Rad na dan državnog praznika i prekovremeni rad zdravstvenog radnika
NAPOMENA:
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Jelica Radulović
Objavljeno: 03.12.2020.
Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), između ostalog, uređen je prekovremeni rad na način:
- da je zaposleni dužan, na zahtev poslodavca, da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran,
- da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno,
- da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad,
- da se dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje posebnim zakonom (Zakonom o zdravstvenoj zaštiti).
Odredbama Zakona o radu koje uređuju raspored radnog vremena, propisano je:
- da radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana,
- da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, a da radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Takođe, Zakon o radu propisuje da kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou, a u tom slučaju zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.
Odredbom člana 57. istog zakona propisano je da poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima, na način da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog. Dakle, u slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno, odnosno, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom (40 časova nedeljno) može po osnovu preraspodele radnog vremena da radi još 20 časova nedeljno.
Ako poslodavac nije u mogućnosti da poslove obavlja uz uvođenje prekovremenog rada ili preraspodelom radnog vremena, potrebno je izvršiti drugačiju organizaciju i sistematizaciju poslova ili povećati broj zaposlenih.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019) uređen je, između ostalog, raspored rada, radno vreme i prekovremeni rad u zdravstvenoj ustanovi, na način da:
- se nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena u zdravstvenoj ustanovi utvrđuje u zavisnosti od vrste zdravstvene ustanove i zdravstvene delatnosti koju obavlja, a u skladu sa potrebama građana i organizacijom rada drugih zdravstvenih ustanova na određenoj teritoriji,
- je zdravstvena ustanova dužna da u okviru utvrđenog nedeljnog rasporeda rada, početka i završetka radnog vremena, pruža zdravstvenu zaštitu radom u jednoj, dve ili više smena, u skladu sa delatnošću zdravstvene ustanove, te da
- zdravstvena ustanova može da uvede dežurstvo kao prekovremeni rad, samo ako organizacijom rada u smenama i rasporedom radnog vremena zaposlenih nije u mogućnosti da obezbedi kontinuitet pružanja zdravstvene zaštite.
Prema sudskoj praksi:
- Ostvareno radno vreme u dužem trajanju od punog radnog vremena predstavlja osnov za ostvarivanje prava na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog rada (iz Obrazloženja Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, Gž. 127/10 - "protivno zakonskim odredbama ukupno radno vreme tužilje u utuženom periodu u proseku bilo duže od punog radnog vremena, odnosno nedeljno radno vreme tužilje je trajalo duže od 60 časova...tužilja u utuženom periodu nije koristila slobodne dane... tužilja ima pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad u utuženom periodu");
- Obaveza zaposlenih da ostanu duže od punog radnog vremena podrazumeva i obavezu poslodavca da im isplati naknadu za prekovremeni rad (iz Obrazloženja Presude Apelacionog suda u Beogradu, Gž. 1. 809/11 - "zaposleni su bili dužni da 24 časa budu u bazi i da izađu na teren u slučaju potrebe i da ostanu preko radnog vremena. Upravo iz te dužnosti zaposlenih da ostanu duže od punog radnog vremena proizilazi i obaveza tuženog poslodavca da im isplati rad duži od punog radnog vremena koji su po naredbi u to vreme i ostvarili".
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge