IZVOZ IZ SRBIJE U PERIODU JANUAR-MART 2024. MANJI JE ZA 1,6% A UVOZ ZA 3,3% U ODNOSU NA ISTI PERIOD PROŠLE GODINE
Ukupna vrednost izvoza robe u Republici Srbiji u periodu januar-mart 2024. godine manja je za 1,6 odsto u odnosu na isti period 2023. Na kretanje ukupnog izvoza najviše su uticali rast od 3,9 odsto u izvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 87,9 odsto ukupnog izvoza. Sledeći po učešću (4,8 odsto) bio je sektor rudarstva, koji je ostvario kumulativni pad od 29,1 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal tekuće godine predstavljeni u najnovijoj publikaciji Trendovi.
Podaci ukazuju da je najveći uticaj na kretanje ukupnog izvoza u periodu januar-mart 2024. godine imao izvoz energije netrajnih proizvoda za široku potrošnju.
“Ukupna vrednost uvoza robe u Republici Srbiji u periodu januar-mart 2024. godine manja je za 3,3 odsto u odnosu na isti period 2023. Na kretanje ukupnog uvoza najviše su uticali rast od 2,2 odsto u uvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 73 odsto ukupnog uvoza, i rast od sedam odsto uvoza sektora neklasifikovanih proizvoda po nameni EU, koji čini 12 odsto ukupnog uvoza u prvom kvartalu 2024. godine”, navodi se u publikaciji RZS.
Posmatrano prema namenskim grupama, najveći uticaj na kretanje ukupnog uvoza u prvom kvartalu 2024. godine imao je uvoz energije i intermedijarnih proizvoda.
U 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije spadaju: Kina, Turska, Rusija, Italija, Mađarska, Holandija, Nemačka, Poljska, Francuska, Slovenija, Austrija, SAD, Rumunija, Češka, Hrvatska, Slovačka, Bugarska, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora. Oni čine 79,9 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.
Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, Srbija je ostvarila sa osam evropskih zemalja (oko 944,3 miliona evra), od kojih je Crna Gora na prvom mestu (suficit 255,8 miliona evra). Srbija je u ovom periodu u Crnu Goru izvezla najviše prehrambenih proizvoda (15,8 odsto ukupnog izvoza u Crnu Goru), električne energije, gasa i pare (8,8 odsto izvoza), i hemikalija i hemijskih proizvoda (sedam odsto).
Sa druge strane, negativan spoljnotrgovinski saldo, odnosno deficit, zabeležen je kod 12 država (ukupno oko -2,0 milijardi evra). Najveći spoljnotrgovinski deficit u periodu januar-mart 2024. godine zabeležen je sa Kinom (-646,6 miliona evra) i Turskom (saldo -253 miliona evra).
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Izvor: Vebsajt Biznis, Milica Vojtek, 25.6.2024.
Naslov: Redakcija