• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

SMETANJE DRŽAVINE (POJAM, TUŽBA, POSTUPAK)

Autor: Petar Učajev

Objavljeno: 06.01.2013.

1. Pojam

Pojam državine je regulisan Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Državina predstavlja faktičku vlast na stvari koja postoji nezavisno od toga da li držalac poseduje kakvo pravo na toj stvari koju drži ili ne. Ona se gubi kada držalac prestane da vrši faktičku vlast na stvari, ali se ne gubi ako je držalac privremeno sprečen da vrši faktičku vlast nezavisno od svoje volje.

 

Državina i sudržavina (državina koju imaju više lice) mogu biti državina stvari i državina prava, mogu biti posredna i neposredna, zakonita i nezakonita, savesna, nesavesna i manljiva, kao i državina pokretnih i državina nepokretnih stvari.
1. Neposredna državina je državinu stvari koju ima svako lice koje neposredno vrši faktičku vlast na stvari. Posrednu državinu stvari ima i lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju stana, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu.
2. Državinu prava stvarne službenosti ima lice koje faktički koristi nepokretnost drugog lica u obimu koji odgovara sadržini te službenosti.
3. Državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, odnosno ako nije manljiva (dodao P.U.).
4. Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova., ali se savesnost državine pretpostavlja. Pretpostavljena savesnost znači da strana koja pokušava da dokaže da je držalac nesavesan mora to i da dokaže. Tzv. oboriva pretpostavka ili presumptio iuris tantum. (dodao P.U.)
5. Maljiva državina je ona koja je pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja, odnosno vi, clam i praecario (dodao P.U.)

Nema državinu licu koje po osnovu radnog ili sličnog odnosa, ili u domaćinstvu vrši faktičku vlast na stvari za drugo lice, a dužno je da postupa po uputstvima ovog drugog lica. To lice se naziva detentor ili pritežalac. Dobri primeri detentora su nosač kofera, garderober... Pravna teorija ovde ističe da se ova lica razlikuju od držalaca budući da im nedostaje namera držanja, odnosno animus possendi (dodao P.U.).




2. Zaštita državine

Svaki držalac stvari i prava ima pravo na zaštitu od smetanja državine koje smetanje može biti uznemiravanje ili oduzimanje državine.

Dva su načina zaštite državine: samopomoć i sudska zaštita.

1. Svaki držalac ima pravo na samopomoć protiv onoga ko ga neovlašćeno uznemirava u državini ili mu ju je oduzeo, pod uslovom:

- da je opasnost neposredna,

- da je samopomoć nužna i

- da način njenog vršenja odgovara prilikama u kojima postoji opasnost.

2. Sudska zaštita od uznemiravanja, odnosno oduzimanja državine može se tražiti u roku od 30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja. I držalac koji je državinu stekao silom, potajno ili zloupotrebom poverenja (vi, clam, praecario) ima pravo na zaštitu, osim prema licu od koga je na takav način došao do državine, ako od nastalog smetanja nisu protekli rokovi (30 dana od dana saznanja za smetanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od nastalog smetanja).

Sud pruža zaštitu prema poslednjem stanju državine i nastalom smetanju, pri čemu nije od uticaja pravo na državinu, pravni osnov državine i savesnost držaoca. Cilj je uspostava pređašnjeg stanja kako je bilo pre smetanja, tj. oduzimanja i uznemiravanja (dodao P.U.)

Sudržalac uživa zaštitu u odnosu na treća lica, kao i u međusobnim odnosima sa drugim sudržaocima, ako jedan od njih onemogućava drugoga u dotadašnjem načinu vršenja faktičke vlasti na stvari koja je u njihovoj državini.

 

Odlukom o zahtevu za zaštitu od smetanja državine određuju se zabrana daljeg uznemiravanja državine pod pretnjom novčane kazne, odnosno vraćanja oduzete državine, kao i druge mere potrebne za zaštitu od daljeg smetanja.

