Zastava Bosne i Hercegovine

Tehnološki višak

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Radmila Lišanin

Objavljeno: 06.01.2013.



Koje su to obaveze poslodavca, a koja prava imaju zaposleni u slučaju postupka proglašenja tehnološkog viška kod poslodavca?
U slučaju proglašenja tehnološkog viška poslodavac najpre ima obavezu da utvrdi razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih kao osnov proglašenja tehnološkog viška, i to da li su u pitanju ekonomske, tehnološke ili organizacione promene usled kojih je došlo do neophodnog smanjenja određenog broja zaposlenih na neodređeno vreme kod poslodavca. Odlukom direktora društva ili pak Programom, poslodavac će utvrditi i ukupan broj zaposlenih kod poslodavca, broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju, kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, mere za zapošljavanje (premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere), sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih, rok u kome će biti otkazan ugovor o radu prema tačnom spisku zaposlenih kojima će u periodu od 30 odnosno 90 dana prestati radni odnos po ovom osnovu. Napred pomenutu Odluku ili Program poslodavac je u obavezi da stavi na vidno mesto (najčešće oglasnu tablu) kako bi se zaposleni upoznali sa njihovom sadržinom, kao i da primerak dostavi sindikatu (ukoliko je organizovan i reprezentativan) i Nacionalnoj službi za zapošljavanje u čijoj je nadležnosti davanje zvaničnog mišljenja na program kao i dalje radnje u vezi sa merama zapošljavanja i posredovanju u zapošljavanju zaposlenih koji će ostati bez posla nakon okončanja ovog postupka kod poslodavca. Nakon svega napred navedenog, poslodavac je u obavezi da zaposlenima omogući korišćenje svih preostalih dana godišnjeg odmora, izda i uruči Rešenje o prestanku radnog odnosa na osnovu člana 179.stav 5. tačka 2. Zakona o radu, kao i da najkasnije poslednjeg dana radnog odnosa isplati iznos otpremnine u skladu sa Zakonom, opštim aktom poslodavca i Ugovorom o radu zaposlenog. 

Kada govorimo o pravima zaposlenih, ona su upravo odgovarajuća i proporcijalna obavezama poslodavca, koje smo napred opisali. Dakle zaposleni ima pravo na korišćenje preostalih dana godišnjeg odmora, i to zaključno sa celim odmorom za kalendarsku godinu u kojoj je zaposleni proglašen viškom. Ukoliko poslodavac ne omogući korišćenje godišnjeg odmora, zaposleni može potraživati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor, u skladu sa članom 76. Zakona o radu. Dalje zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine, čiji je minimum utvrđen članom 158. Zakona o radu pa ona ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Dakle zaposlenom se ne može isplatiti manji iznos od napred navedenog zakonskog minimuma, dok je isplata većeg iznosa moguća i poželjna, a u svemu utvrđena u skladu sa opštim aktom poslodavca. Zaposleni na kraju ima pravo na urednu dokumentaciju o prestanku radnog odnosa koja podrazumeva dostavljanje Rešenja o prestanku radnog odnosa i uredno zaključene radne knjižice. Naravno zaposleni ima pravo da mu se isplate i sve zaostale tj. neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je ostvario u toku rada kod poslodavca, i to najkasnije u roku 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Na kraju, zaposleni upravo na osnovu napred pomenutog Rešenja, u nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje, može ostvariti i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti kod NSZ-a, i to podnošenjem odgovarajućeg Zahteva u roku od 30 dana.

.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge