• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Pravo na obraćenje Međunarodnim sudovima

Autor: Slavoljub Carić

Objavljeno: 23.08.2018.

Međunarodno pravosuđe obuhvata čitav sistem međunarodnih pravosudnih institucija, počev od Međunarodnog suda pravde u Hagu, kao glavnog pravosudnog organa UN, pred kojim se mogu pojavljivati samo države ili međunarodne organizacije (postupak za traženje savetodavnih mišljenja), preko međunarodnih krivičnih sudova (Međunarodni krivični sud u Hagu i razni hibridni i ad hoc međunarodni krivični sudovi, pred kojim se utvrđuje krivična odgovornost pojedinaca zbog izvršenih krivičnih dela iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava) do međunarodnih sudova u oblasti zaštite ljudskih prava (ovi sudovi su regionalnog karaktera i pred njima se mogu pojavljivati i pojedinci, kao pokretači postupka). Iz ove treće kategorije međunarodnih sudova izdvojili bismo Evropski sud za ljudska prava, čije je sedište u Strazburu. U daljem izlaganju ukazaćemo na to ko sve može, na koji način i pod kojim uslovima da pokrene postupak pred ovim sudom, a takođe ukazaćemo i na neke od uslova za prihvatljivost predstavki, poput statusa žrtve, iscrpljivanja unutrašnjih pravnih sredstava i roka za podnošenje predstavke. Takođe, ukazaćemo i na to kako se može ostvariti anonimnost podnosioca predstavke, kao i na to kada se predstavke neće smatrati spojivim sa odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje: Konvencija).

Postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLJP) mogu pokrenuti države ugovornice, kao i pojedinci, nevladine organizacije ili grupe pojedinaca.

Pravo na pojedinačnu predstavku predstavlja osnov sistema zaštite ljudskih prava pred ESLJP. Ono je postavljeno kao najšire pravo pojedinaca, ali i organizacija koje tvrde da su žrtva kršenja ljudskih prava i analogno ovom pravu za države je predviđena obaveza da na bilo koji način ne ometaju pravo na podnošenje predstavke.

Podnosioci predstavke Sudu mogu svoje predstavke podnositi bez obaveze plaćanja bilo kakvih taksi. U slučaju da se njihove predstavke odbace od strane Suda kao nedopuštene takođe nisu u obavezi da plate troškove Sudu.

Pojedinac može podneti predstavku (tužbu) protiv svake države ugovornice Konvencije koja ima nadležnost da štiti prava i slobode, a to su najčešće države čiji su sami državljani.

Nedostatak poslovne sposobnosti ne utiče na pravo fizičkog lica da podnese predstavku. To se odnosi i na lica koja su izgubila poslovnu sposobnost posle smeštaja u psihijatrijske ustanove.

Pojedinci, nevladine organizacije i grupe lica mogu podnositi predstavke sami ili preko svojih zastupnika. Zastupnik podnosioca predstavke može biti advokat s pravom bavljenja advokaturom u svakoj državi ugovornici i s boravištem na teritoriji jedne od njih, ali i svako drugo lice uz odobrenje predsednika veća.

Predstavka bi trebalo da bude čitko popunjena. Poželjno je da bude otkucana. Takođe, potrebno je da se popune sva polja u predstavci, jer u suprotnom postoji rizik da neće biti prihvaćena. Isto tako, u predstavci ne bi trebalo koristi simbole i skraćenice, a u izlaganju pritužbi potrebno je biti sažet.

Službeni jezici Suda su engleski i francuski ali, alternativno, ako podnosiocu to olakšava komunikaciju, Sekretarijatu Suda se može obratiti i na službenom jeziku bilo koje od država koje su ratifikovale Konvenciju.

