Uticaj privremene sprečenosti za rad na visinu primanja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 03.01.2020.

Za obavljeni rad i vreme provedeno na radu zaposleni ostvaruje pravo na zaradu čija visina se određuje na osnovu opšteg akta poslodavca i ugovora o radu.

Za vreme odsustvovanja sa rada zaposleni ne ostvaruje pravo na zaradu, nego ostvaruje pravo na naknadu zarade, čiji obračun zavisi od osnova odsustvovanja sa rada.

Ukoliko zaposleni odsustvuje sa rada zbog privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana obračun naknade zarade se vrši u skladu sa članom 115. Zakona o radu.

Članom 115. Zakona o radu je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Dakle, kada je zaposleni privremeno sprečen za rad ima pravo na naknadu zarade koja se obračunava na osnovu 12 mesečnog proseka zarade u iznosu od 65% ili 100% (u zavisnosti od osnova privremene sprečenosti za rad). Međutim, tako obračunata naknada zarade u oba slučaja ne može da bude niža od minimalne zarade.

Navedeno znači da zaposleni koji za obavljeni rad i vreme provedeno na radu inače prima minimalnu zaradu, za vreme privremene sprečenosti za rad takođe će imati pravo na minimalnu zaradu. Iz ovog razloga zaposlenima kojima je zarada utvrđena u minimalnom iznosu (ili u iznosu koji je malo veći od minimalnog iznosa) nemaju motivaciju da rade, jer će im primanja u slučaju privremene sprečenosti za rad biti neznatno smanjena ili neće biti smanjena uopšte.