• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

CENTAR ZA SOCIJALNI RAD

Autor: Stefan Beličević

Objavljeno: 06.01.2013.

Preuzmi: Spisak odeljenja centra za socijalni rad

 

Sadržaj:

1. O čemu odlučuje Centar za socijalni rad?
2. Koje poslove obavlja Centar za socijalni rad?
3. Pokretanje postupka pred centrom za socijalni rad
4. Početna procena
5. Planiranje i vrste planova
6. Uput za korišćenje usluge
7. Troškovi postupka
8. Poverljivost

O čemu odlučuje Centar za socijalni rad?

U vršenju javnih ovlašćenja, centar odlučuje o:

1. ostvarivanju prava na materijalno obezbeđenje;
2. ostvarivanju prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica;
3. ostvarivanju prava na pomoć za osposobljavanje za rad;
4. ostvarivanju prava na smeštaj u ustanovu socijalne zaštite;
5. ostvarivanju prava na smeštaj odraslog lica u drugu porodicu;
6. hraniteljstvu;
7. usvojenju;
8. starateljstvu;
9. određivanju i promeni ličnog imena deteta;
10. merama preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava;
11. merama korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.

Koje poslove obavlja Centar za socijalni rad?

 U vršenju javnih ovlašćenja, centar, u skladu sa zakonom, obavlja sledeće poslove:

• sprovodi postupak posredovanja - medijacije u porodičnim odnosima (mirenje i nagodba);
• dostavlja nalaz i stručno mišljenje, na zahtev suda, u parnicama u kojima se odlučuje o zaštiti  prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava;
• dostavlja, na zahtev suda, mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio drugi ovlašćeni tužilac;
• pruža pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza sudu pred kojim se vodi postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici;
• sprovodi postupak procene opšte podobnosti hranitelja, usvojitelja i staratelja;
• vrši popis i procenu imovine lica pod starateljstvom;
• sarađuje sa javnim tužiocem, odnosno sudijom za maloletnike u izboru i primeni vaspitnih naloga;
• sprovodi medijaciju između maloletnog učinioca i žrtve krivičnog dela;
• podnosi izveštaj o ispunjenju vaspitnog naloga javnom tužiocu, odnosno sudiji za maloletnike;
• prisustvuje, po odobrenju suda, radnjama u pripremnom postupku protiv maloletnog učinioca krivičnog dela (saslušanje maloletnog učinioca krivičnog dela, saslušanje drugih lica), stavlja predloge i upućuje pitanja licima koja se saslušavaju;
• dostavlja mišljenje sudu pred kojim se vodi krivični postupak protiv maloletnika u pogledu činjenica koje se odnose na uzrast maloletnika, činjenica potrebnih za ocenu njegove zrelosti, ispituje sredinu u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja;
• prisustvuje sednici veća za maloletnike i glavnom pretresu u krivičnom postupku protiv maloletnog učinioca krivičnog dela;
• obaveštava sud nadležan za izvršenje zavodske vaspitne mere i organ unutrašnjih poslova kada izvršenje mere ne može da započne ili da se nastavi zbog odbijanja ili bekstva maloletnika;
• stara se o izvršenju vaspitnih mera posebnih obaveza;
• proverava izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja i ukazuje im pomoć u izvršenju mere;
• proverava izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora u drugoj porodici i ukazuje pomoć porodici u koju je maloletnik smešten;
• sprovodi vaspitnu meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva tako što se brine o školovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju i sređivanju prilika u kojima živi;
• stara se o izvršenju vaspitne mere pojačanog nadzora uz obavezu dnevnog boravaka u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika,
• dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja vaspitnih mera o čijem se izvršenju stara;
• predlaže sudu donošenje odluke o troškovima izvršenja vaspitnih mera;
• obavlja druge poslove utvrđene zakonom.

Takođe, centar u vršenju javnih ovlašćenja pruža usluge socijalnog rada i pokreće sudske postupke kada je zakonom na to ovlašćen.

Pokretanje postupka pred centrom za socijalni rad

Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave, o čemu odluku donose nadležni organi tih jedinica lokalne samouprave. Mesna nadležnost centra za socijalni rad utvrđuje se prema prebivalištu korisnika.

Postupak za ostvarivanje prava o kojima u vršenju javnih ovlašćenja rešava centar, pokreće se po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke. Centar će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kada je potrebno doneti odluku o merama starateljske zaštite dece i mladih, odnosno odraslih i starih, kada odlučuje o merama korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, kao i u drugim slučajevima kada je to zakonom određeno. U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje postupka potreban zahtev stranke (ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, na dodatak za pomoć i negu drugog lica i sl.), centar može pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji zahtev stranke.

Korisnik, odnosno drugo fizičko ili pravno lice može se obratiti centru lično, telefonskim pozivom ili pisanim putem (poštom ili putem mejla). Osoba zadužena za prvi kontakt sa strankama u centru za socijalni rad je prijemni radnik.

