Uslovi za zasnivanje radnog odnosa sa maloletnim licem

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Tatjana Orlović

Objavljeno: 19.08.2019.

U skladu sa odredbom člana 25. Zakona o radu (dalje: Zakon) radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje. Troškove lekarskog pregleda za lica koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta organizacija.

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, u skladu sa odredbom člana 24. stav 1. Zakona.

Zakon u odredbama čl. 84. do 88. uređuje zaštitu omladine.

Naime, zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima:

• 1) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;
• 2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracije;
• 3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.

Takođe, zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi od 18 godina života.

Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim:

• 1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
• 2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.

Poslodavac je dužan da i u tom slučaju obezbedi nadzor nad radom zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.

Poslodavac koji zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama (član 25.) ovog zakona izlaže se riziku da za prekršaj bude kažnjen novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000 dinara.

Pored Zakona, koji uređuje osnovne uslove odnosno ograničenja za zasnivanje radnog odnosa sa maloletnim licem, treba uzeti i odredbe propisa čija je svrha da se obezbedi zaštita dece od opasnog rada u skladu sa propisima kojima se uređuju prava deteta, kao i propisima iz oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu, zdravstvene zaštite i obrazovanja.

Tako, Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih propisani su zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera sa ciljem otklanjanja ili svođenja na najmanju moguću meru rizika od nastanka oštećenja zdravlja mladih na radu, a naročito u vezi sa njihovim duhovnim i telesnim razvojem. Odredbom člana 3. Pravilnika propisano je da je poslodavac dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini na kojima rade mladi izvrši procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja pre početka obavljanja poslova, kao i da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je došlo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti. Ako se u postupku procene rizika utvrdi da postoji rizik za bezbednost, fizičko ili psihičko zdravlje ili razvoj mladih, poslodavac je dužan da obezbedi finansijska sredstva za praćenje zdravstvenog stanja mladih, koje se vrši na način, po postupku i u rokovima kao i prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.

Uredbom o utvrđivanju opasnog rada za decu, propisani su slučajevi sprecifičnih rizika i štetnosti čijem se izlaganju, maloletna lica, ograničavaju ili zabranjuju. Odredbom člana 3. Uredbe opasan rad za decu, pored štetnosti, procesa i radova utvrđenih Pravilnikom obuhvata i štetnosti, okolnosti i delatnosti koje poslodavac mora imati u vidu prilikom zasnivanja radnog odnosa sa licima mlađim od 18 godina, a koje su utvrđene u prilogu koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo i koji sadrži:

• 1) Spisak broj 1: Štetnosti za decu (fizičke i hemijske);
• 2) Spisak broj 2: Opasne okolnosti za decu;
• 3) Spisak broj 3: Opasne delatnosti za decu;
• 4) Spisak broj 4: Opasne delatnosti za decu mlađu od 15 godina života;
• 5) Spisak broj 5: Opasne delatnosti za decu u procesu stručnog obrazovanja.

Imajući u vidu sve gore navedeno, prilikom zasnivanja radnog odnosa sa maloletnim licem, pored pribavljanja pismene saglasnosti roditelja (usvojioca ili staraoca) i nalaza nadležnog zdravstvenog organa, poslodavac je u obavezi da ispuni uslove u pogledu ograničenja u vezi sa radnim vremenom maloletnika, noćnog i prekovremenog rada, da obezbedi zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu maloletnih lica i da imajući u vidu zahteve konkretnog radnog mesta koje će obavljati maloletni zaposleni, obezbedi primenu konkretnih mera u cilju prevencije oštećenja zdravlja mladih.