UREDBA O OGRANIČENJU VISINE CENA DERIVATA NAFTE: Vlasnici malih pumpi tražiće naknadu zbog gubitaka na dizelu za poljoprivrednike

Članovi neformalnog udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica najavili su na sastanku sa predstavnicima ministarstava rudarstva i energetike, poljoprivrede i trgovine da su spremni da podnesu zahtev za naknadu izgubljene dobiti zbog posledica tržišne diskriminacije kojoj su, kako tvrde, izloženi po usvajanju Uredbe o prodaji dizel goriva poljoprivrednicima po ceni od 179 dinara po litru.

Od nadležnih traže i hitno ukidanje delova Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte ("Sl. glasnik RS", br. 6/2024), koji se odnose na obavezu NIS-a da to gorivo prodaje za 179 dinara po litru, a njihov predlog rešenja spremni su da čekaju do 15. marta.

Kako je navedeno u saopštenju koje su prosledili medijima, vlasnici malih pumpi preneli su predstavnicima tri ministarstva da je cena od 179 dinara za litar dizela, po kojoj NIS prodaje taj derivat poljoprivrednicima uz identifikaciju tzv. agro-karticom “daleko niža od realnih troškova proizvodnje i prometa tog goriva”.

Istakli su i da je tom merom u izrazito neravnopravan položaj dovedeno više od 1.000 benzinskih stanica u Srbiji.

Vlasnici benzinskih stanica naglasili su da podržavaju napore države da omogući poljoprivrednicima kupovinu goriva po povlašćenoj ceni kao i uvođenje prava na refakciju dela akcize u iznosu od 50 dinara, što ocenjuju kao značajnu pomoć čitavom agraru.

“Međutim, zadržavanje prava na kupovinu dizela za potrebu poljoprivrede na benziskim stanicama NIS-a po ceni od 179 dinara po litri je mera koja razara čitav lanac maloprodaje goriva. Cena dizela za poljoprivrednike je danas niža za 27 dinara od cene tog goriva na našim stanicama, a razliku do pune cene odlukom vlade preuzima na sebe NIS, preuzimajući agro-kupce od svih ostalih benzinskih stanica ali i mnoge druge krajnje korisnike koji masovno zloupotrebljavaju agro - karticu”, ukazali su vlasnici privatnih pumpi u saopštenju.

Poručili su da benzinskim stanicama u poljoprivrednim regionima, koje se po pravilu nalaze u manjim urbanim i ruralnim sredinama, posle dve godine rada u takvom tržišnom okruženju preti zatvaranje.

“Trideset maloprodajnih objekata je u toku 2023. godine već prestalo da radi, još toliko ih je preuzeto od strane većih maloprodajnih lanaca, a i dalje je ugrožen opstanak svih ostalih benzinskih stanica usmerenih na snabdevanje poljoprivrednika”, upozorili su posle sastanka sa predstavnicima ministarstava.

Od nadležnih su zato zatražili da, između ostalog, da prilikom utvrđivanja maloprodajne marže uvaže rast minimalne cene rada, državnih naknada, kao i svih ostalih troškova jer, kako kažu, iznos marže koji je određen Uredbom pre godinu dana i pored maksimalne redukcije troškova danas nije dovoljan da omogući normalan i bezbedan rad licencirane benzinske stanice.

“Budući da ovako stanje traje više od dve godine vlasnici benzinskih stanica su najavili i podnošenje zahteva za naknadu izgubljene dobiti, kao posledice tržišne diskriminacije nametnute Uredbom”, naglasili su u saopštenju.

Na sastanku je, kako su istakli, zaključeno da će nadležne državne institucije razmotriti sve dostavljene podatke i informacije i da će najkasnije do 15. marta predočiti moguća rešenja za prevazilaženje problema sa kojima se sreću vlasnici nezavisnih privatnih benzinskih stanica.

Izvor: Vebsajt Biznis, 01.03.2024.
Naslov: Redakcija