U opisu svog radnog mesta prijemni radnik ima sledeće dužnosti:

• prima sve zahteve, molbe, obrasce, pritužbe i vodi evidenciju o primljenim dokumentima;
• razgovara sa osobama koje dođu u centar i sastavlja zapisnik o molbama, zahtevima, pritužbama koje mu stranke usmeno saopštavaju;
• javlja se na telefon i sastavlja belešku o primljenom pozivu;
• obaveštava o nadležnostima i proceduri u centru, dužini trajanja postupka, vrsti pomoći i podrške koju centar pruža;
• saopštava šta je od dokumentacije potrebno da bi se ostvarilo neko pravo;
• upućuje na pravu adresu ili prosleđuje zahteve odgovarajućim organima ako centar nije nadležan za konkretan problem;
• proverava da li korisnik koji mu se obraća već ima dosije u centru, a ako nema, otvara dosije.

Stručni radnik na prijemu dužan je da svaki podnesak proceni sa stanovišta prioriteta postupanja i ukoliko oceni da je potrebno neodložno postupanje, preduzima radnje za organizovanje neodložne intervencije. Centar pruža neposredno i u saradnji sa drugim službama i organima u lokalnoj zajednici usluge neodložne intervencije, kada je potrebno zaštititi dete, odraslu ili staru osobu i preduzeti mere za osiguranje bezbednosti, odnosno kada postoje opravdani razlozi da bi nepreduzimanjem hitnih mera i usluga iz nadležnosti centra došlo do ugrožavanja života, zdravlja i razvoja osobe kojoj je potrebna zaštita. U svim drugim slučajevima, stručni radnik na prijemu, nakon izvršene procene, u Prijemni list upisuje predlog prioriteta postupanja i predmet prosleđuje rukovodiocu odgovarajuće službe, odnosno zaduženom voditelju slučaja.

Početna procena

Svaki korisnik usluga centra, osim korisnika novčanih davanja, ima zaduženog voditelja slučaja. O zaduživanju stručnog radnika za korisnika, odnosno imenovanju za voditelja slučaja, odlučuje supervizor, odnosno rukovodilac službe ili direktor centra. Nakon otvaranja slučaja, donete odluke o nivou prioriteta i određivanja zaduženog voditelja slučaja, realizuje se početna procena.

Postupak početne procene je osnova za određivanje sadržaja rada sa detetom, odraslom ili starom osobom i porodicom, radi pružanja adekvatnih i blagovremenih usluga. Početna procena je, u suštini, prikupljanje podataka o osobi kojoj je potrebna pomoć, iz svih mogućih izvora.

Zavisno od hitnosti, postupak početne procene mora da počne:

• odmah ako je slučaj neodložan;
• u roku od 72 sata ako je slučaj hitan;
• u roku od pet dana u redovnoh proceduri, to jest, ako bezbednost korisnika nije ugrožena.

U okviru početne procene, voditelj slučaja može da poseti porodicu korisnika bez najave samo ako oceni da je on u neposrednoj opasnosti ili da bi najava ugrozila njegovu bezbednost ili onemogućila prikupljanje činjenica.

S rezultatima procene moraju biti upoznati (osim ako to ne bi ugrozilo bezbednost korisnika ili policijsku istragu): ugrožena osoba, osoba koja se o njoj stara i onaj koji je prijavio slučaj.

Planiranje i vrste planova

U cilju blagovremenog, celovitog i kontinuiranog obezbeđivanja usluga korisnicima, sačinjavaju se posebni planovi. Usluge planiranja obuhvataju individualno planiranje usluga radi njihovog korišćenja ili određivanja mera zaštite, donošenjem:

• plana usluga i mera za porodicu sa planom stalnosti za dete;
• plana za samostalni život mlade osobe koja je pre nego što je navršila 14 godina bila lišena roditeljskog staranja, odnosno nije živela s roditeljima ili usvojiteljima;
• individualnog plana usluga i mera za odraslog ili starijeg korisnika.

Početni plan donosi se najkasnije 15 dana od dana kada je započet rad sa korisnikom, a stalni u roku od 60 dana. Plan usluga jeste pismena odluka koja sadrži način, rok i učesnike u pružanju pomoći korisniku. U sačinjavanju početnog i stalnog plana usluga i mera učestvuju, u skladu sa spremnošću i sposobnošću, korisniku bliska lica. Svi učesnici potpisuju plan, a supervizor odobrava i potpisuje plan. Voditelj slučaja obezbeđuje da sve uključene strane, odnosno učesnici dobiju kopiju plana usluga. Ukoliko bilo ko od strana uključenih u donošenje plana usluga, ne potpiše plan usluga, potrebno je da obrazloži razloge za to.