Da bi Sud prihvatio predstavku, moraju se popunite sva odgovarajuća polja predstavke i dostaviti sva neophodna dokumenta. Predstavka bi trebalo da sadrži lične podatke podnosioca, ime, zanimanje i kontakt adresu punomoćnika, označenje tužene države, navođenje relevantnih činjenica, odredbe Konvencije koje su navodno povređene sa obrazloženjem povreda, dokaze o ispunjenosti uslova vezanog za rok od šest meseci i iscrpljivanje domaćih pravnih lekova, predmet zahteva uz opšte indikacije o zahtevu za pravičnu naknadu, koji podnosilac predstavke može da istakne prema članu 41. Konvencije. Podnosilac bi u predstavci trebalo da naznači i da li je pokrenuo postupak pred nekim drugim međunarodnim telom, a od naročite važnosti je da uz predstavku priloži kopije relevantnih dokumenata, posebno onih koji se odnose na ispunjavanje kriterijuma u vezi sa pitanjima prihvatljivosti predstavke.

U slučaju da predstavka prelazi deset strana, trebalo bi da se izloži i kratak rezime.

Ako je podnosilac predstavke već komunicirao sa Sudom po istom predmetu i dostavljene su mu kodirane nalepnice, potrebno je da ih zalepi u polje na levoj strani blizu vrha prve stranice predstavke.

U slučaju da u predstavci ima više od jednog podnosioca predstavke, potrebne informacije treba da se dostave na posebnom listu papira za svakog pojedinačnog podnosioca predstavke. Ako je podnosilac predstavke pravno lice moraju se navesti naziv i kontakt detalji organizacije koja je podnosilac predstave. Ako postoji više podnosilaca predstavke, ove informacije treba da se dostave na posebnom listu papira za svakog dodatnog podnosioca predstavke ponaosob. Takođe, potrebno je naznačiti zvaničan identifikacioni broj ili broj koji je dodeljen organizaciji u javnom registru ili aktu, ako ih ima. Datum registrovanja, osnivanja ili statusnih promena pravnog lica takođe bi trebalo bi uneti radi lakše identifikacije, tamo gde je takav postupak postojao.

Kad podnosilac predstavke ili punomoćnik podnesu pritužbe u ime dva ili više podnosilaca čije su predstavke zasnovane na različitim činjenicama, treba popuniti posebnu predstavku i dostaviti sve tražene podatke za svakog pojedinca ponaosob.

Dokumenta koja su od značaja za položaj svakog pojedinog podnosioca predstavke trebalo bi priložiti uz odgovarajuću predstavku.

Ako ima više od pet podnosilaca predstavke, punomoćnik bi pored predstavke i dokumenata trebalo da dostavi i tabelu u kojoj navodi tražene identifikacione podatke za svakog podnosioca predstavke. Primer tabele se može preuzeti sa internet stranice Suda. Kad je punomoćnik advokat, ovu tabelu bi trebalo dostaviti i u elektronskoj formi (na CD-ROM-u ili USB memoriji).

U slučajevima velikog broja podnosilaca predstavke ili predstavki, Sekretarijat Suda može da traži od podnosilaca predstavki ili njihovih punomoćnika da dostave tekst svojih podnesaka ili dokumenata u elektronskoj ili drugoj formi. Sekretarijat Suda može dati i druge instrukcije u pogledu onoga što bi trebalo učiniti da bi se omogućila efikasna i brza obrada predstavki.

Nepostupanje po instrukcijama Sekretarijata Suda u pogledu forme ili načina na koji treba dostaviti grupisane predstavke ili predstavke većeg broja podnosilaca predstavki može dovesti do neiznošenja tih predmeta Sudu na razmatranje.

Neki podnosioci predstavke mogu odlučiti da ne žele ili nisu u mogućnosti da lično učestvuju u postupcima iz zdravstvenih razloga ili zbog poslovne ili druge nesposobnosti. Njih može da zastupa lice bez pravnog obrazovanja, npr. roditelj koji zastupa dete, staratelj, član porodice ili partner koji zastupa nekoga čije opšte ili zdravstveno stanje otežavaju njegovo učestvovanje u postupku (npr. podnosilac predstavke koji je u bolnici ili zatvoru). Razlozi za neophodnost zastupanja ili odnos zastupnika s podnosiocem predstavke moraju biti navedeni zajedno sa zastupnikovim podacima.

