Uticaj izdržavanja kazne "kućnog zatvora" na radnopravni status zaposlenog

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autori: Tatjana Orlović

Objavljeno: 11.05.2021.

U Republici Srbiji, učiniocu krivičnog dela mogu se izreći sledeće kazne: doživotni zatvor, kazna zatvora, novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Kazna "kućnog zatvora" je modalitet izvršenja kazne zatvora, koja se određuje u skladu sa članom 45. Krivičnog Zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), prema kom sud prilikom odmeravanja i izricanja kazne zatvora istovremeno može odlučiti o tome da učinilac krivičnog dela, kaznu zatvora izvrši u prostorijama u kojima stanuje.

Zakonom o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija ("Sl. glasnik RS", br. 55/2014 i 87/2018) jeste predviđena mogućnost osuđenog da nastavi sa radom, čak i da po odobrenju Poverenika napušta prostorije u kojima izdržava kaznu a sa ciljem obavljanja poslova, ukoliko je zaposleni. Isto tako, odredbom člana 9. stav 3. tačka 2. Pravilnika o načinu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i organizaciji i radu poverenika ("Sl. glasnik RS", br. 30/2015) propisano je da osuđeni preko Poverenika podnosi molbu za dozvolu napuštanja prostorija u kojima stanuje, između ostalog, radi odlaska na posao (ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom), a uz koju molbu je osuđeni dužan da dostavi saglasnost poslodavca, potvrdu o redovnom radnom vremenu osuđenog, fotokopiju radne knjižice, odnosno ugovora o radnom angažovanju.

S obzirom na činjenicu da se od poslodavca traži saglasnost, ukazuje se da se poslodavcu ne nameće obaveza pristajanja na rad zaposlenog koji izdržava sankciju za neko delo, pa tu saglasnost poslodavac ni ne mora dati.

U skladu sa Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon), zaposlenom kom je izrečena kazna zatvora radni odnos može mirovati ili prestati u zavisnosti od dužine kazne koju izdržava i njegovog očekivanog odsustva sa rada, odnosno:

1) radni odnos miruje u skladu sa članom 79. stav 1. tačka 5) Zakona, za vreme izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci i to počev od dana kada je stupio na izdržavanje kazne. Pa u ovom slučaju zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se u navedenom roku ne vrati, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu po osnovu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona;

2) radni odnos prestaje nezavisno od volje zaposlenog ili volje poslodavca, u skladu sa članom 176. stav 1. tačka 3) Zakona, ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci. U ovom slučaju poslodavac mora voditi računa da li na dan kada radni odnos prestaje (dan stupanja na izdržavanje kazne) zaposleni mora stvarno da bude odsutan sa rada duže od šest meseci zbog izdržavanja te kazne. Uslov za zakonitu primenu odredbe člana 176. stav 1. tačka 3) Zakona, jeste da u momentu stupanja na izdržavanje kazne odsustvo faktički traje duže od 6 meseci, bez obzira na kaznu koja je izrečena npr. ukoliko je osuđen na sedam meseci zatvora, ali je prethodno proveo dva meseca u pritvoru, odsustvovao bi još pet meseci zbog izdržavanja kazne, pa mu ni radni odnos ne bi mogao prestati.

Dakle, poslodavac nije u obavezi da dâ saglasnost za rad zaposlenog u periodu izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a sa stanovišta Zakona, zaposlenom radni odnos miruje, ili prestaje "po sili zakona" sve u zavisnosti od trajanja odsustva sa rada usled kazne koju zaposleni izdržava, a kako je prethodno navedeno.