikasnijem izmirenju, a samim tim i atraktivnosti ovog finansijskog instrumenta za investitore.
Zakon o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21) propisuje da je investiciona jedinica finansijski instrument, a u skladu sa odredbama Glave III ovog zakona koja nosi naslov “Založno pravo na finansijskim instrumentima”, Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti vodi Registar založnog prava na finansijskim instrumentima. Ovim predlogom se precizira da se i zaloga na investicionim jedinicama vodi u jedinstvenom registru zaloge na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti, a u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala.
Imajući u vidu da bi veći broj otvorenih investicionih fondova sa javnom ponudom i privlačenje većeg broja investitora koji bi ulagali u ove fondove, doprinelo daljem razvoju industrije fondova i domaćeg tržišta kapitala, kao i privrede uopšte, Ministarstvo finansija je, zajedno sa relevantnim institucijama, razmotrilo primljenu inicijativu od učesnika na tržištu da bi u praksi bilo značajno organizovati jedan centralizovan registar zaloge na investicionim jedinicama i pripremilo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, kojim se precizira vođenje Registra založnog prava na investicionim jedinicama.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. ovog zakona vrši se izmena u članu 48. stav 4. Zakona, kojom se uvodi mogućnost da društvo za upravljanje može voditi investicione jedinice u registru investicionih jedinica UCITS fonda koji vodi samo društvo za upravljanje ili Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti. Istim članom se dodaju i novi st. 5 i 6. kojima se uređuje koja lica imaju pristup podacima iz registra investicionih jedinica UCITS fonda.
Članom 2. ovog zakona u članu 54. posle stava 1. Zakona, dodaje se novi stav 2. kojim se propisuje da društvo za upravljanje upisuje založno pravo na investicionoj jedinici u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji vodi Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti.
Članom 3. ovog zakona se propisuje rok u kome će Komisija za hartije od vrednosti doneti podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona.
Članom 4. ovog zakona propisuje se rok u kome će se Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti organizovati i uskladiti svoja akta sa odredbama ovog zakona.
Članom 5. ovog zakona se propisuje da je društvo za upravljanje dužno da u Registar založnog prava na investicionim jedinicama koji se vodi kod Centralnog registra, depo i kliringa hartija od vrednosti upiše zaloge koje su u prethodnom periodu upisane u registru investicionih jedinica koje samo vodi.
Članom 6. se propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje po isteku dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 04.11.2024.