ZAKON O JAVNOM REDU I MIRU: Neophodno uvođenje prekršajnih kazni za uvrede zaposlenih u medijima

U Srbiji je za prva četiri meseca ove godine zabeleženo najviše pretnji smrću i fizičkoj bezbednosti novinara u regionu, ukupno 39 slučajeva, saopštili su iz “Sejf džurnalists” mreže povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija.

Dodali su da su od toga bila tri fizička napada na novinare, jedan napad na medije i udruženja i tri slučaja koji se vode kao “ostale pretnje”.

“Podsećamo da su novinari izloženi različitim pritiscima, pretnjama pa i kampanjama blaćenja. Oni koji žele da ukinu slobodu mišljenja i izražavanja danas otvoreno pozivaju na linč novinara i svih drugih koji ne misle poput njih”, istakli su u saopštenju iz te mreže.

Dodali su da nastavljaju borbu za pravo na informisanje i pozvali građane da im se pridruže tako što će podržati slobodno i profesionalno novinarstvo. “Budući da veliki broj pretnji, pa čak i napada na novinare ostaje nekažnjeno, pozivamo institucije da efikasnije reaguju, da zaštite novinare, a sankcionišu nasilnike. Jer, očigledno je da mnogi nasilnici ostaju van domašaja zakona, pa je tako i ove godine nastavljen trend pretnji i napada na novinare i medije”, zaključuje ova organizacija.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je saopštio da su novinari u Srbiji sve više izloženi verbalnim pritiscima, a u određenim slučajevima i fizičkim napadima i da je neophodno obezbediti njihovu pravnu zaštitu. Podseća da je inicirao izmene i dopune Zakona o javnom redu i miru ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016 i 24/2018), čija bi primena omogućila da uvrede i pretnje novinarima izrečene u javnom prostoru, posebno putem društvenih mreža, budu prekršajno sankcionisane.

Pašalić dodaje da su predlozi izmena i dopuna zakona koje se na ovu oblast odnose dostavljeni Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara Vlade Srbije.

“Zakonske izmene koje sam inicirao pre više od dve godine imaju za cilj da se pre svega sankcionišu pretnje i pritisci na novinare koji dolaze sa društvenih mreža, jer takvih je slučajeva najviše. Svedoci smo da njihov broj iz godine u godinu samo raste, ali se i dalje provlače ispod radara zakonske odgovornosti pojedinca”, naveo je Pašalić.

Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ocenio je da je REM pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima ("Sl. glasnik RS", br. 92/2023), a bezbednost novinara ugrožava se na različite načine.

“Novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla, samo zbog toga što su novinari, ali i kao česte mete hajki koje su se vodile protiv pojedinih novinarki i novinara, kao i čitavih redakcija”, ocenio je Matić.

Dodao je da je i socijalni položaj novinara sve lošiji zbog potplaćenosti i nesigurnosti radnih mesta, kao i da su problemi sa mentalnim i sveukupnim zdravstvenim stanjem sve izraženiji i zahtevaju urgentno reagovanje. Matić je istakao da je u proteklih godinu dana ANEM organizovao svakog meseca posetu mestima van Beograda u kojima je uočen povećan broj pretnji i napada na novinare ili veći broj nerešenih slučajeva.

Matić se osvrnuo na izveštavanje novinara o ubistvima u OŠ “Vladislav Ribnikar”, Duboni i Malom Orašju, koji su se dogodili 3. i 4. maja prošle godine.

“Ovi zločini obeležili su celu proteklu godinu i razotkrili slabosti institucija i slabosti medija. Predstavnici institucija su svojim često pogrešnim istupima ili odsustvom informacija stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima, a mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate profesije, kodeks, a neretko i zakone”, rekao je Matić.

Izvor: Vebsajt Politika, Dorotea Čarnić, 03.05.2024.
Naslov: Redakcija