GODIŠNJI BILTEN FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Preduzeća u Srbiji su 2023. godinu završila sa dobitkom od 972,4 milijarde dinara, što je za 12,3 odsto bolje nego godinu pre

Preduzeća u Srbiji su 2023. godinu završila sa dobitkom od 972,4 milijarde dinara, što je za 12,3 odsto bolje nego godinu pre, pokazuje Godišnji bilten finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre. Takođe, prošle godine, u nešto većem problemu su bili zaduženi - budući da je gubitak iz finansiranja dupliran i dostigao je 101,9 milijardi dinara.

Poslodavci su platili cenu skupljih kredita. Mala je šansa da će u ovogodišnjim bilansima troškovi kamata biti znatno manji. “Uzde” Evropske centralne banke, a za njima i Narodne banke Srbije, tek su počele da popuštaju, te bi u bilansima to moglo da se upiše tek sledeće godine, prenosi Forbes Srbija.

“Poslovni prihodi iznose 18.126 milijardi dinara i porasli su za 2,7 odsto, dok su poslovni rashodi iskazani u iznosu od 16.867 milijardi dinara i uvećani su za 2,2 odsto”, navodi APR.

Ostvaren je pozitivan rezultat iz “ostalih aktivnosti” - usklađivanje vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti, gde je prikazan dobitak od 17,7 milijardi dinara, za razliku od prethodne godine kada je negativan rezultat bio 46,5 milijardi dinara. S druge strane, u delu finansiranja, gubitak je više nego dupliran i iznosi 101,9 milijardi dinara.

Na troškovnoj strani finansiranja, najviše su porasli rashod kamata - ravno 66,4 odsto. Dok, 2022. godine krediti su, tačnije kamate na njih, privredu koštali 104 milijarde dinara, a lane čak 173 milijarde.

Istina, od rasta kamata koristi su imali i oni koji su finansirali druge, ali je njih očigledno manje - stavka “prihodi od kamata” lane je skoro duplirana, sa 28,3 milijarde, dostigla je 55,7 milijardi dinara, prenosi Forbes.

“Pravno je sasvim izvodljivo da pravno lice, ukoliko je likvidno, pozajmljuje sredstva”, kaže za Forbes Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić i dodaje kako to “može ako ima viška likvidnosti. Ne može da bude kredit. Mogu da pozajme sredstva sa kamatom, ali mogu i bez kamate. Nemamo predstavu koliko je taj vid finansiranja prisutan, ali se sreće.”

Najveći gubitak iz finansiranja imala je prerađivačka industrija - 48,8 milijardi dinara, 59 odsto više nego u 2022. godini.

Rashodi kamata su dostigli 33,5 milijardi dinara, što je 61 odsto više nego godinu pre. Kada se ovo umanji za novac koji im je finansiranje donelo, rezultat je minus od 35,6 milijardi dinara.

Firme koje posluju u trgovini na veliko i malo prilikom finansiranja su ostvarile gubitak od 35,2 milijarde dinara, 62,4 odsto veći nego godinu pre. Kamate su ih koštale 30,4 milijarde dinara - čak 72 odsto više nego 2022.

Ovaj segment im je, s druge strane, doneo 13,7 milijardi dinara, pa je konačan rezultat gubitak od oko 21,5 milijardi dinara.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 25.6.2024.
Naslov: Redakcija