Korišćenje godišnjeg odmora za vreme vanrednog stanja

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 09.04.2020.

Na osnovu Zakona o Vladi, a u vezi sa Odlukom o proglašenju vanrednog stanja, na predlog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vlada je dana 6.4.2020. godine donela Zaključak 05 broj 53-3041/2020 (dalje: Zaključak) kojim se preporučuje poslodavcima na teritoriji Republike Srbije, da zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja, omoguće korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu, zaključno sa 31. decembrom 2020. godine.

Što se tiče zaposlenih kojima je u uslovima vanrednog stanja, omogućeno obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), poslodavac je dužan da omogući korišćenje dela godišnjeg odmora za 2019. godinu u skladu sa zakonom, odnosno zaključno sa 30. junom 2020. godine.

Zaključkom se takođe preporučuje poslodavcima, koji u uslovima vanrednog stanja nisu u mogućnosti da organizuju proces rada, pri upućivanju zaposlenih na odsustvo sa rada, u skladu sa zakonom, prednost daju korišćenju godišnjih odmora zaposlenih https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/zaposlenima-koji-rade-od-kuce-ili-su-poslati-na-odsustvo-dozvoljeno-koriscenje-godisnjih-odmora.

- Korišćenje godišnjeg odmora iz 2019. godine zaposlenih koji imaju obavezu obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja -

U načelu, po redovnom toku stvari, ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak do 30. juna naredne godine, u skladu sa Zakonom o radu (dalje: Zakon).

Odredbe Zakona su u tom smislu imperativne, i poslodavac i zaposleni se u redovnom stanju stvari, ne mogu sporazumeti da zaposleni svoj godišnji odmor iz tekuće godine koristi nakon 30. juna naredne godine.

Međutim, kako za vreme vanrednog stanja veliki broj zaposlenih kako u javnom sektoru, u skladu sa Zakonom o odbrani i Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (vojska, policija, zdravstvo) mogu imati radnu obavezu a neredak je slučaj da i u privatnom sektoru zaposleni moraju da se stave na raspolaganje poslodavcu da obavljaju poslove u prostorijama poslodavca prema njegovim nalozima dok ove okolnosti traju, kako iz tih razloga ne bi bili uskraćeni za svoj neiskorišćeni godišnji odmor iz 2019. godine, u skladu sa Zaključkom, ovoj kategoriji je omogućeno da svoj preostali godišnji odmor iz 2019. godine umesto do 30. juna 2020. godine, iskoriste do 31. decembra 2020. godine.

Ovde se može postaviti pitanje da li ovakvu mogućnost imaju samo zaposleni kojima je utvrđena radna obaveza u skladu sa napred navedenim propisima ili zaposleni koji generalno rade u prostorijama poslodavca tokom trajanja vanrednog stanja. Kako Zaključak ne koristi formulaciju zaposleni kojima je utvrđena "radna obaveza", već zaposleni koji imaju "obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja" (što znači u prostorijama poslodavca prema redovnom toku stvari), mišljenja smo da se navedeni Zaključak odnosi na sve zaposlene koji rade u prostorijama poslodavca dok traje vanredno stanje.

Ovde se dodatno može postaviti i pitanje diskriminacije u odnosu na zaposlene koji rade na daljinu i od kuće, jer njima ovakva mogućnost nije data, ali ako pođemo od pretpostavke da su ovakvim rešenjem nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (dalje: Ministarstvo) hteli da se nagrade zaposleni koji tokom vanrednog stanja rade "na prvoj liniji fronta", onda i svaka eventualna diskriminacija pada u vodu.

U tom smislu je prolongiran rok za korišćenje ali i on je samo na bazi preporuke, te kako prema odredbi člana 75. Zakona, u zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog, nema smetnji da poslodavac uputi zaposlene na korišćenje godišnjeg odmora i pre ovog roka.

U svakom slučaju, iako o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, poslodavac donosi odluku (uz prethodnu konsultaciju zaposlenog) u zavisnosti od potrebe posla, organizacioni razlozi ni vanredno stanje ne mogu biti opravdanje za poslodavca da zaposlenom uskrati pravo na njegov godišnji odmor iz 2019. godine.

Nakon 30.6.2020. godine, ovi zaposleni mogu dakle da koriste i godišnji odmor iz kalendarske 2019. (zaključno sa 31.12.2020. godine) i 2020. godine.

- Korišćenje godišnjeg odmora iz 2019. godine zaposlenih koji rade na daljinu i od kuće za vreme vanrednog stanja -

Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja kojom se uređuje poseban način i organizacija rada poslodavaca na teritoriji Republike Srbije za vreme vanrednog stanja a prema kojoj je poslodavac dužan da za vreme vanrednog stanja omogući zaposlenima obavljanje poslova van prostorija poslodavca (rad na daljinu i rad od kuće), na svim radnim mestima na kojima je moguće organizovati takav rad u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, ne uređuje pitanje godišnjih odmora zaposlenih koji rade u ovakvim uslovima te je u skladu sa Zaključkom za njih i dalje primarni rok da iskoriste svoj godišnji odmor iz 2019. godine onaj koji Zakon propisuje, a to je 30. jun 2020. godine.

Time što rade na daljinu ili od kuće, ovi zaposleni takođe ne mogu biti uskraćeni za svoj neiskorišćeni godišnji odmor iz prethodne godine, ali ovi zaposleni ipak neće imati mogućnost da svoj odmor iz 2019. godine "prenesu" nakon 30. juna 2020. godine.