Uput za korišćenje usluge

Ako voditelj slučaja, odnosno, kada je to zakonom i drugim propisom određeno - stručni tim centra za socijalni rad, proceni da korisnik ima potrebu za uslugom, centar za socijalni rad izdaje korisniku Uput za korišćenje usluge koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ako je procenjeno da korisnik ima potrebu za više usluga, za svaku uslugu izdaje se poseban uput.

Uput za korišćenje usluge sadrži: ime i prezime korisnika, vrstu usluge, pružaoca usluge, cenu usluge, podatke o licu koje učestvuje u plaćanju usluge i iznos učešća u plaćanju usluge, a može da sadrži i druge podatke od značaja za korišćenje usluge. Sastavni deo uputa za korišćenje usluge može biti i individualni plan usluga korisnika sačinjen u centru za socijalni rad, ako je to neophodno za pružanje usluge.

Ako voditelj slučaja, odnosno stručni tim centra za socijalni rad proceni da korisnik nema potrebu za uslugom, zahtev za korišćenje tražene usluge socijalne zaštite odbiće se rešenjem. Protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge može se izjaviti žalba u roku od 15 dana. Odluka o žalbi donosi se u roku od 30 dana.

Žalba se izjavljuje:

• ministarstvu nadležnom za socijalnu zaštitu - protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge koju obezbeđuje Republika Srbija;
• nadležnom organu autonomne pokrajine - protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge koju obezbeđuje autonomna pokrajina;
• nadležnom organu jedinice lokalne samouprave - protiv rešenja kojim se odbija zahtev za korišćenje usluge koju obezbeđuje jedinica lokalne samouprave.

Žalba se izjavljuje nadležnom organu autonomne pokrajine i kada je rešenje o korišćenju usluge koju obezbeđuje Republika Srbija doneo centar za socijalni rad sa sedištem na teritoriji autonomne pokrajine.

Ako ovlašćeni pružalac usluge odbije da korisniku pruži uslugu predviđenu uputom, dužan je da o tome odmah, pismenim putem, obavesti centar za socijalni rad i korisnika i da za to navede razloge. Korisnik, u roku od osam dana od prijema tog obaveštenja, može uputiti pritužbu centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad će, pošto razmotri pritužbu, uputiti korisnika drugom ovlašćenom pružaocu sa spiska ovlašćenih pružalaca usluge, ako ovlašćeni pružalac usluge upućenom korisniku ne može pružiti uslugu. O odbijanju pružanja usluge centar za socijalni rad odmah obaveštava nadležni organ, organ nadležan za izdavanje licence pružaocima usluga socijalne zaštite i inspekciju socijalne zaštite.

Troškovi postupka

Sredstva za pokriće troškova postupka za ostvarivanje prava o čijem se obezbeđenju stara Republika Srbija obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i te troškove ne snose građani. Dakle, troškove samog postupka za ostvarivanje određenog prava, ne snosi korisnik. Međutim, korisnik, srodnik koji ima zakonsku obavezu i mogućnost izdržavanja korisnika, lica koja su preuzela obavezu plaćanja troškova  mogu učestvovati u troškovima pružanja same usluge. Izuzetno,  korisnik, srodnik, odnosno treće lice ne učestvuju u troškovima usluge:

• procene i planiranja koje vrši centar za socijalni rad;
• neodložne intervencije.

Poverljivost

Sve informacije o ličnim i porodičnim prilikama korisnika koje zaposleni u centru saznaju jesu poverljive informacije. Ne smatraju se poverljivim opšte informacije koje nisu povezane sa korisnikom, kao što su: troškovi administracije, troškovi pojedinih usluga, broj i struktura korisnika i dr. Pristup dosijeima korisnika, osim zaposlenima u centru, obezbediće se i nadležnom nadzornom organu, pravosudnim organima i policiji, korisniku na koga se podaci odnose, kao i njegovom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Volonterima koji po ugovoru obavljaju pripravnički staž i studentima na praksi može se obezbediti pristup dosijeima korisnika po prethodnom odobrenju mentora i uz upozorenje o obavezi da su dužni da čuvaju poverljivost podataka na isti način kao i zaposleni u centru.

Pojedini podaci iz dosijea korisnika mogu se davati drugim službama kao što su zdravstvene ili obrazovne ustanove, služba zapošljavanja i druge, samo ako se za to obezbedi pristanak korisnika na koga se ti podaci odnose, osim ako drukčije nije propisano zakonom. Ime korisnika neće biti otkriveno grupama ili pojedincima koji sponzorišu humanitarne i druge javne akcije bez prethodne saglasnosti korisnika ili članova njegove porodice ili bez prethodno usvojenog protokola postupanja kojim će se garantovati poverljivost podataka. Donacije u naturi ili novcu biće uručene korisniku na način koji ne narušava njegovo dostojanstvo i privatnost.