Nepostojanje obaveze davaoce garancije da ima ovlašćeni servis
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija Paragraf Lex
Objavljeno: XXXXX
Pitanje:
• Da li davalac garancije, uvoznik, koji daje garanciju od godinu dana mora da ima ovlašćenog servisera?
Odgovor:
Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 - dalje: Zakon) primenjuje se na odnose potrošača, kao fizičkog lica i trgovca koji obavlja određenu delatnost. U članu 54. propisana su pravila o garanciji koja se daje potrošaču.
Garancija je obećanje trgovca ili proizvođača dato potrošaču da će mu vratiti plaćeni iznos ili opraviti ili zameniti robu koja nije saobrazna opisu iz garantnog lista ili iz oglasa objavljenog pre ili u vreme zaključenja ugovora. Za razliku od odgovornosti trgovca za nesaobraznost robe, koja je regulisana i koja predstavlja jednu vrstu "zakonske" ili "prinudne" garancije jer je trgovac duguje potrošaču po sili zakona, ugovornu garanciju trgovac duguje samo ako ju je obećao, pri čemu nije obavezan da dâ jedno takvo obećanje. Ova garancija traje onoliko dugo koliko je trgovac odredio u garantnom listu ili u javnom obećanju, dok zakonska garancija za nesaobraznost robe, traje dve godine. Ugovorna garancija može da se odnosi i na pojedine sastavne delove robe, a da bude isključena u pogledu drugih, dok se odgovornost za nesaobraznost odnosi na robu kao celinu. Po osnovu ugovorne garancije može odgovarati i proizvođač, ako je on stavio u promet robu sa garantnim listom, a zajedno sa njim i pored njega odgovara i trgovac. Najzad, potrebno je naglasiti da ugovorna garancija ne može isključiti zakonsku garanciju. Trgovac koji je dao ugovornu garanciju ne oslobađa se odgovornosti za nesaobraznost robe na osnovu Zakona. To su dve odvojene garancije, odnosno dve paralelne odgovornosti. U tom smislu, u Zakonu je predviđeno da u garantnom listu mora obavezno da stoji napomena da se ugovornom garancijom ne dira u prava koja potrošaču pripadaju po osnovu odgovornosti kupca za nesaobraznost robe ugovoru.
Imajući u vidu navedeno Zakon ne propisuje da davalac garancije u garantnom listu mora da naznači ovlašćenog servisera, nit određuje da je obavezan da ga ima. Njegova obaveza je da ispoštuje obećanje dato u garanciji i da navede između ostalog sadržinu garancije, uslove i postupak ostvarivanja prava iz garancije.
Zakon o obligacionim odnosima ("Sl. list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, "Sl. list SRJ", br. 31/93 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja) od čl. 501. do 507. uređuje garanciju za ispravno funkcionisanje prodate stvari. Ovo su opšta pravila koja se primenjuju kod odgovornosti prodavca i proizvođača kupcu bez obzira da li je fizičko ili pravno lice, odnosno kod zaključivanja ugovora u privredi. Pa je tako propisano da kad je prodavac neke mašine, motora, kakvog aparata, ili drugih sličnih stvari koje spadaju u takozvanu tehničku robu predao kupcu garantni list kojim proizvođač garantuje ispravno funkcionisanje stvari u toku određenog vremena, računajući od njene predaje kupcu, kupac može, ako stvar ne funkcioniše ispravno, zahtevati kako od prodavca tako i od proizvođača da stvar opravi u razumnom roku ili ako to ne učini da mu umesto nje preda stvar koja funkcioniše ispravno.
Dalje se određuje računanje rokova, gubitka prava, traženje opravke ili zamene.
Ovim pravilima, takođe nije propisana obaveza prodavca, proizvođača ili uvoznika da ima ovlašćenog servisera.
Zakon o standardizaciji ("Sl. list SRJ", br. 30/96, 59/98, 70/2001 i 8/2003) koji više nije na snazi je predviđao da ako proizvođač, uvoznik ili zastupnik strane firme nema sopstveni servis u Saveznoj Republici Jugoslaviji, dužan je da tehnički složene proizvode snabde i spiskom preduzeća ili drugih pravnih lica koja je ovlastio za vršenje tih usluga u Saveznoj Republici Jugoslaviji (dalje: ovlašćeni serviseri). Proizvođač, uvoznik, odnosno zastupnik strane firme dužan je da svoje servise, odnosno ovlašćene servisere i tržište redovno snabdeva potrebnom vrstom i količinom rezervnih delova, pribora i drugih proizvoda bez kojih se tehnički složeni proizvod ne može koristiti prema svojoj nameni. Ovaj zakon više nije na snazi, posle njega donet je jedan 2005. godine i poslednji koji je sada na snazi 2009. koji više ne sadrži ovakvu obavezu.
Međutim iako ne postoji obaveza uvoznika da odredi ovlašćeni servis u garantnom listu treba navesti uslove i načini ostvarivanja prava iz garancije, kao i rok na koji se daje ista.
.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge