ZAKONI O ZAŠTITI INTELEKTUALNE SVOJINE, KONKURENTNOSTI, TRGOVINI I ZAŠTITI POTROŠAČA: Nelojalna konkurencija

Nelojalna konkurencija je pitanje koje oduvek izaziva zabrinutost u svetu biznisa, a nedavni događaji pokazuju u današnjem digitalnom dobu nikada nije bilo aktuelnije. U poslovnom svetu, konkurencija je najvažniji faktor koji podstiče inovacije, kvalitet i efikasnost kompanija. Međutim, biznisi se ponekad susreću sa situacijama kada se konkurencija pretvara u nefer igru, u kojoj neki učesnici u tržišnoj utakmici ne prezaju od koraka koji prelaze granice etičkog poslovanja kako bi ostvarili prednost nad konkurencijom.

Ovo može naneti štetu potrošačima, drugim kompanijama, zapravo svim učesnicima na tržištu.

Jedan od najčešćih primera nelojalne konkurencije jeste kopiranje ili krađa intelektualne svojine. Velike kompanije često su meta ovakvih napada, kroz koje manje konkurentske firme pokušavaju da profitiraju na račun tuđeg rada i inovacija.

Ova pojava je veoma česta prilikom registrovanja poslovnog imena privrednih društava, jer su brend i identitet možda i najvrednija nematerijalna svojina koju uspešna preduzeća poseduju.

Registracija imena kompanije, na primer kod Agencije za privredne registre, ključni je korak u formalizaciji poslovanja i zaštiti intelektualne svojine. Međutim, pojedinci ili kompanije mogu iskoristiti ovaj proces kako bi stekli nepravednu prednost nad konkurencijom – ili čak naneli štetu drugim firmama.

Nedavni slučajevi pokazuju da se sve češće javljaju situacije u kojima kompanije namerno registruju poslovna imena koja su veoma slična već postojećim firmama, da bi iskoristile njihovu reputaciju ili prepoznatljivost na tržištu, a kako bi privukle klijente ili stekle neku drugu prednost na tržištu.

Reakcije na ovakve slučajeve ne izostaju. Kompanije koje su žrtve ovakvih praksi često su primorane da preduzmu pravne korake kako bi zaštitile svoje ime i reputaciju, što dodatno opterećuje njihove resurse i vreme.

Takođe, nelojalna konkurencija se može izraziti i kroz direktniju prevaru potrošača, putem lažnog oglašavanja ili manipulacijom informacijama. Kompanije koje se služe ovim taktikama ne samo da dovode u zabludu potrošače, već često nanose i štetu reputaciji cele industrije. A kada potrošači izgube poverenje u proizvode ili usluge, to može imati dugoročne posledice po celokupno tržište.

Iako su mnoge zemlje usvojile zakone koji regulišu nelojalnu konkurenciju, izazov je i dalje prisutan, posebno u svetu onlajn poslovanja, gde su granice često nejasne.

Stoga je važno da kompanije preduzmu aktivne korake kako bi zaštitile svoje interese i integritet, ali i da se vlasti angažuju na praćenju i sankcionisanju neetičkih praksi.

Naposletku, borba protiv nelojalne konkurencije zahteva angažman svih učesnika na tržištu – od kompanija i potrošača, do regulatornih tela. Samo uz zajedničke napore možemo osigurati fer i zdravo poslovno okruženje u kojem svako ima jednake šanse za uspeh.

Advokati imaju ključnu ulogu u pružanju pravne zaštite kompanijama od nelojalne konkurencije, i to savetovanjem o zakonima i propisima koji se odnose na nelojalnu konkurenciju, uključujući zakone o zaštiti intelektualne svojine, konkurentnosti, trgovini i zaštiti potrošača.

Advokat može pomoći u zaštiti intelektualne svojine kompanije putem registracije patenata, žigova, autorskih prava i drugih prava intelektualne svojine, kao i pružanjem saveta o zaštiti poslovnih tajni i sprečavanju krađe intelektualne svojine.

Osnivači privrednih društava moraju posebno voditi računa prilikom registrovanja naziva privrednog društva, treba izbegavati generičke nazive, budući da su isti podobni zloupotrebama od strane nelojalne konkurencije, te je svakako preporuka svakom da se posavetuje sa advokatom prilikom preduzimanja ovakvih radnji.

*Autor analize je Dušan Beloica iz advokatske kancelarije Đurić i saradnici

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Mateja Agatonović, 15.04.2024.
Naslov: Redakcija