ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Zahtev združene akcije "Za krov nad glavom" da se ukinu javni izvršitelji, te da se izvršenja vrate u nadležnost suda

Javne izvršitelje mnogi građani doživljavaju kao loše momke koji naplaćuju dugovanja nemilosrdno izbacujući ljude na ulicu, pleneći pokretnu imovinu, skidajući im deo od plate ili penzije. Oni na to godinama odgovaraju da rade po propisima i u skladu sa javnim ovlašćenjima koje im je poverila država 2011. godine. Ukidanje javnih izvršitelja traži Združena akcija Za krov nad glavom, u javnosti poznata po tome što brani građane od iseljenja kada im izvršitelji dođu na vrata. Predlažu i izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje i 10/2023 - dr. zakon).

Združena akcija Za krov nad glavom podršku je zatražila u decembru od lista koje su učestvovale na parlamentarnim izborima. Međutim, ta inicijativa ostala je u senci izbora i postizbornih dešavanja.

"Do sada su nam odgovorili Mi, glas iz naroda, Zajedno, Zeleno levi front, Ruska stranka. Takođe je bilo velike aktivnosti i kod poslanika iz vladajuće koalicije, koji su uoči izbora predložili da se formira Anketni odbor kako bi se detaljno utvrdile činjenice o svemu o čemu smo do sada razgovarali i o iskustvima naše organizacije, tako da očekujemo da se i ta aktivnost nastavi uporedo, naravno, sa našim razgovorima sa drugim poslaničkim grupama", kaže Ivan Zlatić iz Združene akcije "Za krov nad glavom".

Pod obrazloženjem da su sudovi nedovoljno efikasni u naplati dugovanja, država je 2011. godine taj posao poverila novoj pravosudnoj profesiji, privatnim izvršiteljima. Oni su kasnije nazvani javni izvršitelji.

Združena akcija "Za krov nad glavom" tvrdi da se pokazalo da je taj model izvršnog postupka zapravo skrojen po meri velikog kapitala, a protiv običnog građanina. Ivan Zlatić smatra da je zakonodavac zapravo od 2011. godine samo legalizovao zakon jačeg u ovoj zemlji.

"Za običnog građanina izvršni postupak nije ništa efikasniji nego što je bio ranije. Dakle, ja ako sam radnik kome poslodavac duguje neke zarade, ja jednako ne mogu da naplatim svoj dug kao što nisam mogao ni pre 2011. godine. Dakle, ako je poverilac neko ko je u poziciji slabijeg, za njega se u izvršnom postupku ništa nije promenilo. Ono što se jeste promenilo to je da oni koji su u poziciji jačeg, koji su svoj interes mogli da ostvare i pre 2011. godine, sada mogu da ih ostvare mnogo jednostavnije, a dužnik kada je u poziciji slabijeg je ostavljen praktično bez ikakvih prava, bez ikakvih mogućnosti da iznese svoju stranu i da se odbrani", objašnjava Zlatić.

Osnovni zahtev združene akcije "Za krov nad glavom" jeste da se ukinu javni izvršitelji, da se izvršenja vrate u nadležnost suda.

Iako su građani neretko nezadovoljni i radom suda, smatrajući da su nedovoljno efikasni, da ne donose baš uvek pravedne presude, da i oni trpe različite pritiske u radu, Ivan Zlatić ocenjuje da bi vraćanje izvršnog postupka u sud bilo povoljnije rešenje po građane.

"Možemo kritikovati sud, naravno, ali da se vratimo na ono što je bio cilj, odnosno ono što je bilo obećanje zakonodavca 2011. godine kada je ovaj Zakon donet. To je veća efikasnost u radu javnih izvršitelja. Ono što se eventualno u statistici jeste popravilo, nije se popravilo zbog toga što su izvršitelji 2011. godine dobili profitni motiv, pa više nisu radnici suda koji rade za platu po ugovoru o radu sa sudom, nego sada imaju profitni motiv - da što više budu naplaćivali, to će biti veća njihova zarada. Statistika se popravila u naplati potraživanja, pre svega zahvaljujući digitalizaciji. Dakle, ono što se nekada radilo na papiru i uz olovku, danas može da se uradi na klik i to je neka promena zahvaljujući nauci, promena koja se desila bez obzira na to da li izvršitelji imaju profitni motiv ili nemaju. I ta statistika bi se popravila i da nismo privatizovali izvršni postupak", istakao je Zlatić.

Kaže da izvršenje treba da se vrati u sud zato što su sada bez sudske rasprave i bez utvrđivanja činjenica u sudskom postupku, ukinuta sva prava kao dužnicima.

"Mi više nemamo apsolutno nikakvu mogućnost da se zaštitimo, jedino rešenje, ako ne smislimo nešto bolje i pametnije, jeste da se za početak vratimo tamo odakle smo krenuli 2011. godine, odnosno da se vratimo u sud. Izvršitelji bi ponovo radili za platu na osnovu ugovora o radu, kao i pre 2011. i strogo bi se kontrolisala visina troškova izvršnog postupka", naveo je Zlatić.

U nekim slučajevima ljudi su žrtve prevare investitora i događa se da oni posle nekoliko godina od kupovine stana shvate da je njihov stan zapravo predmet izvršenja. Masovna je situacija, kaže Ivan Zlatić, da dok ljudi pokušavaju da dokažu na sudu da su žrtva prevare investitora, na snazi ostaje sudska odluka da se isele iz stana.

"To se događa u svim situacijama koje su nama poznate. Zato što, kada je Zakon poslednji put menjan, 2019. godine, uneta je odredba da u izvršnom postupku ne može da se donese prevremena mera kojom se zabranjuje sprovođenje izvršenja. Nažalost, naši sudovi tu odredbu tumače tako, a zdravorazumski gledano, ta odredba bi trebalo da se tumači tako da može da se donese prevremena mera kojom bi se odložio izvršni postupak ili bi se zastalo u izvršnom postupku dok se ne utvrde neke činjenice koje ljudi koji su u poziciji trećeg lica, na primer ljudi koji su prevareni, dok ne dokažu to svoje pravo. Međutim, nažalost, naši sudovi razumeju tu odredbu da se u izvršnom postupku jednostavno ne donose prevremene mere i tačka. I predlozi za prevremene mere se odbacuju primenom te odredbe člana 455, kao da je svaki predlog za prevremenu meru predlog da se izvršenje zabrani. Privremena mera bi omogućila da mogu da ostanu u stanu dok se ne dokaže šta se dogodilo u konkretnom slučaju, da li su žrtva prevare ili ne", navodi Zlatić.

Na pitanje koje je nepravilnosti združena akcija "Za krov nad glavom" uočila u radu javnih izvršitelja, bilo da sprovode samo sudske odluke, bilo da samostalno donose odluke u vezi sa dugovanjima za komunalne delatnosti, Ivan Zlatić odgovora da se najozbiljnije nepravilnosti, koje najviše tište građane, tiču određivanja troškova, visine troškova.

"To je ostavljeno u potpunosti maltene Komori izvršitelja da sama odlučuje o tome i onda pojedinačnim izvršiteljima da sami odlučuju o tome kolike će troškove da vam razrezu. Došli smo u situaciju da izvršitelji bukvalno visinom troškova za pisanje i dostavljanje nekog akta bukvalno kažnjavaju ljude zato što ljudi odlučuju da podnesu neki prigovor ili da štite neko svoje pravo i onda sad sam ti razrezao ovolike troškove, sledeći put će ti razrezati još veće. Nemoj da ti je palo na pamet da se braniš. Ćuti i plaćaj", rekao je Zlatić.

Kada je reč o problemima u dostavljanju pismena građanima, Zlatić smatra da se dužnici tretiraju kao da su kriminalci koji izbegavaju da prime pismeno.

"To je otprilike onako kako procedura funkcioniše. Znači, sada je na građaninu da svako malo ode, prošeta se do elektronske table suda ili da se prošeta do izvršiteljske kancelarije i da sami vide da li su za nešto krivi", objašnjava Ivan Zlatić.

Združena akcija "Za krov nad glavom" traži da se humanizuje izvršni postupak.

"Prvenstveno ono što je nama bitno kao organizaciji koja se bavi pravom na dom jeste da se zaštiti pravo na dom, odnosno da se unese odredba koja bi bila i u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ukoliko smo privrženi EU, koja bi bila u skladu i sa iskustvima na primer iz Ruske Federacije u kojoj je pravo na dom zaštićeno na način da ukoliko nepokretnost ima funkciju doma izvršnog dužnika i njegove porodice, ona ne može biti predmet izvršenja i tačka", navodi Zlatić.

Združena akcija "Za krov nad glavom" uočila je i mnogo problema prilikom procene i prodaje imovine dužnika i jedan od njihovih zahteva je da se ukine elektronska aukcija, jer tu vide netransparentnost i korupciju.

Izvor: Vebsajt RTS, 18.04.2024.
Naslov: Redakcija