Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 21.01.2021.

Kako bi se poslodavcima i zaposlenima olakšao rad u novonastaloj situaciji, izazvanoj pandemijom Kovida 19 Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izradila je Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji se nalazi na sajtu Ministarstva na linku: Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Poslodavcima, koji su obezbedili rad od kuće svojim zaposlenima, ovaj Vodič pruža praktične smernice, kao npr. obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih; uslove koje radni prostor koji je opredeljen kao radno mesto kod kuće treba da ispunjava; briga poslodavca o zdravlju svojih zaposlenih, uključujući i mentalno zdravlje; procena rizika i praćenje bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rade od kuće; prijava povreda na radu prilikom rada od kuće.

U nastavku prenosimo tekst vodiča u celini.

1. Uvod

Rad od kuće sve više postaje uobičajeni način obavljanja poslova za veliki broj zaposlenih kako zbog razvoja informacionih tehnologija koje to omogućavaju, tako i zbog aktuelne epidemiološke situacije u vezi postojanja opasnosti od širenja zarazne bolesti COVID-19.

Činjenica je da je rad od kuće jedna složena vrsta rada koja prethodno zahteva sprovođenje zakonskih, kao i drugih mera.

Poslodavac treba da ima isti pristup sprovođenju mera bezbednosti i zdravlju na radu od kuće kao i u slučaju kada zaposleni obavljaju poslove u prostoru koji je namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca u objektu namenjenom za radne i pomoćne prostorije, u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

To znači da će poslodavac upravljati bezbednošću i zdravljem na radu na isti način u svim slučajevima kada zaposleni obavljaju poslove koji su u njegovom interesu. Sa druge strane, od zaposlenih se očekuje da sarađuju sa poslodavcem i da posao obavljaju u skladu sa pisanim uputstvima i smernicama koje je poslodavac pripremio.

Vodič za rad od kuće Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je namenjen poslodavcima i zaposlenima i daje osnovne smernice i preporuke u cilju zaštite bezbednosti i zdravlja na radu od kuće.

2. Rad od kuće

Tehnološki napredak doveo je do promene organizacije rada, tako što su informacione tehnologije našle sve veću primenu u svakodnevnom poslovanju, odnosno omogućile su da se rad obavlja van prostorija poslodavca.

Rad od kuće, u smislu ovog vodiča, jeste korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (stoni računar, prenosivi računar - laptop, pametni telefon i tablet) koje omogućavaju obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Rad od kuće postao je jedan od zakonom propisanih načina rada ali samo tamo gde je to moguće organizovati uzimajući u obzir delatnost poslodavca, jer je očigledno da se ne mogu svi poslovi i zadaci obavljati van prostorija poslodavca, odnosno konkretnog radnog mesta. Naime, postoje delatnosti, zanimanja i poslovi u kojima rad od kuće nije izvodljiv, odnosno nemoguće ga je obaviti.

Kako bi se regulisao radno pravni status zaposlenog na radu od kuće neophodno je da poslodavac sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu, kojim će se ugovoriti mogućnost obavljanja rada od kuće za određen vremenski period, u skladu sa odlukom o rasporedu radnog vremena koju donosi poslodavac u zavisnosti od potreba posla. Aneksom ugovora o radu se definišu prava i obaveze zaposlenog za vreme rada od kuće u skladu sa zakonom, koji će se primenjivati kada god se obavlja ovakav rad.

Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu propisano je sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom. Međutim, treba imati u vidu da su ovim zakonom propisani minimalni standardi bezbednosti i zdravlja na radu i preporuka je da se prava i obaveze zaposlenih koji rade od kuće preciziraju opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) ili ugovorom o radu.

Opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu utvrđuju se:

• poslovi koje zaposleni obavljaju;
• neophodni resursi za obavljanje poslova (infrastruktura, oprema za rad, softver, internet konekcija i sl;
• način i mere za održavanje kontakata;
• sprovođenje nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja posla;
• kontrola i mere bezbednosti i zdravlja.

3. Zakonodavni okvir

Uslovi za obavljanje rada od kuće propisani su Zakonom o radu. Ovaj zakon propisuje sadržinu ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca koji obuhvata rad na daljinu i rad od kuće, čime je obezbeđena radnopravna zaštita ove kategorije zaposlenih koja se odnosi na radno vreme, kontrolu rada, sredstva za rad, odmore, odsustva i druga prava iz radnog odnosa.

