Ustavnost propisivanja obaveznog članstva u Privrednoj komori Srbije

Tweet

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 19.07.2019.

Ustavni sud je doneo odluku pod brojem IUz-249/2016 kojom se odbija predlog za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredbe člana 10. stav 1. Zakona o privrednim komorama, odbacuje inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom odredaba člana 10. st. 1, 2, 3, 4. i 6. i člana 33. stav 2. Zakona i odbacuje zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu odredaba člana 10. Zakona iz tačke 1.

Uvod

U skladu sa članom 10. stav 1. Zakona o privrednim komorama (dalje: Zakon, novi Zakon), od 1.1.2017. godine svi registrovani privredni subjekti koji obavljaju poslovnu (privrednu) delatnost na teritoriji Republike Srbije postali su članovi Privredne komore Srbije.

Zapravo, veliki deo domaće privrede je i do tada bio u članskom odnosu, jedan deo zbog želje i potrebe za članstvom, a drugi, koji to možda i nije želeo - usled nepodnošenja ispisnica iz članstva u komorama, kada je to zakon kojim su uređene privredne komore dozvolio (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim komorama - "Sl. glasnik RS", br. 36/2009, počeo sa primenom 2013. godine). Novim Zakonom o privrednim komorama - počeo sa primenom 1.1.2017. je prekinut period dobrovoljnog članstva u privrednim komorama, koji je trajao pune četiri godine, te je ponovo, uvedeno obavezno članstvo, osnivanjem odnosno registracijom u privrednom registru - po samom Zakonu.

Sa navedenom promenom u komorskom zakonodavstvu se nije složio, pre svega deo privrede, kako pojedinačni privredni subjekti, tako i pojedini klasteri, asocijacije privrednika i drugi oblici udruživanja. Primedbe koje su iznesene se odnose na neustavnost Zakona u delu u kojem propisuje obavezno članstvo, ali, pored toga, primedbe se odnose i na obaveznu članarinu što se posmatra kao uvođenje još jednog nameta, dodatnog opterećenja za privredu. Pored navedenog, kao razlog nezadovoljstva navodi se i neadekvatnost usluge koju Komora pruža, odnosno nezastupanje interesa privrede u punoj meri iz različitih razloga. U skladu sa navedenim, Ustavnom sudu je podneta Inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona koje propisuju obavezno članstvo u Privrednoj komori.

Konkretno, iznete primedbe se odnose na povredu člana 55. Ustava Republike Srbije, ali i člana 11. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji takođe garantuje slobodu udruživanja.

Bez zadiranja u pitanja svrsishodnosti i opravdanosti obaveznog članstva u privrednim komorama, polazeći od gramatičkog tumačenja citirane norme Ustava, čitanjem iste, stiče se utisak da obavezno članstvo u Komori i propisano obavezno udruživanje privrednika nije u skladu sa ustavom proklamovanim pravom "da se ostane izvan svakog udruživanja". Takođe, iako sa manjim stepenom sigurnosti, bez dublje analize, može se isto reći i za citiranu normu Evropske konvencije. Pa ipak, potrebno je napomenuti da obavezno članstvo u privrednim komorama nije izuzetak.

Sloboda udruživanja prema Ustavu Republike Srbije

Iako Ustav propisuje na sličan način kao i Evropski sud za ljudska prava slobodu udruživanja, i član 55. Ustava, kao i član 11. Evropske konvencije, pripada delu Ljudska i manjinska prava i slobode, odnosno ponovo je reč o zaštiti osnovnih ljudskih prava pojedinca.

U prethodnim odlukama Ustavnog suda, a koje su se ticale obaveznosti članstva, su ukidane sporne norme, kao npr. u sledećem slučaju:

Iz gore navedenog, možemo izvesti zaključak da sloboda udruživanja obuhvata i zabranu prinudnog udruživanja. Međutim ono što ne možemo sa izvesnošću zaključiti je da li ima mesta primeni pravila i na one privredne subjekte kojima Zakon nameće obavezno članstvo u Komori, jer se radi o normama kojima se propisuju osnovna ljudska prava i u slučaju Ustava i u slučaju Konvencije.

Možda je pozivanje na član 83. Ustava - pod nazivom „Sloboda preduzetništva“ moglo da ima veći efekat, odnosno da bude relevantnoj kada je u pitanju inicijativa, ali se ni u toj odredbi ne vidi (bar na prvi pogled) osnov za ishodovanje željene odluke o neustavnosti Zakona.

Obrazloženje odluke IUz-249/2016

Osnovno sporno pitanje na kome se temelje razlozi predlagača je da li je privredna komora javnopravno udruženje, a što bi, kako se u predlogu navodi, „isključilo pravo njenih članova na negativnu slobodu udruživanja”, pri čemu se očigledno mislilo na pravo privrednog subjekta koji obavlja registrovanu poslovnu delatnost da ne bude član privredne komore.

Prema stanovištu predlagača, privredne komore nisu javnopravna udruženja bez obzira na to što su osnovane zakonom i što imaju određena javnopravna ovlašćenja „koja su uz to poverena, a ne imanentna”, jer je iz odredbe člana 2. Zakona „nesporno da su komore ustanovljene za zastupanje privatnih interesa njihovih članova, a ne javnog interesa”, kao i iz odredbe člana 12. stav 3. Zakona „kojom se još eksplicitnije upotpunjava teza o tome da kod privredne komore pretežu privatnopravni elementi”, pošto je navedenom odredbom propisano da Privredna komora Srbije organizuje vršenje javnih ovlašćenja na način „koji je u najboljem interesu njenih članova”.

U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da Privredna komora Srbije, pored toga što usaglašava, formuliše, zastupa i štiti interese svojih članova pred nadležnim državnim organima i institucijama u uređenju privrednog sistema i definisanju mera ekonomske politike, obavlja, pored ostalog, i sledeće poslove: pokreće inicijative za donošenje zakona i drugih propisa od značaja za privredu, kao i mera ekonomske politike, formuliše i obrazlaže stavove privrede na nacrte zakona i drugih propisa od značaja za privredu, vrši određena javna ovlašćenja koja su joj poverena međunarodnim ugovorima i posebnim zakonima, pruža podršku privredi u ispunjavanju obaveza koje proizlaze iz procesa pristupanja Evropskoj Uniji i harmonizovanja domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske Unije, uspostavlja i unapređuje ekonomsku saradnju privrede sa inostranstvom, vrši promociju privrednih potencijala i privlačenje stranih investicija, sprovodi aktivnosti na unapređenju konkurentnosti privrede u celini, podstiče istraživanje, inovacije i razvoj ekonomije bazirane na znanju, inovativnosti i savremenim naučno-tehnološkim dostignućima, pruža podršku razvoju tehnološke infrastrukture privrede i informacionog društva, podržava razvoj ekološke svesti u privredi i usaglašavanje privrednih i društvenih interesa u oblasti ekologije, unapređuje razvoj preduzetništva izdaje potvrde, uverenja i druge isprave - u vršenju javnih ovlašćenja imaju svojstvo javnih isprava (član 12. stav 2.); organizuje vršenje javnih ovlašćenja i sl. Takođe, Ustavni sud smatra da prilikom razmatranja pravne prirode privredne komore kao udruženja treba imati u vidu i odredbe člana 31. Zakona kojima se pri Privrednoj komori Srbije obrazuje Arbitraža Privredne komore Srbije, da Arbitraža Privredne komore Srbije odlučuje, miri i posreduje kada je njena nadležnost ugovorena u privrednim sporovima između domaćih i/ili stranih privrednih subjekata, da je Arbitraža Privredne komore Srbije nezavisna i samostalna u svom radu i da je odluka Arbitraže Privredne komore Srbije konačna i izvršna. Ustavni sud nalazi da je pitanje da li je PKS oblik udruživanja javnopravnog ili privatnopravnog karaktera osnovno pitanje koje treba da se odgovori pre bilo kakvog daljeg razmatranja ustavnosti i zakonitosti, odnosno da je to pitanje upravo centralno ustavnopravno pitanje koje treba da bude odgovoreno.

Sud je na osnovu sledećih kriterijuma zauzeo stav da jeste reč o ustanovi javnopravnog karaktera:

Privredne komore su osnovane zakonom dok se udruženja osnivaju usvajanjem osnivačkog akta i statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje, na osnivačkoj skupštini udruženja;

Zakonom je određeno da PKS vrši određena javna ovlašćenja, što je slučaj i sa svim drugim komorama koje su osnovane odgovarajućim zakonima, dok to nije slučaj sa udruženjima, političkim strankama ili sindikalnim organizacijama. Ne postoje javna ovlašćenja koja su „imanentna određenom subjektu”, odnosno nije moguće postojanje bilo kog subjekta koji vrši neko javno ovlašćenje, a da mu ono prethodno nije zakonom povereno;

Arbitraža Privredne komore Srbije koja, u svim slučajevima kada je ugovorena njena nadležnost, odlučuje u privrednim sporovima, kako između domaćih, tako i između domaćih i stranih privrednih subjekata, donosi konačne i izvršne odluke.

Dakle, Ustavni sud je ocenio da privredne komore u pravnom poretku Republike Srbije ne predstavljaju udruženja privatnopravnog, već javnopravnog karaktera iz čega sledi da privredni subjekti koji obavljaju registrovanu poslovnu delatnost na teritoriji Republike Srbije ne uživaju ustavnu zaštitu tzv. prava na negativnu slobodu udruživanja, odnosno prava da se ne bude član udruženja.

Kada je reč o navodima predloga i većeg broja inicijativa da je osporena odredba Zakona nesaglasna sa ustavnim principom slobode preduzetništva iz člana 83. Ustava, jer obavezno članstvo u privrednoj komori predstavlja ograničenje slobode preduzetništva, Ustavni sud nalazi da su ovi navodi očigledno neosnovani. Ovo iz razloga što iz odredaba člana 10. osporenog Zakona nesporno sledi da privredni subjekti za obavljanje određene privredne delatnosti treba da ispune uslove propisane odgovarajućim posebnim zakonom i da se upišu u zakonom predviđeni registar, a da svojstvo člana privredne komore stiču tek nakon upisa u registar.

Pošto je članstvo u privrednoj komori posledica, a ne uslov za obavljanje određene privredne delatnosti, to se osporena odredba Zakona ne može smatrati ograničenjem slobode preduzetništva.

Uzevši sve navedeno u obzir Ustavni sud je utvrdio da je i u ovom delu predlog neosnovan, a inicijative neprihvatljive.