Identifikacioni podaci advokata koji zastupa podnosioca predstavke pred Sudom moraju biti dostavljeni uz potpune kontakt informacije. Podnosilac predstavke ne mora da imenuje advokata prilikom dostavljanja predstavke, iako je preporučljivo da to uradi. Podnosilac predstavke će biti obavešten ako predmet dođe do faze u postupku kada je neophodno zastupanje od strane advokata. U tom trenutku – nakon odluke Suda da obavesti vladu odgovorne države o predstavci radi njenog pisanog izjašnjavanja o predmetu – može se dobiti besplatna pravna pomoć ako podnosilac nema dovoljno sredstava da plati usluge advokatu i ako se odobravanje takve pomoći smatra neophodnim za pravilno vođenje postupka. Informacije o ovome se šalju podnosiocima predstavke kada za to dođe vreme.

Individualni podnosilac predstavke mora da potpiše punomoćje kojim će ovlastiti punomoćnika da ga zastupa, osim u slučaju da je podnosilac predstavke na primer dete ili nije u stanju da ga potpiše. Ako je punomoćnik koji nije advokat imenovao advokata u ime podnosioca predstavke koji nije u stanju da potpiše punomoćje, punomoćnik treba da potpiše punomoćje u ime podnosioca predstavke.

Traženi datum na punomoćju je datum potpisa individualnog podnosioca predstavke ili zastupnika organizacije koja je podnela predstavku.

U predstavku se unose suštinske informacije koje se tiču predmeta: ključne činjenice i odluke, kao i na koji način su prava podnosioca ugrožena, bez nevažne pozadine ili sporednih detalja i problema. Ne treba dostavljati opširne citate, jer se podnosilac uvek može pozvati na priloženi dokument. Činjenice o predmetu i pritužbe bi trebalo da budu predstavljene na za to predviđenom prostoru u okviru obrasca predstavke, kako bi Sud bio u mogućnosti da odredi prirodu, predmet i obim predstavke bez uvida u druge materijale.

Uz obrazac predstavke, podnosilac može priložiti dodatna objašnjenja o činjenicama i pritužbama, ali ona ne smeju preći 20 strana (ovim nisu obuhvaćene kopije odluka ni prateće dokumentacije). Mora se imati u vidu da će, ukoliko od vlade odgovorne države bude traženo da se izjasni pismenim podneskom o predmetu pritužbi, podnosilac predstavke biti u prilici da podnese detaljne argumente kao odgovor na njih.

Svi podnesci:

- moraju biti čitljivi u potpunosti;
- ukoliko su otkucani, veličina slova (font) mora biti najmanje 12 u osnovnom tekstu i 10 u fusnotama;
- u slučaju da postoje prilozi, moraju biti na papiru formata A4, sa marginama ne manjim od 3,5 cm;
- moraju imati uzastopno numerisane strane;
- moraju biti podeljeni na numerisane odeljke.

Činjenice se izlažu hronološki. Ukoliko se pritužbe odnose na više različitih situacija (na primer, na različite sudske postupke), činjenično stanje i pritužba za svaku od njih navodi se odvojeno.

Neophodno je da se dostave sva dokumenta kojim se potkrepljuje predstavka, a posebno kopije svih relevantnih odluka ili zapisa o merama na koje se podnosilac pritužuje: na primer, rešenje o iseljenju ili nalog za deportaciju. Takođe, moraju se obezbediti pisani dokazi koji potkrepljuju navode iz predstavke, poput medicinskih izveštaja, izjave svedoka, zapisnici, dokumenta o pravu svojine ili potvrda o vremenu provedenom u pritvoru. Ukoliko podnosilac predstavke nije u mogućnosti da obezbedi kopije određenih dokumenata, potrebno je da objasni razloge takve nemogućnosti.

Za svaku iznetu pritužbu podnosilac bi trebalo da navede i član Konvencije ili protokola na koji se poziva uz davanje kratkog objašnjenja o tome na koji način je prekršen. Na primer: "Član 6 § 1: parnični postupak po mojoj tužbi za naknadu štete zbog povrede je trajao preko deset godina, od 10. januara 2002. do 25. aprila 2012. godine, što predstavlja nerazumno dugo trajanje postupka."

Veoma je važno i to da budu iscrpljena sva pravna sredstva predviđena domaćim pravom, te da predstavka bude podneta u roku od šest meseci od dana kada je pred domaćim sudom doneta poslednja pravnosnažna odluka povodom slučaja koji je predmet što se takođe mora posebno naznačiti.

U vezi sa tvrdnjom o iscrpljivanju unutrašnjih pravnih sredstava trebalo bi da se navede: tačan datum pravosnažne odluke, naziv suda ili tribunala i priroda odluke; datume odluka nižih sudova ili tribunala koji su doveli do konačne odluke; broj predmeta u domaćem pravnom postupku.

Neophodno je da se prilože kopije svih odluka sudova i drugih organa koji su odlučivali, od najnižeg ka najvišem, a takođe i kopije tužbi ili podnesaka sudovima, kao i kopije žalbe, kako bi se dokazalo da su na svakom nivou isticane povrede Konvencije na koju se podnosilac poziva pred Sudom.

Za dokaze u vezi sa poštovanjem roka od šest meseci ključno je utvrditi datum konačne odluke. U tom smislu mora se dostaviti dokaz o tome, bilo tako što se prilaže kopija odluke na kojoj je vidljiv datum ili kopija konačne odluke na dan kada je usvojena ili kada je javno objavljena, dokaz o datumu dostavljanja, na primer dostavljanjem kopije dostavnice ili kopije preporučenog pisma ili koverte. U slučajevima u kojima nisu postojali odgovarajući pravni lekovi, mora se pokazati da je pritužba podneta u roku od šest meseci od radnje, mere ili odluke na koju se podnosilac žali i moraju se podneti materijalni dokaze o datumu radnje, mere ili odluke.

Ako neko unutrašnje pravno sredstvo nije iskorišćeno potrebno je navesti razloge zbog kojih ono nije bilo iskorišćeno.

Takođe, u vezi sa prihvatljivošću predstavke potrebno je da navesti da li su pritužbe iz predstavke podnete još nekom organu međunarodne istrage (na primer organima Ujedinjenih nacija, kao što su Međunarodna organizacija rada ili Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, ili nekom međunarodnom arbitražnom panelu). Ukoliko jeste, neophodno je da se dostave pojedinosti koje uključuju naziv organa kome je podneta pritužba, relevantne datume i opis toka postupka koji se pred njim odvijao, kao i sadržinu svih donetih odluka. Isto tako, potrebno je da se dostave kopije svih relevantnih odluka i drugih dokumenata.

Podnosilac predstavke bi trebao da navede i da li je imao ili trenutno ima druge predstavke pred Sudom i, ukoliko je to slučaj da nave broj(eve) predstavki. Ovi podaci su neophodni Sudu radi održavanja urednosti spisa i njihovog pronalaženja, kao i obrade različitih predstavki pod imenom podnosioca predstavke.

Uz predstavku je neophodno i da se priloži numerisana hronološka lista svih presuda i odluka na koje se podnosilac pozvao u predstavci.

S obzirom da se podneta dokumenta ne vraćaju podnosiocima, u njihovom je interesu da podnesu kopije.

Na podnosiocu predstavke je da blagovremeno prikupi sve informacije i dokumenta neophodne za uredno i potpuno popunjenu predstavku. Ukoliko ne obezbedi jedan ili više relevantnih dokumenata, predstavka neće biti tretirana kao uredna i Sud je neće razmatrati, izuzev ukoliko nije dato odgovarajuće objašnjenje zašto podnosilac nije bio u mogućnosti da dostavi nedostajući/a dokument(a).

Sekretarijat Suda vrši prepisku samo s jednim podnosiocem predstavke ili jednim punomoćnikom, pa će, ukoliko postoji više podnosilaca predstavke koji nemaju punomoćnika, jedan podnosilac predstavke biti određen za korespondenta sa kojim će Sekretarijat Suda vršiti prepisku. U slučajevima kada podnosilac ima punomoćnika, Sekretarijat Suda će komunicirati isključivo sa punomoćnikom. Podnosilac koji ima više od jednog opunomoćenog advokata mora odrediti koji advokat će vršiti prepisku sa Sudom.

Predstavka Sudu se podnosi isključivo poštom (nikako ne telefonom). To znači da papirni primerak obrasca predstavke s originalima potpisa aplikanta (aplikanata) i/ili ovlašćenog/ih punomoćnika mora biti poslat poštom. Predstavka primljena putem faksa ne tretira se kao uredna predstavka, s obzirom na to da Sud mora da primi original potpisanog obrasca predstavke. Nema potrebe da se lično dolazi u Strazbur radi usmenog predstavljanja slučaja.

Po prijemu obrasca predstavke, Sekretarijat Suda će proveriti da li su u njemu sadržane sve neophodne informacije i dokumenta. Predmet će biti otvoren, a podnesci i dokumenta sačuvani u Sudu samo ukoliko je primljen potpun obrazac predstavke sa pratećim dokumentima. Ukoliko nisu primljena sva potreban dokumenta, podnosilac će primiti odgovor u kome ga Sud obaveštava da nije postupio u skladu s Pravilom 47, da predmet nije otvoren i da dokumenta nisu sačuvana.

Podnosilac predstavke može podneti novu predstavku što podrazumeva dostavljanje potpunog obrasca predstavke sa svim relevantnim dokumentima i odlukama, čak i ako je prethodno podnosilac već poslao neke od tih informacija. Sud neće prihvatiti nepotpune podneske.

Prilikom slanja obrasca predstavke, podnosilac bi trebalo da sačuva kopiju formulara koji je popunio, zajedno s originalnim dokumentima. Tako bi podnosilac predstavke, u slučaju da ga Sekretarijat Suda obavesti da predstavka nije bila potpuna, ukoliko to želi, mogao da pošalje novu, kompletnu predstavku bez teškoća i nepotrebnog zastoja. Naime, nije izvesno da će, ukoliko predstavka bude odbijena kao nepotpuna, podnosilac imati dovoljno vremena da dostavi novi obrazac predstavke pre isteka roka od šest meseci. Iz tog razloga, trebalo bi voditi računa o tome da se na vreme podnese potpuni obrazac predstavke sa svim relevantnim dokumentima.

Ukoliko je podneseni obrazac predstavke uredno popunjen, Sekretarijat Suda će obavestiti podnosioca da je njegov predmet registrovan na njegovo ime i dostaviće mu broj pod kojim se vodi njegov predmet.

Sekretarijat Suda može u prvom dopisu zatražiti od podnosioca predstavke da dostavi dodatne informacije ili objašnjenja. U interesu je podnosioca da na vreme odgovori na sve dopise Sekretarijata Suda, s obzirom na to da se novootvoreni predmeti koji nisu aktivni uništavaju nakon šest meseci. Takođe, mora se imati u vidu da, kada Sud započne obradu predmeta, svako kašnjenje ili neodgovaranje na dopise Sekretarijata Suda, kao i nedostavljanje traženih informacija ili dokumenata, može dovesti do zaključka da podnosilac predstavke ne želi da se njegov predmet dalje razmatra. Posledica toga može biti da Sud ne razmotri predstavku, da bude donesena odluka o neprihvatljivosti ili o brisanju predstavke sa liste predmeta Suda.

