NOVINE ZAKONA O TRGOVINI - Akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja

Tweet

Autor: Redakcija

Objavljeno: 17.10.2019.

Novi Zakon o trgovini (dalje: Zakon) stupio je na snagu 30. jula 2019. godine i u cilju unapređenja zaštite potrošača, bliže uređuje prodajne podsticaje tako što definiše osnovne oblike sniženja - akcijska prodaja, sezonsko sniženje i rasprodaja, i za svaki od njih definiše posebna pravila.

Za različite oblike prodajnih podsticaja propisani su različiti uslovi sprovođenja i različita ograničenja.

Ograničenje trajanja akcijske prodaje do 31 dan ne odnosi se na druge oblike prodajnog podsticaja.

Za sezonsko sniženje propisano je da najduže može trajati 60 dana i može biti organizovano najviše 2 puta godišnje. Letnje sezonsko sniženje može da započne u razdoblju između 1. i 15. jula, a zimsko u razdoblju između 25. decembra i 10. januara.

Rasprodaja se može organizovati iz sledeća tri razloga:

• zbog prestanka poslovanja trgovca,
• zbog prestanka prodaje u određenom prodajnom objektu ili
• zbog prestanka prodaje određene robe.

Roba koja je predmet rasprodaje mora fizički da bude odvojena od robe koja se prodaje po redovnoj ceni, a od objavljivanja rasprodaje do njenog okončanja, trgovac ne sme da naručuje i uključuje u rasprodaju nove količine robe koja je predmet rasprodaje.

Početkom primene novog zakona počele su da se primenjuju i njegove odredbe, pa tako i odredba o akcijskoj prodaji u maksimalnom trajanju od 31 dan. Novi Zakon ne sadrži prelaznu odredbu kojom je propisano da će se prodajni podsticaji započeti u skladu sa odredbama prethodno važećeg Zakona o trgovini (u kome ovakvo ograničenje nije postojalo), i okončati u skladu sa odredbama prethodno važećeg zakona. Dakle, akcijska prodaja u skladu sa odredbama novog Zakona treba da bude u trajanju do 31 dan, pa je u skladu sa ovom odredbom potrebno ovaj prodajni podsticaj i realizovati.

Međutim, ukazujemo da je novim Zakonom propisano da će se na predmete inspekcijskog nadzora koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivati odredbe zakona po kojem su započeti. To konkretno znači da ukoliko je tržišni inspektor započeo kod trgovca inspekcijski nadzor na temu prodajnih podsticaja pre 30.7.2019. godine, inspekcijsku kontrolu će završiti u skladu sa odredbama prethodnog Zakona o trgovini. Ali, ako je inspekcijski nadzor započet posle 30.7.2019. godine, u inspekcijskoj kontroli inspektor će primenjivati novi Zakon.

- Navođenje Evropske unije kao zemlje proizvodnje na deklaraciji na proizvodu -

Shodno Zakonu, kao zemlja proizvodnje može da se navede Evropska unija ako se roba proizvodi u zemlji članici/zemljama članicama EU. Ako se roba proizvodi i u nekoj od zemalja koja nije članica EU, ne može se zbirno navesti Evropska unija kao zemlja proizvodnje.

Primer:

• Šta navesti kao zemlju proizvodnje na deklaraciji u slučaju kada se roba proizvodi u više zemalja?

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju roba proizvodi u više zemalja, EU i ne EU zemlje, može se pored proizvoda na rafu/polici navesti lista zemalja u kojima se roba proizvodi. Ovo iz razloga što je u Zakonu propisano da deklaracija mora da bude istaknuta uočljivo na jedan od zakonom utvrđenih načina, a jedan od načina je i neposredno pored robe na mestu prodaje. Dakle, nije obavezno da deklaracija bude isključivo na samom proizvodu, njegovoj ambalaži, kutiji itd., već je dozvoljeno da bude istaknuta i neposredno pored proizvoda na mestu prodaje.

- Nemogućnost korišćenja skraćenica kod navođenja zemlje proizvodnje -

 U skladu sa Zakonom, roba u trgovini na malo mora imati deklaraciju koja, između ostalog, sadrži podatak o zemlji proizvodnje. Nije propisana mogućnost da se koriste skraćenice za prikazivanje naziva zemlje proizvodnje.

- Obaveza navođenja zemlje porekla kod proizvoda koji se nude putem interneta -

 Shodno Zakonu, zemlja proizvodnje je obavezan podatak na deklaraciji proizvoda koji se nudi potrošačima. Propisano je da su u daljinskoj trgovini (internet trgovini) trgovci dužni da učine potrošaču dostupnim podatke iz deklaracije proizvoda u obliku i na način koji je neposredno i stalno dostupan. Dakle, u internet prodavnici je takođe potrebno da budu istaknuti podaci iz deklaracije proizvoda koji se nude potrošačima.

