Visina naknade štete zaposlenom usled nezakonitog premeštaja na drugo radno mesto

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autori: Redakcija, Borivoje Živković

Objavljeno: 11.03.2021.

Zaposleni ima pravo na naknadu štete koju trpi zbog manje ostvarene zarade na drugom poslu, u slučaju nezakonitog rasporeda. Podrazumeva se da pozitivna razlika izgubljene zarade ima svoj uzrok u nezakonitom rasporedu. Naknada štete se iskazuje u vrednosti zarade koju je zaposleni ostvario i zarade koju bi ostvario na ugovorenim poslovima prema redovnom toku stvari da nezakonitog rasporeda nije bilo. O tome se izjašnjava ova i sada aktuelna sudska odluka - presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1178/98 od 25.3.1998. godine, s obzirom na sadržaj svoga stava:

"Bez značaja je okolnost da je koeficijent zarade tužioca pre raspoređivanja bio isti kao i posle raspoređivanja, jer se tužbeni zahtev odnosi na razliku između zarade koju bi tužilac ostvario na radnom mestu šefa službe pravne pomoći posle njegovog raspoređivanja na drugo radno mesto i zarade koju je tužilac ostvarivao na radnom mestu tehničkog urednika i poverenika za izbeglice. Veštak je utvrdio da je u ovom vremenu postojala razlika u zaradama i to je bilo dovoljno za usvajanje tužbenog zahteva, bez obzira što je koeficijent zarade na radnom mestu šefa službe pravne pomoći u periodu koji je prethodio raspoređivanju tužioca na drugo radno mesto, bio isti kao i koeficijent za radno mesto na koje je nezakonitim rešenjem raspoređen."

Kada je zaposleni bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti za vreme nezakonitog rasporeda tada on prima naknadu zarade, a ne zaradu. Međutim, manji iznos zarade utiče na visinu naknade zarade ako je to period prema kome se određuje osnovica za njen obračun, a dokazno svedočanstvo za to su odredbe zakona i to:

a) člana 115. stav 1. tačka 1) Zakona o radu koja propisuje:

"Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. "

b) člana 87. Zakona o zdravstvenom osiguranju (dalje: ZZO) koja propisuje:

"Osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, za osiguranike iz člana 72. tačka 1) ovog zakona, čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Zaradu, u smislu stava 1. ovog člana, čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to:

• osnovna zarada zaposlenog;
• deo zarade za radni učinak;
• uvećana zarada."

c) člana 95. st. 1. i 2. ZZO koja propisuje:

"Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca u slučajevima iz člana 73. stav 1. tač. 1), 4), 5) i 7) ovog zakona iznosi 65% od osnova za naknadu zarade.

Visina naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca, u slučajevima iz člana 73. stav 1. tač. 2) i 6) ovog zakona i u slučaju iz člana 78. stav 3. iznosi 100% od osnova za naknadu zarade.

U slučaju privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. tačka 3) ovog zakona, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade."

U skladu sa ovim normama isplata ove naknade posle 30 dana privremene sprečenosti pada na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Međutim, to ne vredi u slučaju naknade štete zbog nezakonitog premeštaja. Ne vredi, jer je naznačeni Fond osiguraniku isplatio naknadu prema prijavljenoj zaradi za merodavni period koja obrazuje osnovicu za obračun ove naknade za vreme privremene sprečenosti za rad. Međutim kada se osnovica odnosi na period kada je zaposleni kao oštećeni bio nezakonito raspoređen tada odgovornost za naknadu štete iz ovog uzroka pada na teret poslodavca. Razlog za to je što to tada nije radom ostvarena zarada zaposlenog na ugovorenim poslovima, jer da jeste bila bi na vreme prijavljena naznačenom Fondu, što je u skladu sa odredbama člana 87. ZZO. Nije ostvarena, jer je u ovom slučaju prijavljena zarada određena i obračunata prema ugovorenim poslovima čiji je osnov poništen. Ovde zato poslodavac ne isplaćuje za naznačeni period privremene sprečenosti za rad naknadu zarade, već naknadu štete u visini one naknade koja bi mu bila obračunata da je radio na ugovorenim poslovima pre nezakonitog premeštaja.

Naravno, za taj period zaposlenom pozitivna razlika neće biti odmerena prema razlici zarade već prema razlici naknade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti.