ZAKON O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: EK protiv diskriminacije pri prodaji zemlje strancima. Kao jednu od zabranjenih mera napominju i praksu da se od stranih državljana traži prijava boravka kao preduslov za preuzimanje zemlje čemu je pribegla i Srbija. Iz Ministarstva poljoprivrede navode da se smernice Evropske komisije ne mogu odnositi na Srbiju sve do trenutka ulaska u Evropsku uniju

Samo dva meseca od kada je Srbija pronašla model kako da dozvoli ali ipak i delimično ograniči prodaju zemlje strancima iz EU stiže upozorenje zbog koga su se već pronele glasine da ćemo možda morati da menjamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 - dr. zakon, 41/2009, 112/2015 i 80/2017).

Evropska komisija pre nekoliko dana objavila je smernice, odnosno zvaničan spisak šta se sme a šta ne kada je u pitanju zaštita poljoprivrednog zemljišta. Upozorila je da postoji niz prihvatljivih mehanizama ali da oni moraju da budu usklađeni sa evropskim propisima. Kao jedna od zabranjenih mera ističe se česta praksa da se od stranih državljana zahteva prijava boravka kao preduslov za preuzimanje zemlje.

Komisija je podsetila da je 2015. godine pokrenula procedure protiv članica koje su diskriminisale investitore iz drugih zemalja i uvodile neproporcionalna ograničenja za prekogranična ulaganja. Nekim o tih restriktivnih mera pribegle su Bugarska, Mađarska, Letonija, Litvanija i Slovačka pa je od njih i zvanično zatraženo da propise usklade sa evropskim.

Srbija se takođe prilikom liberalizacije tržišta odlučila na slično. Strancima je od 1. septembra 2017. godine omogućeno da postanu vlasnici državne zemlje ali jedan od uslova sada bi mogao da bude sporan. Naime, po Zakonu od stranih državljana zahteva se da najmanje deset godina imaju prijavljeno prebivalište na našoj teritoriji. Da li se najnovije upozorenje Brisela može odnositi i na nas? Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede tvrdi da za Srbiju ne mogu da važe ta pravila. On je rekao da možemo da budemo mirni i da se smernice Evropske komisije ne mogu odnositi na Srbiju sve do trenutka ulaska u Evropsku uniju.

– U stalnoj smo komunikaciji sa EK i oni su zadovoljni propisima koji su sada na snazi. Nikada nam niko nije ukazao na nepravilnost niti da je neka od mera diskriminatorska – tvrdi Nedimović.

Na osnovu prakse evropskog Suda pravde Evropska komisija sada državama daje jasan putokaz šta mogu da urade da bi regulisale prodaju poljoprivrednog zemljišta. Pod prihvatljivim ograničenjem smatra se, recimo, zahtev da se potencijalnom kupcu traži dozvola nacionalnih vlasti za akviziciju ili da mu se ograniči površina koju kupuje. Države takođe mogu da intervenišu i oko cene zemlje. Među prihvatljivim je i pravo na "prvenstvo kupovine" čime se određenim kategorijama kupaca omogućava da konkurišu za oranice pre nego što se one ponude nekom drugom. To pravo, kako se napominje, mogli bi da imaju kupci iz redova farmera koji rentiraju zemlju koju obrađuju, susedi, suvlasnici i država. Sa druge strane, protivzakonitim se smatraju i nametanja obaveza da kupac sam obrađuje zemlju, kao i zabrane kupovina kompanijama…

Komisija je podsetila da je novim smernicama odgovorila na poziv Evropskog parlamenta koji je od Brisela tražio da donese jasan set kriterijuma za regulisanje tržišta zemljišta i tako obezbedi jednake uslove za sve.

– Poljoprivredno zemljište je oskudno i predstavlja posebnu imovinu koja zahteva isto tako posebnu zaštitu. Stoga neke članice EU zavode ograničenja na kupovinu. Istovremeno su strane investicije značajan izvor kapitala, tehnologije i znanja i mogu da unaprede produktivnost u poljoprivredi i pristup finansiranju lokalnom biznisu – obrazložila je EK i istakla da su propisi EU o slobodnom kretanju kapitala ključni za prekogranična ulaganja.

Izvor: Vebsajt Politika, I. Albunović, 17.10.2017.
Naslov: Redakcija