Poslodavac je taj koji donosi konačnu odluku o korišćenju godišnjeg odmora za svoje zaposlene, i o dinamici korišćenja odlučuje on sâm, uvažavajući svakako i interese zaposlenog i njegove lične i porodične prilike. Iako će u uslovima vanrednog stanja u periodu kada su zatvorene granice zemlje, ograničeno kretanje i samim tim onemogućeno planiranje bilo kakvih putovanja zaposlenih, svoj godišnji odmor faktički većina zaposlenih provesti kod kuće, teret vanrednog stanja podjednako moraju da snose i poslodavac i zaposleni i država, te je za ove zaposlene uskraćena pogodnost koja je data zaposlenima koji imaju obavezu redovnog obavljanja radnih zadataka u uslovima vanrednog stanja da svoj "stari" godišnji odmor koriste najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Nakon 30.6.2020. godine, ovi zaposleni mogu da koriste samo godišnji odmor iz kalendarske 2020. godine.

U tom smislu, na strani poslodavca postoji obaveza organizovanja procesa rada na način da se omogući zaposlenima da ostvare garantovano pravo na korišćenje godišnjeg odmora, u rokovima koje propisuje Zakon i koji se preporučuju Zaključkom inače se poslodavac izlaže riziku da prekršajno odgovara.

Propisane su novčane kazne za prekršaj poslodavca koji postupi suprotno odredbama Zakona koje uređuju godišnji odmor (čl. 68-75), samim tim i ako uskrati zaposlenom tokom vanrednog stanja da iskoristi svoj preostali deo godišnjeg odmora iz 2019. godine u navedenim rokovima, i to od 400.000 do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica, od 100.000 do 300.000 dinara za preduzetnika, a od 20.000 do 40.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

- Korišćenje godišnjeg odmora zaposlenih koji odsustvuju sa rada uz naknadu zarade za vreme vanrednog stanja -

Na kraju, Zaključkom se preporučuje poslodavcima koji su uputili zaposlene na odsustvo sa rada, u skladu sa zakonom, da prednost daju korišćenju godišnjih odmora zaposlenih.

Ovde ostaje nejasno da li se ova mogućnost daje samo poslodavcima koji nisu mogli da upute zaposlene da rade na daljinu ili od kuće, a sa druge strane ni da organizuju rad u prostorijama poslodavca zato što nije bilo moguće obezbediti mere zaštite života i zdravlja zaposlenih na radu, ili zbog toga što je naredbom nadležnih državnih organa uvedena zabrana obavljanja pojedinih delatnosti, pa su iz tog razloga privremeno odjavili ili prestali da obavljaju svoju delatnost, i postupajući u skladu sa odredbama čl. 116. i 117. Zakona uputili zaposlene na privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade, ili i na poslodavce koji su uputili zaposlene na odsustvo sa rada u skladu sa drugim naredbama, uredbama i zaključcima donetim od strane nadležnih državnih organa tokom vanrednog stanja (lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina ili roditelji maloletnog deteta do 12 godina koje je na školovanju dok drugi roditelj ima radnu obavezu a nije moguće organizovati rad u različitim smenama) i druga odsustva uz naknadu zarade.

U svakom slučaju, za zaposlene koji su upućeni na privremeno odsustvo sa rada uz naknadu zarade u smislu odredbi čl. 116. i 117. Zakona, za koje je poslodavac već doneo rešenje kojim se zaposleni upućuje na odsustvo zbog prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog do 45 ili duže od 45 radnih dana ili rešenje kojim se zaposlenom određuje odsustvo sa rada za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa, nema smetnji da u ovom periodu donese i rešenje o korišćenju godišnjeg odmora, u skladu sa Zaključkom.

Ovakvo rešenje je u obostranom interesu poslodavca i zaposlenog.

Prednost za poslodavca je ta što mu se u ovom slučaju daje prilika da omogući zaposlenima da iskoriste svoj godišnji odmor iz 2019., ali i 2020. godine za vreme trajanja vanrednog stanja, da bi se kada ove okolnosti prođu stavili na raspolaganje poslodavcu u punom kapacitetu, kada se može očekivati i povećan obim posla. Prema informacijama objavljenim na sajtu Ministarstva povodom donošenja Zaključka, razlog donošenja istog, je između ostalog, da se pomogne i poslodavcima kojima u ovakvim okolnostima nije lako pronaći najadekvatnija rešenja.

Prednost za zaposlene je razlika u isplati naknade zarade koju ostvaruju za vreme "prinudnog" odmora i godišnjeg odmora.

Naime, zaposlenima koji odsustvuju sa rada po osnovu odredbe člana 116. Zakona se garantuje isplata naknade zarade u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalne zarade dok prema normi 117. Zakona ovu visinu naknade utvrđuje poslodavac u svom opštem aktu odnosno ugovorima o radu zaposlenih. S druge strane, za vreme korišćenja godišnjeg odmora zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, kako je propisano odredbom člana 114. stav 1. Zakona.

Dakle, možda se zaposlenima u skladu sa Zaključkom uskraćuje pravo da koriste svoj godišnji odmor u periodu kada su imali nameru, ali im se istovremeno omogućava da uz isplatu povoljnijeg iznosa naknade zarade na koju imaju pravo za vreme korišćenja godišnjeg odmora, period vanrednog stana prevaziđu sa što manje finansijskih poteškoća.

Ovakvo rešenje može biti nepovoljno eventualno za zaposlene, naročito u javnom sektoru, koji su takođe prema preporukama Vlade upućeni na privremeno odsustvo sa rada uz isplatu naknade zarade u iznosu od 100% (hronični bolesnici, roditelji maloletne dece do 12 godine i slično) u skladu sa donetim aktima nadležnih državnih organa, pa ostaje da se vidi primena kojih preporuka će biti primarna.