- Pružanje usluge pečenja ribe i nepostojanje obaveze popunjavanja KEP knjige -

Zakonom je propisana obaveza trgovca da vodi evidenciju prometa robe na osnovu isprava o proizvodnji, nabavci i prodaji robe.

Vođenje evidencije prometa bliže je uređeno Pravilnikom o evidenciji prometa. U KEP knjigu trgovac upisuje zaduženje, odnosno vrednost zaduženja na osnovu kalkulacije cene, a nakon prodaje robe, upisuje razduženje. Dakle, kroz KEP knjigu trgovac evidentira promet robe koju je prodao potrošačima.

Primer:

Trgovac nudi i uslugu pečenja ribe koju je potrošač kupio kod tog trgovca, ili je kupovinu obavio na drugom mestu, pa doneo da se ispeče kod konkretnog trgovca. Postavlja se pitanje da li se navedena usluga evidentira kroz KEP knjigu imajući u vidu potrošnju ulja i brašna?

U konkretnom slučaju, trgovac nudi i uslugu pečenja ribe koju je potrošač kupio kod tog trgovca (ili je kupovinu obavio na drugom mestu, pa doneo da se ispeče kod konkretnog trgovca). Imajući u vidu da se ulje i brašno ne prodaju potrošaču, tj. ne vrši se promet ulja i brašna, mišljenja smo da se promet ne evidentira kroz KEP. U opisanom slučaju ulje i brašno se koriste kako bi se pružila usluga pečenja ribe, te trošak ulja i brašna treba uračunati (ukalkulisati) u cenu usluge pečenja ribe.

- Primena člana 32. Zakona samo na trgovce na malo -

Član 32. nalazi se u delu Zakona koji nosi naziv: Posebni uslovi za obavljanje trgovine na malo i pružanje usluga potrošačima, tako da se primenjuje na trgovce koji obavljaju trgovinu na malo.

- Sadržina QR koda -

 Zakon nije definisao šta treba da sadrži QR code. Proizvođač stavlja na deklaraciju QR code ili neku drugu mašinski čitljivu oznaku. Potrošač može da ga telefonom očita (putem aplikacije) i tako vidi podatke o proizvodu, ali nije nabrojano koje.

- Organizovanje prodajnog podsticaja online -

 U skladu sa Zakonom, trgovac može da organizuje prodajne podsticaje za potrošače. Prodajni podsticaj podrazumeva ponudu robe/usluge pod povoljnijim uslovima u odnosu na redovnu ponudu, i to naročito sa sniženom cenom, posebnim uslovima prodaje, isporuke, sa obećanjem nagrade, sa pratećim poklonima, u programima lojalnosti, odnosno drugim pogodnostima.

Zakonom o zaštiti potrošača propisano je da ukoliko trgovac nudi posebne prodajne podsticaje pri kupovini roba i usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina, dužan je da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava.

Sa aspekta Zakona i Zakona o zaštititi potrošača nema zabrane da se prodajni podsticaj organizuje i sprovodi online. Ovo naročito što određeni broj trgovaca obavlja prodaju robe isključivo preko interneta, te sa tim u vezi i prodajne podsticaje osmišljava i realizuje online.

Primer:

Da li je dozvoljeno organizovanje prodajnog podsticaja u vidu digitalne aktivacije - nagradnog konkursa koji bi se aktivirao putem interneta, kojim bi se učešće u konkursu uslovljavalo kupovinom proizvoda koji je obuhvaćen prodajnim podsticajem/konkursom koji važi u maloprodajnoj mreži prodavca kod kojeg se sprovodi?

Ono što je važno u konkretnom slučaju, to je da svi uslovi za ostvarivanje podsticaja budu transparentni i na jednak način dostupni potrošačima, kao i da se ispune uslovi iz člana 36. Zakona.

Ostaje da ukažemo da je u konkretnom slučaju potrebno pažljivo razmotriti sadržinu opisanog prodajnog podsticaja. Imajući u vidu da se u pitanju navodi da potrošači koji su kupili određeni proizvod učestvuju u nagradnom konkursu, i to digitalnom aktivacijom, važno je odrediti da li konkretni trgovac organizuje i sprovodi prodajni podsticaj koji je regulisan zakonima kojima se uređuje trgovina i zaštita potrošača, ili nagradnu igru čije se sprovođenje reguliše Zakonom o igrama na sreću.

- Prodaja i dostava hrane putem online servisa kao trgovina na daljinu -

Prema Zakonu o ugostiteljstvu, ugostiteljska delatnost jeste pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu, koju ugostitelj obavlja u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i pokretnom ugostiteljskom objektu, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

Primer:

• Pravno lice bavi se ugostiteljstvom i želi da vrši prodaju hrane preko online servisa za naručivanje hrane. Da li se ovakav promet smatra prodajom putem pošte ili interneta i da li je neophodno promet evidentirati u KEP knjigu?

U opisanom slučaju reč je o registrovanom privrednom subjektu koji u APR ima upisanu pretežnu šifru delatnosti. Privredni subjekt obavlja ugostiteljsku delatnost i za pruženu ugostiteljsku uslugu gostima restorana - potrošačima izdaje fiskalne račune u skladu sa fiskalnim propisom kojim je utvrđena obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase.

Konkretni privredni subjekt započinje i prodaju/dostavu hrane preko online servisa koji pruža i uslugu isporuke potrošačima. Dakle, dostavu ne obavlja samostalno. Imajući u vidu da potrošači imaju mogućnost da obave porudžbinu online i da im isporuka bude izvršena na kućnu adresu, nesporno je da je reč o daljinskoj odnosno elektronskoj trgovini.

U skladu sa Zakonom o privrednim društvima, pored registrovane pretežne delatnosti, privredni subjekt može obavljati i sve druge delatnosti za koje nisu potrebne posebne dozvole, kao što je npr. online prodaja. Ukoliko privredni subjekt odluči da počne da obavlja delatnost iz grupe 47.91 Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta, da bi imao mogućnost da ne evidentira promet preko fiskalne kase, mora u osnivački akt da unese da će obavljati i delatnost iz grupe 47.91. Međutim, iako ne bi u tom slučaju imao obavezu da izdaje fiskalne račune, dužan bi bio da izdaje (blok) račune, s obzirom na to da je obaveza izdavanja računa za pruženu ugostiteljsku uslugu utvrđena Zakonom o ugostiteljstvu (član 7). Obaveza izdavanja računa za prodatu robu/pruženu uslugu utvrđena je i Zakonom o zaštiti potrošača (član 12).

Ukazujemo na to da privredni subjekt koji vrši prodaju posredstvom interneta u okviru delatnosti 47.91 (Trgovina na malo posredstvom pošte ili interneta), pri čemu isporuku vrši preko privrednih subjekata čija delatnost spada u 53 (poštanske aktivnosti), odnosno putem brze pošte, kurirskih službi i sl, nije dužan da tako ostvaren promet evidentira preko fiskalne kase. Međutim, ukoliko postoji direktan kontakt sa potrošačima, privredni subjekt je dužan da takav promet evidentira preko fiskalne kase. Dakle, ukoliko dostavu vrši lično, sopstvenim prevozom ili roba bude plaćena direktno zaposlenom (prim. red. - ovo je stav Ministarstva finansija).

U skladu sa Zakonom i Pravilnikom o evidenciji prometa  trgovci koji obavljaju trgovinu na malo dužni su da vode evidenciju prometa, odnosno da vode KEP knjigu na osnovu isprava o nabavci i prodaji robe (nabavka robe od dobavljača, kalkulacija i formiranje prodajne cene, zaduženje prodajnog objekta robom, prodaja robe potrošačima, razduženje objekta na osnovu izdatih računa). Zakon o trgovini i Pravilnik o evidenciji prometa ne utvrđuju obavezu vođenja KEP knjige za promet ugostiteljskih usluga.

- Oglašavanje rasprodaje određene robe i njeno ponovno uvođenje u asortiman -

Novi Zakon precizirao je uslove i način za organizovanje prodajnih podsticaja u maloprodaji kako, pre svega, potrošači ne bi bili dovedeni u zabludu u pogledu određenih prodajnih pogodnosti koje im nudi trgovac.

Kada je o rasprodaji reč, Zakon je propisao da se rasprodaja može sprovoditi iz sledeća tri razloga: u slučaju prestanka poslovanja trgovca, prestanka poslovanja u određenim objektima ili prestanka prodaje određene robe. Kada je o trećem razlogu reč, Zakon nije predvideo period koji mora da protekne između prestanka prodaje određene robe i njenog ponovnog uvođenja u asortiman prodaje robe, jer se rasprodaja upravo i organizuje jer predmetna roba više neće biti u ponudi tog trgovca. Na primer, trgovac organizuje rasprodaju jakni i mantila jer ih više neće imati u svojoj ponudi, i započinje prodaju obuće.

- Minimalni vremenski period između dve akcije -

 Zakonom je propisano da akcijska prodaja ne traje duže od 31 dan, međutim nije regulisan minimalni rok između jedne akcijske prodaje i druge akcijske prodaje (iste robe).