Predstavka će biti proglašena neneprihvtljivom ratione personae ukoliko nije podneta protiv države, već protiv organizacije ili nekog pojedinca unutar te države. Sa druge strane, država se ne može osloboditi od odgovornosti njenim prebacivanjem na privatne institucije unutar države.

Pored toga, predstavka će biti proglašena neneprihvtljivom ratione personae ako je podneta protiv države koja nije ratifikovala Konvenciju ili protokole uz nju.

Najzad, u slučaju da podnosilac predstavke nema status žrtve, predstavka će takođe biti proglašena neneprihvtljivom ratione personae.

Podnosilac predstavke mora imati status žrtve u vezi sa jednom ili više povreda Konvencije. Konvencija ne daje mogućnost podnošenja predstavke onom licu koje i samo nije žrtva kršenja prava.

Da bi Sud uzeo predmet u rad, pored uslova iscrpljivanja unutrašnjih pravnih lekova, stav 1. člana 35. Konvencije zahteva od podnosioca predstavke i da poštuje rok od šest meseci od dana donošenja pravnosnažne odluke pred domaćim organom u konkretnom predmetu.

Danom donošenja presude obično se smatra dan njenog objavljivanja, međutim, ako presuda nije objavljena, kao relevantan datum od kada počinje da teče rok od šest meseci uzima se dan kada je podnosilac predstavke ili njegov punomoćnik obavešten o odluci, a posebno o razlozima odluke, u slučaju da su oni dostavljeni naknadno, nakon saopštavanja njene izreke. To je Sud naglasio u slučaju Worm protiv Austrije, odbijajući prigovor austrijske vlade vezan za protek roka od šest meseci, jer je pisane razloge domaće presude podnosilac primio pet meseci posle kritičnog datuma.

U slučaju da postoje izuzeci od iscrpljivanja pravnih lekova (npr. nedelotvornost ili nedostupnost pravnog leka) predstavka se podnosi u roku od šest meseci od momenta kada se navodno kršenje prava dogodilo.

Na 123. sednici Komiteta ministara Saveta Evrope, održanoj 16. maja 2013. godine u Strazburu, usvojen je Protokol 15 kojim se unose izvesne izmene u tekst Konvencije.

Protokol stupa na snagu prvog dana po isteku tri meseca od dana kada sve države članice izraze svoju saglasnost da budu vezane protokolom, što je regulisano članovima 6 i 7 Protokola.

Posebna pravila o stupanju na snagu protokola propisana su članom 8 protokola u pogledu odredbi u vezi sa skraćivanjem roka za izjavljivanje predstavki sa šest na četiri meseca (ova odredba iz člana 4 protokola stupiće na snagu po proteku roka od 6 meseci od dana stupanja na snagu protokola; predmetna odredba neće se primenjivati u pogledu predstavki o kojima je odluka o prihvatljivosti predstavke, u smislu člana 35. stav 1. Konvencije, doneta pre datuma stupanja na snagu ove odredbe).

Republika Srbija je ovaj protokol potpisala 13. decembra 2013. godine, a ratifikovala ga je 29. maja 2015. godine. Do sada su ovaj protokol ratifikovale 43 država (za sada to nisu učinile BiH, Grčka, Italija i Španija), tako da se uskoro može očekivati njegovo stupanje na snagu.

Inače, u članu 4 Protokola izmenjen je jedan od uslova za prihvatljivost predstavki. Naime, šestomesečni rok za podnošenje predstavke iz člana 35. stav 1. Konvencije skraćen je na četiri meseca. Ova izmena veoma je važna za podnosioce predstavki, koji bi trebalo da budu na jasan način obavešteni o tome. Ovoj izmeni doprinele su i savremene tehnologije, koje omogućavaju mnogo bržu komunikaciju.