Nezavisno od spora zbog smetanja državine može se tražiti sudska zaštita državine po osnovu prava na državinu.

3.  Postupak za zaštitu državine

Postupak se pokreće tužbom. Postupak je hitan što je propisano odredbama Zakona o parničnom postupku (od 448. do 454.), nema odgovora na tužbu, niti pripremno ročište, i ne donosi se presuda, već rešenje. Takođe, postoji mogućnost donošenja rešenja zbog izostanka. Prilikom raspravljanja o tužbi zbog smetanja državine ograničiće se samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja, dok je isključeno raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete. podvukao i boldirao P.U. Ovde postoje dva izuzetka-dva prigovora. Jedan je „petitorium absorbet possessorium“ (svojinski postupak obuhvata državinski) kada je već vođen ili se vodi drugi parnični postupak koji je reivindikacioni, odnosno svojinski onda je takav prigovor dozvoljen, dok je drugi prigovor „exceptio vitiosae possessionis ab adversario“ (prigovor manljive državine) u smislu da onaj koji je stekao silom, potajno i zloupotrebom poverenja nema pravo na zaštitu od onoga od koga je na takav način došao do državine.(dodao P.U.).

U toku postupka sud može po službenoj dužnosti i bez saslušanja protivne stranke da odredi privremene mere u skladu sa zakonom koji uređuje izvršenje i obezbeđenje radi otklanjanja hitne opasnosti protivpravnog oštećenja ili sprečavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive štete, s tim što se mora biti vrlo oprezan prilikom podnošenja predloga za određivanje privremene mere kako se ne bi njome isrpeo tužbeni zahtev (dodao P.U.).

Sud će odluku o određivanju privremene mere po predlogu stranke da donese u roku do osam dana od dana podnošenja predloga. Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.

Rok za izjavljivanje žalbe protiv odluke suda je osam dana.

Iz opravdanih razloga sud može da odluči da žalba ne zadržava izvršenje rešenja.

Protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Tužilac gubi pravo da u izvršnom postupku zahteva izvršenje rešenja kojim se tuženom po tužbi zbog smetanja državine nalaže izvršenje određene radnje, ako nije zahtevao izvršenje u roku od 30 dana od proteka roka koji je rešenjem određen za izvršenje te radnje.

Ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka zbog smetanja državine dozvoljeno je samo ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili je rešenjem suda bio izuzet ili ako je u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi, nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bilo omogućeno da raspravlja pred sudom, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može da bude stranka u postupku ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, osim ako vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno i to svega u roku od 30 dana od pravnosnažnosti rešenja o smetanju državine.

Vrlo bitno je napomenuti da je kod donošenja odluke - rešenja u državinskim sporovima vrlo kolebljiva sudska praksa da li se kod propuštanja roka za podnošenja tužbe tužba odbacuje ili tužbeni zahtev odbija, te je trenutno zauzet stav da ako se sud upusti u raspravljanje pa u toku postupka utvrdi da je tužba neblagovremena onda odbija tužbeni zahtev, dok ukoliko sud u prethodnom ispitivanju tužbe utvrdi da je neblagovremena istu odbacuje, što suštinski za stranku predstavlja istu posledicu (dodao P.U.).

4. Rezime

Potrebno je obratiti pažnju da sudovi u postupanju u državinskim sporovima često donose odluke kojim odlučuju da troškove snose obe ugovorne strane svako svoje.

Iako su strogi procesni rokovi sudovi često odlučuju i po dve godine. Takođe, prilikom podnošenja tužbe u državinskom sporu potrebno je dobro utvrditi sve podatke o stvarima na kojima se vrši smetanje, budući da npr. sud u slučaju pogrešno navedenog broja parcele, ili broja stana, odnosno opisa pokretnosti odbija tužbeni zahtev kao neosnovan.

Beograd 13.11.2012. godine