PRAVILNIK O NAČINU DRŽANJA PASA KOJI MOGU PREDSTAVLJATI OPASNOST ZA OKOLINU: Opasnim psom se smatra bilo koja jedinka, izuzev službenog psa, koja je bez očiglednog povoda napala čoveka ili drugog psa i nanela mu telesne povrede ili smrt, jedinka koja je uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom, jedinka namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar, rase pitbul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, kao i rase bulterijer, staford terijer, američki staford terijer, mini mini bulterijer ili mešanac tih rasa

Vlasnik odgovara na osnovu toga kakva je posledica usledila za oštećenog, ali šta se dešava sa vlasničkim psom koji je napao i povredio čoveka? Da li će privremeno ili trajno biti oduzet ili čak, što je krajnja mera, biti uspavan - zavisi od odluke suda, a na osnovu mišljenja veterinarske inspekcije.

Procena je da je poslednjih godina zabeleženo čak oko 80.000 napada pasa na ljude. “Šarplaninac izujedao čoveka”, “Doberman izujedao trojicu mališana”, “Staford izujedao ženu do smrti”, samo su neki od novinskih naslova koji opisuju slučajeve napada vlasničkih pasa na ljude, do poslednjeg 30. maja kada je u spomen parku na brdu Vidrak u Valjevu vlasnički pas rase staford, u tom trenutku bez povoca i zaštitne korpe, skočio na leđa 67-godišnje žene. Valjevka je oborena na zemlju i pretrpela je ujed psa u predelu desne podlaktice, doživevši teške telesne povrede.

Protiv vlasnice psa policija će u redovnom postupku prijavu za krivično delo izazivanja opšte opasnosti podneti Osnovnom tužilaštvu u Valjevu, a za to krivično delo, s obzirom da je reč o izazivanju opšte opasnosti iz nehata, zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Dok su, kada je reč o vlasniku životinje, stvari sa pravne strane jasne, postavlja se pitanje šta se nakon napada na čoveka dešava sa psom “izvršiocem”, s obzirom da se u tom slučaju on pravno smatra “oruđem”, odnosno, “opasnim sredstvom”?

- Po nastalom događaju, policijskom uviđaju i podnošenju odgovarajuće krivične prijave, prvo mora da usledi opservacija psa od strane veterinarske inspekcije, pa na osnovu stručnog mišljenja i zaključka veterinarskog inspektora tužilac sudu može da predloži privremeno ili trajno oduzimanje životinje, a onda odluku o tome donosi nadležni sud - objašnjavaju u tužilaštvu.

Najčešće se takav predlog daje, kako dodaju, ako su u pitanju opasni psi, među koje spada i staford. Međutim, napominju u tužilaštvu, opasnim se smatra i neopasan pas od trenutka kada je napao čoveka, s obzirom na to da se on onda u Centralnoj bazi koju vodi Ministarstvo poljoprivrede označava se kao “opasan pas”.

Ali, kako su ranije objašnjavali iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, pas može biti oduzet privremeno ili trajno od vlasnika samo u slučaju kršenja odredaba Zakona o dobrobiti životinja ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009). Tada se smešta u prihvatilište, koje obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.

- Sud mora potvrditi navedenu meru, jer veterinarska inspekcija, u skladu sa podelom nadležnosti, ne može i da sprovodi nadzor i da u isto vreme donosi presude. Ukoliko je životinja privremeno oduzeta od vlasnika, po otklanjanju utvrđenih neusaglašenosti, ona se vraća vlasniku. Uspavljivanje psa dozvoljeno je samo u situacijama kada nije moguće uraditi socijalizaciju psa, odnosno kada se proceni da će pas i u budućnosti predstavljati opasnost za ljude i druge životinje - navodili su svojevremeno iz Uprave za veterinu.

Takav slučaj uspavljivanja psa i to mužjaka i ženke rotvajlera, zabeležen je 2021. godine kada je od posledica njihovih ujeda preminuo četvorogodišnji dečak u Senti. Napad se dogodio u dvorištu porodične kuće, a vlasnica pasa bila je dečakova majka, takođe povređena kada je pokušala da od napada rotvajlera odbrani dete.

Prva presuda protiv nekog vlasnika, pak, doneta je godinu dana kasnije kada je Osnovni sud u Aleksincu osudio M. K. (64) iz sela Ljupten na godinu dana zatvora u kućnim uslovima bez primene elektronskog nadzora, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, jer je njegov šarplaninac prošle godine izujedao komšinicu K. J. (68), usled čega je nesrećna žena preminula.

Pre nego što sud odluči o sudbini psa koji je napao čoveka, životinja mora da prođe još jednu proceduru, koja je posebno važna za napadnutu i ujedenu osobu zbog rizika od potencijalnog zaražavanja od besnila. Naime, bez obzira da li je pas koji je ujeo čoveka obeležen i čipovan, oštećena osoba obavezno se, nakon saniranja povreda, javlja infektologu.

- U slučaju kada se radi o psu poznatog vlasnika, veterinarski inspektor rešenjem po hitnom postupku nalaže vlasniku da dozvoli veterinarskoj organizaciji da izvrši klinički pregled psa, proveru dokumentacije da li je vakcinisan protiv besnila i obeležen, nakon čega se pas smešta u izolaciju i posmatra sledećih deset dana. Veterinar konstatuje da li pokazuje neke osobenosti ili znakove koji ukazuju na sumnju da je zaražen besnilom i potom potvrdu za nadležnu zdravstvenu ustanovu izdaje oštećenom. Sa tom potvrdom oštećena osoba ponovo ide kod infektologa da odredi da li je potrebno da primi serum ili bilo kakvu antirabičnu zaštitu - objašnjava dr Budimir Višić iz Veterinarskog centra Valjevo, predsednik komore veterinara Kolubarskog okruga.

Istraživanja su pokazala da je u čak tri četvrtine slučajeva napada psa na čoveka reč o vlasničkim psima, a da veliku većinu njih čine oni koji su i u kategorizaciji Zakona o dobrobiti životinja označeni kao opasni psi.

Kako se objašnjava u Pravilniku o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu ("Sl. glasnik RS", br. 65/2010), opasnim psom se smatra “bilo koja jedinka, izuzev službenog psa, koja je bez očiglednog povoda napala čoveka ili drugog psa i nanela mu telesne povrede ili smrt, jedinka koja je uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom, jedinka namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar, rase pitbul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, kao i rase bulterijer, staford terijer, američki staford terijer, mini mini bulterijer ili mešanac tih rasa”.

Ovi psi, kako stoji u Zakonu i Pravilniku, ako se šetaju u dvorištu na kapiji vlasnika obavezno mora stajati natpis sa upozorenjem - “opasan pas”. Ako se, pak, vode spolja u šetnju, moraju nositi zaštitnu korpu preko njuške i biti na povocu.

Zakon je takođe prepisao da vlasnik koji drži opasnog psa, zajedno sa svojim ljubimcem, mora da prođe obuku po programu Kinološkog saveza, uz proveru stepena socijalizacije psa.

Izvor: Izvor: Vebsajt Blic, 31.05.2024.
Naslov: Redakcija