• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Dečiji dodatak

Autor: Redakcija

Objavljeno: 12.10.2018.

DEČIJI DODATAK

Pravo na dečiji dodatak reguliše se Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Kao i kod roditeljskog dodatka, ne traži se uslov da podnosilac zahteva bude korisnik prava na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Priznaje se pravo na dečiji dodatak stranom državljaninu koji ima status stalno nastanjenog stranca na teritoriji Republike Srbije, pod uslovima propisanim zakonom.

Ostavlja se mogućnost da se ostvari pravo na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođenja od četvrtog, ukoliko zbog starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može da ostvari pravo.

Hranitelji se više ne nalaze u krugu lica koja imaju pravo na dečiji dodatak.

Naime, novi Zakon polazi od pretpostavke da su hraniteljima sredstva za izdržavanje deteta na hraniteljstvu obezbeđena putem naknade na koju imaju pravo po propisima o socijalnoj zaštiti i da bi priznavanje prava na dečiji dodatak, predstavljalo kumuliranje prava po istom osnovu.

Za roditelje dece predškolskog uzrasta za ostvarivanje prava na dečiji dodatak neophodno je da dete za koje se podnosi zahtev pohađa program predškolskog vaspitanja i obrazovanja na teritoriji Republike Srbije.

Podiže se starosna granica do koje se može ostvariti pravo na dečiji dodatak za dete koje ima svojstvo učenika osnovne škole odnosno svojstvo redovnog učenika srednje škole sa 19 na 20 godina života, a za dete koje iz opravdanih razloga nije započelo školovanje u osnovnoj ili srednjoj školi, odnosno koje je započelo školovanje kasnije ili je prekinulo školovanje u svojstvu redovnog učenika u srednjoj školi, sa 19 na 21 godinu života.

Uvodi se obaveza nadležnog organa da u saradnji sa odgovarajućim školama, tokom školske godine, krajem svakog tromesečja proveri redovnost pohađanja nastave deteta za koje se ostvaruje pravo.

Neposredna briga o detetu podrazumeva neposredno staranje o životu, zdravlju, vaspitanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva.

Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu ako dete živi, pohađa program pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja i školuje se u mestu prebivališta.

Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu i ako dete pohađa:

a) osnovnu ili srednju školu van mesta prebivališta jer u mestu prebivališta ne postoji osnovna ili srednja škola;
b) osnovnu školu koja mu je bliža mestu stanovanja, odnosno dostupnija;
c) željenu srednju školu koja ne postoji u mestu prebivališta, ili koju nije moglo da upiše zbog nedovoljnog broja bodova.

Ne smatra se neposrednom brigom o detetu zbrinjavanje deteta u ustanovu socijalne zaštite, starateljsku ili hraniteljsku porodicu.

Jednoroditeljska porodica jeste porodica u kojoj jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo, pod uslovom:

1) da je drugi roditelj nepoznat;
2) da je drugi roditelj preminuo a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju;
3) da je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za rad a nije stekao pravo na penziju;
4) da je drugi roditelj preminuo a ostvareno je pravo na porodičnu penziju;
5) da je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci;
6) da drugi roditelj ne vrši roditeljsko pravo po odluci suda;
7) da drugi roditelj ne doprinosi izdržavanju deteta, a izvršenje obaveze izdržavanja nije bilo moguće obezbediti postojećim i dostupnim pravnim sredstvima i postupcima.

Ne smatra se jednoroditeljskom porodicom, u smislu ovog zakona, porodica u kojoj je roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo, po prestanku ranije bračne odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Negativna definicija jednoroditeljske porodice u vezi je sa načinom na koji je zakon definisao porodicu uopšte. Naime, zakon smatra da je porodica zajednica supružnika, dece i ostalih srodnika, nasuprot prethodnom zakonu, koji je smatrao da je porodica zajednica roditelja, dece i ostalih srodnika.

Napor koji je učinjen da se zakonom što preciznije definiše jednoroditeljska porodica, predstavlja izraz težnje da se omogući veći obim prava onim porodicama u kojima stvarno i faktički o deci brine samo jedan roditelj, a da se iz korišćenja prava pod povlašćenim uslovima isključe one porodice gde to stvarno i faktički nije slučaj.

Novi Zakon zadržava cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u pogledu visine prihoda, s tim, što ne utvrđuje nominalni iznos prihoda, već se to prepušta uređivanju podzakonskim aktima, dok cenzus u pogledu katastarskog prihoda ostaje isti kao i u prethodnom zakonu.

Predviđa se da pravo na dečiji dodatak, bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom statusu porodice, ostvaruje korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu, a nezavisno od materijalnih uslova porodice, korisnik čije dete ostvaruje pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Sve dokaze o ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti.

Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak za jednoroditeljske porodice u kojima je jedan roditelj nepoznat, ili je preminuo a nije ostvareno pravo na porodičnu penziju, ili je drugi roditelj postao trajno i potpuno nesposoban za rad a nije stekao pravo na penziju, uvećava se za 30%.

Za ostale jednoroditeljske porodice i za roditelje i staratelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje postoji mišljenje Komisije, a koje ne koristi usluge smeštaja, cenzus za dečiji dodatak, uvećava se za 20%.

Zakon ne propisuje nominalne iznose dečijeg dodatka i način usklađivanja dečijeg dodatka, već će to biti učinjeno aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja.

Iznos dečijeg dodatka koji je utvrđen aktom Vlade, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje Komisije, i roditelje deteta za koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje ne koristi usluge smeštaja, iznos dečjeg dodatka uvećava se za 50%. Podsetimo, prethodni Zakon za ovu kategoriju korisnika, kao i za samohrane roditelje, propisivao je uvećanje od 30%.

Ukoliko su ispunjeni uslovi da se iznos dečjeg dodatka uveća po više osnova, npr. po osnovu jednoroditeltljske porodice i po osnovu smetnji u razvoju deteta, ukupan iznos uvećanja ne može biti veći od 80%. Prethodni Zakon nije poznavao ograničenje u ovom pogledu.

Novi Zakon uvodi još jednu značajnu novinu : korisnici dečjeg dodatka čija su deca redovno pohađala srednju školu i sa uspehom završila školsku godinu, u septembru tekuće godine ostvaruju pravo na još jedan dečiji dodatak. Ovo je mera kojom se pokušava stimulisati redovno pohađanje nastave u srednjim školama, jer je broj izostanaka sa nastave u srednjim školama dostigao alarmantan nivo.