Ukazujemo da Zakon propisuje da je zabranjeno oglašavanje prodajnih podsticaja kojim se oglašava navodna rasprodaja ili prividno sniženje cene robe ili usluga, obim sniženja ili sl., ako je ranija cena neistinito prikazana ili je roba/usluga bila ponuđena po ranijoj ceni u zanemarljivo kratkom periodu. Primera radi, nakon završene akcijske prodaje, jedan/dva dana je određena roba bila u ponudi po redovnoj ceni, nakon čega je cena ponovo snižena i oglašena je ponovo akcijska prodaja. Izraz "zanemarljivo kratak period" je pravni standard koji se tumači od slučaja do slučaja. Kako nadzor nad sprovođenjem Zakona vrši tržišna inspekcija, to znači da bi tržišni inspektor u sprovođenju inspekcijskog nadzora utvrdio da li trgovac oglašava akcijsku prodaju suprotno Zakonu.

Na osnovu navedenog možemo da zaključimo da iako Zakon nije regulisao vremenski razmak između dve akcijske prodaje, važno je da se Zakon primenjuje na način koji ne vodi njegovom izigravanju i zloupotrebi pojedinih pravnih normi.

- Organizovanje promotivne i akcijske prodaje i vremenski razmak između njih -

Promotivna prodaja i akcijska prodaja Zakonom su definisane na sledeći način:

Promotivna prodaja je prodaja robe koja se prvi put uvodi u ponudu trgovca i koja se stoga nudi po nižoj ceni od cene koja će biti formirana u redovnoj ponudi.

Akcijska prodaja je prodaja robe/usluge po ceni koja je niža od prethodne cene te robe/usluge i traje ne duže od 31 dan.

Navedeni prodajni podsticaji definisani na prethodno citiran način, daju nam osnov da zaključimo sledeće:

- Nakon promotivne prodaje proizvoda koji se prvi put uvode u ponudu trgovca, sledi redovna ponuda tih proizvoda, odnosno prodaja po redovnoj maloprodajnoj ceni koju formira trgovac;

- Da bi se proizvod prodavao na akcijskoj prodaji, potrebno je da se prvo nudi u redovnoj ponudi, pa tek onda da bude na akciji;

Promotivna prodaja i akcijska prodaja jesu dva različita prodajna podsticaja i organizovanje ovih podsticaja jednog za drugim, prvo promotivna prodaja proizvoda pa potom akcijska prodaja istog proizvoda, ne bi bilo u skladu sa odredbama Zakona. Iako nije precizno definisan vremenski period u kome se roba posle promotivne prodaje mora nuditi po redovnoj ceni, pre nego što se započne njena akcijska prodaja, važno je ukazati da se trgovcu može izreći kazna sa aspekta kršenja odredbe o oglašavanju prodajnih podsticaja.

- Minimalna količina robe neophodna za oglašavanje prodajnih podsticaja -

Zakonom je propisano da kod oglašavanja procenta sniženja, najveći procenat sniženja može da se navede ukoliko se odnosi na najmanje jednu petinu robe u asortimanu trgovca na svakom prodajnom mestu na koji se prodajni podsticaj odnosi.

Zakonom nije propisana minimalna količina robe za koju je dozvoljeno oglašavanje prodajnih podsticaja, već je propisano da se najveći procenat sniženja može oglasiti ako se taj najveći procenat sniženja odnosi na 1/5 robe u asortimanu tog trgovca na prodajnom mestu na koji se podsticaj odnosi.

Dakle, ukoliko je 20% (1/5) od ukupnog asortimana robe sniženo 70%, trgovac može oglasiti sniženje 70%. Ova odredba ima za cilj zaštitu prava potrošača kao krajnjih kupaca robe, imajući u vidu da su trgovci neretko pribegavali praksi da oglase "veliko sniženje 70%", a kada potrošač uđe u prodajni objekat, samo nekolicina proizvoda je snižena 70%, dok se ostali proizvodi prodaju sniženi za 30% ili 40%. Na takav način, potrošači se dovode u zabludu, a takvo poslovanje trgovca ima elemente nepoštene obmanjujuće poslovne prakse.

- Organizovanje sniženja samo u odnosu na određenu kategoriju proizvoda -

Zakonom je propisano da ponuda prodajnog podsticaja sadrži precizno i jasno određenje robe na koju se odnosi. Trgovac može da organizuje sniženje samo u odnosu na određenu kategoriju proizvoda. Mišljenja smo da bi mogao da oglasi najveći procenat sniženja te kategorije proizvoda ukoliko je 1/5 proizvoda iz te kategorije snižena najvećim procentom sniženja. Takođe oglasna poruka mora jasno da ukazuje da se sniženje odnosi samo na tu kategoriju proizvoda, a ne na ceo asortiman iz ponude trgovca.