Pregled radnih aktivnosti je sastavni deo ovog vodiča.

Kao što je u prethodnoj tački navedeno, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu nisu propisane odredbe koje se odnose na rad od kuće (definicija izdvojenog mesta rada, procena rizika na radu od kuće i dr.) kojima se propisuju prava i obaveze poslodavca i zaposlenih koje se odnose na rad na daljinu i rad od kuće.

Međutim, ne postoje prepreke i ograničenja, za sprovođenje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonskih propisa kada zaposleni obavlja rad od kuće.

Pri sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu, pored Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, posebnu pažnju treba posvetiti sledećim propisima:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini;
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu;
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad;
• Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad sa ekranom.

4. Bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih koji rade od kuće

Zbog specifičnosti obavljanja poslova van prostorija poslodavca, neophodna je dobra volja zaposlenog i poslodavca da ovakav ugovor zaključe imajući u vidu sve njegove prednosti i nedostatke.

Poslodavci su dužni da se brinu za sve svoje zaposlene i u okolnostima rada van prostorija poslodavca, u meri u kojoj je to izvodljivo, obezbede uslove bez rizika po fizičko i psihičko zdravlje.

Za zaposlene koji rade od kuće potrebno je da imaju prostoriju za rad (ukoliko uslovi to omogućavaju), odgovarajuću opremu za rad, da se organizuju na takav način da usklade porodične i poslovne obaveze, kao i da nepostojanje neposrednog kontakta sa poslodavcem i kolegama ne predstavlja prepreku za obavljanje poslova.

Poslodavac, u saradnji sa zaposlenim, treba da obezbedi dobre uslove za rad, vodi brigu o organizaciji rada, obezbedi opremu za rad (ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu) potrebnu za obavljanje rada, vodi računa o radnom vremenu i odmorima koje je dužan da obezbedi, u skladu sa odredbama Zakona o radu.

Pored preventivnih i kontrolnih mera koje treba primenjivati, neophodno je obezbediti da se zaposleni odmore od korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija što je sastavni deo obuke za bezbedan i zdrav rad.

Kako bi se olakšalo prepoznavanje i utvrđivanje rizika na radu od kuće u prilogu vodiča pripremljena je Kontrolna lista - rad od kuće.

Definicija povrede na radu propisana je odredbom člana 51. Zakona o zdravstvenom osiguranju i odredbom člana 22. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Pravilnikom o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju nije propisana šifra za radno mesto rad od kuće.

5. Procena rizika i kontrola sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu

Da bi se sprovele, Zakonom i podzakonskim propisima utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad potrebno je da poslodavac u slučaju rada od kuće, prethodno utvrdi da li se posao može kvalitetno i bezbedno obaviti na radu od kuće, odnosno da li zaposleni imaju sve neophodne uslove za bezbedan i zdrav rad od kuće.

Bez obzira što rad od kuće nije pod kontrolom poslodavca, ovakva vrsta rada može biti obuhvaćena aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, sa preciznim opisom procesa rada i procenom rizika od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i merama za otklanjanje ili smanjivanje rizika.

Procenom rizika posebnu pažnju treba obratiti na:

• radnu okolinu,
• opremu za rad sa ekranom,
• rizik od požara i
• mentalno zdravlje zaposlenih.

Način upravljanja rizicima može se definisati Kontrolnom listom.

U cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova na radu od kuće kontrolna lista za rad od kuće jeste alat za planiranje sprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu i zbog specifičnosti obavljanja ove vrste poslova zavisi od saradnje poslodavca i zaposlenih.

Pored kontrolne liste, neophodno je da poslodavac redovno obezbeđuje informacije, instrukcije i obuku zaposlenima u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, dok zaposleni treba da sprovodi mere i zaštiti sebe od povreda tokom rada, kao i da prijavi poslodavcu bilo kakvu povredu nastalu tokom obavljanja posla.

Pri proceni rizika, treba uzeti u obzir i rizike povezane sa stresom i obavljanjem posla van redovnog radnog vremena. Poteškoće razdvajanja poslovnog od privatnog života i nedostatak pristupa razmeni informacija su nedostaci rada od kuće sa kojima se zaposleni susreću. Suočavanje sa ovakvim preprekama, bez podrške i komunikacije sa poslodavcem, može uticati na kvalitet obavljenog posla i mentalno zdravlje zaposlenih. U ovakvim situacijama, preporuka je da se održavaju redovni onlajn sastanci.

Sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu teže je pratiti i kontrolisati kada zaposleni radi od kuće jer je to istovremeno i mesto rada. Zbog toga je potrebno na radnom mestu i u radnoj okolini poštovati sledeće preporuke i smernice:

• zaposleni treba da odredi radni prostor u svom domu za postavljanje i instaliranje opreme za rad koja će se koristiti za obavljanje poslova na bezbedan i zdrav način. Ovako opredeljeni prostor u kući smatra se radnim mestom (svi ostali delovi kuće zaposlenog ne smatraju se za radno mesto);
• radni prostor treba da bude čist, bez prepreka i otpada, kako bi se sprečilo saplitanje i pad;
• električne instalacije moraju da budu projektovane i postavljene tako da ne predstavljaju opasnost koja može biti uzrok požara ili eksplozije, kako bi zaposleni bio zaštićen od opasnog dejstva električne struje (direktan ili indirektan dodir instalacija i opreme pod naponom);
• proveriti ispravnost i koristiti ispravne utičnice i produžne kablove;
• zapaljive materije moraju biti odvojene od izvora toplote ili drugih potencijalnih izvora paljenja.

Sa ergonomskog aspekta pri radu na stonom ili prenosivom računaru (ukoliko je tehnički moguće) potrebno je:

• obezbediti posebno postolje za monitor ili podesivi sto, monitor treba da bude podesiv u horizontalnoj i vertikalnoj ravni, na monitoru ne sme da bude refleksije;
• tastatura treba da bude sa podesivim nagibom i odvojena od monitora tako da zaposleni može da zauzme udoban položaj koji će sprečiti pojavu zamora u rukama, ispred tastature mora da postoji dovoljno prostora za oslonac šaka i ruku zaposlenog;
• radna stolica treba da bude stabilna i da omogući slobodu pokreta i udoban položaj, visina sedišta mora da bude podesiva, a naslon mora da bude podesiv u pogledu visine i nagiba;
• da se obezbedi dovoljno slobodnog prostora na radnom mestu, kako bi zaposleni imao ugodan položaj i mogućnost promene položaja i slobodu pokreta;
• obezbediti odgovarajuće osvetljenje, nizak nivo buke i toplotni komfor (dovoljna količina svežeg vazduha, da temperatura bude odgovarajuća - minimalna temperatura u zimskom periodu 18℃, dovoljno prirodne svetlosti uz postojanje izvora veštačkog osvetljenja koji moraju da obezbede adekvatnu osvetljenost, odnosno da izvori prirodnog i veštačkog osvetljenja ne stvaraju direktnu refleksiju na monitoru);
• obezbediti kratke pauze kako bi se izbegao zamor očiju i prekinulo dugotrajno sedenje, poželjni su kratki a česti odmori, da se zaposleni odmakne od radnog mesta i radi vežbe za opuštanje (npr. vežbe istezanja), da se radi izbegavanja umornih očiju pogled usredsredi na udaljene predmete i povremeno trepće;
• od zaposlenih koji rade od kuće se očekuje da obavljaju poslove svog radnog mesta u ugovorenom radnom vremenu.

Dodatno, zaposleni treba da sprovode samoprocenu rizika na radu od kuće kako bi utvrdili da li je radno mesto bezbedno i zdravo za rad.

6. Obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da:

• u saradnji sa zaposlenim, obezbedi bezbedno i zdravo radno mesto i radnu okolinu, odnosno da obezbedi da je radni prostor kod kuće bezbedan i zdrav za obavljanje poslova;
• vodi računa o zdravlju svojih zaposlenih, uključujući i mentalno zdravlje. Briga o mentalnom zdravlju zaposlenog treba da uključi redovno održavanje kontakta sa zaposlenim, pripremu uputstava i informacija (koja uključuju pitanja stresa, uznemirenosti i dr.) i po potrebi da se obezbedi razgovor sa stručnom osobom;
• obezbedi opremu za rad zaposlenom ukoliko je zaposleni nema u svom vlasništvu (npr. poslodavac će zaposlenima obezbediti računar, softver, pristup internetu i dr.);
• sprovodi nadzor nad obavljenim poslom zaposlenog i merama bezbednosti i zdravlja na radu (npr. izveštaji o radu, virtuelni nadzor o sprovedenim merama bezbednosti i zdravlja na radu);
• kontaktira sa zaposlenima u toku ugovorenog radnog vremena.

7. Obaveze zaposlenih

Zaposleni je dužan da:

• primenjuje mere za bezbedan i zdrav rad, da namenski koristi opremu za rad i da sa njom pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje članova svoje porodice;
• pre početka rada pregleda radno mesto uključujući opremu za rad koju koristi i da u slučaju uočenih nedostataka obavesti poslodavca;
• uspostavi ravnotežu između poslovnog i privatnog života;
• u toku ugovorenog radnog vremena održava redovnu i pravovremenu komunikaciju sa poslodavcem ili licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu;
• se pridržava uputstava poslodavca o uspostavljanju i održavanju određenog radnog prostora na bezbedan i zdrav način;
• brine o opremi za rad koju koristi;
• prijavi sve opasnosti i probleme u skladu sa internim procedurama poslodavca koje se odnose na: bezbednost i zdravlje na radu, upotrebu informacionih tehnologija, zaštitu i tajnost podataka; intelektualnu svojinu; kodeks ponašanja i dr.

8. Zaključak

Poslodavci i zaposleni koji rade od kuće treba da imaju ista prava i obaveze kao i kada se posao obavlja u prostorijama poslodavca, pri čemu treba uzeti u obzir mere za održavanje kontakata i praćenje dobrobiti, bezbedne uslove za rad od kuće i ugovoreno radno vreme.

Pored nadležnosti koje su utvrđene propisima, cilj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste da unapredi i očuva zdravlje radno aktivnog stanovništva, odnosno unapredi uslove rada radi sprečavanja povreda na radu i profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovog svođenja na najmanju moguću meru, odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.

Dodatne informacije:

• Uprava za bezbednost i zdravlje na radu upravazabzr@minrzs.gov.rs
• Inspektorat za rad inspekcija@minrzs.gov.rs

Kontrolna lista za rad od kuće čini sastavni deo vodiča e preuzeta i modifikovana iz E - činjenice 33 - Procena rizika za zaposlene koji rade na daljinu, Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu https://osha.europa.eu/en/publications/e-fact-33-risk-assessment-teleworkers/view.

Šta je kontrolna lista i kako se koristi?

• Kontrolna lista može da pomogne pri prepoznavanju opasnosti, štetnosti i potencijalnih preventivnih mera i, ako se koristi na pravi način, može da bude deo procene rizika;
• Kontrolna lista nije namenjena obuhvatu svih rizika na radnom mestu, već može da pomogne da se sprovede procena rizika;
• Kontrolna lista je samo prvi korak u sprovođenju procene rizika. Dodatne informacije mogu biti potrebne za složenije procene rizika a u nekim slučajevima potrebna je pomoć stručnjaka;
• Kako bi kontrolna lista bila delotvorna, trebalo bi da je prilagodite određenom sektoru ili radnom mestu. Možda će biti potrebno uključiti neka dodatna pitanja, ili izostaviti pojedina kao nevažna;
• U praktične i analitičke svrhe, kontrolna lista predstavlja probleme i opasnosti odvojeno, ali na radnim mestima one mogu da se prepliću. Prema tome, treba da razmotrite interakcije između različitih problema ili faktora rizika koji su prepoznati. U isto vreme, uspostavljena mera za rešavanje jednog specifičnog rizika može istovremeno da pomogne i da se spreči neki drugi; na primer, postavljen klima uređaj u prostoriji da se smanji visoka temperatura može takođe da spreči stres, pod uslovom da su visoke temperature potencijalan faktor stresa;
• Podjednako je značajno proveriti da neka mera za smanjenje izloženosti jednom faktoru rizika ne povećava rizik od izloženosti drugim faktorima; na primer, skraćenje vremena koje zaposleni provodi da dohvati predmet koji je iznad nivoa ramena takođe može da poveća vreme koje provodi u nefiziološkom položaju, što može da dovede do bola u leđima i mišićno-koštanih poremećaja;
• Ključno je da se kontrolna lista koristi kao alat za upravljanje rizicima, a ne samo kao formalna kontrolna lista za "štrikliranje kockica".

Opšta kontrolna lista

Kada je u pitanju rad od kuće, ovu kontrolnu listu treba razumeti kao prvi korak, jer će možda biti potrebna jedna dodatna kontrolna lista koja je više fokusirana na konkretne poslove koje zaposleni obavljaju.