Postupak izvršenja na zaradi

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 28.03.2019.

Postupak izvršenja na zaradama regulisan je Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (dalje: Zakon).

U skladu sa Zakonom zarada obuhvata sva primanja zaposlenog po osnovu rada, bez poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Zarada, kao pravo zaposlenog po osnovu rada, definisana je Zakonom o radu (dalje: ZOR), pa stoga i primanja koja čine zaradu utvrđuje ZOR.

U primanja na kojima se sprovodi postupak izvršenja na zaradi mogu se uključiti samo primanja koja po ZOR imaju karakter zarade, a to znači sva primanja po osnovu rada osim onih koja su izuzeta iz zarade.

Dakle, u zaradu koja čini osnov za izvršenje, ulaze:

1) zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, koju čini: osnovna zarada, deo zarade po osnovu radnog učinka i uvećana zarada (za rad na dan praznika koji je neradni dan, po osnovu vremena provedenog na radu - "minuli rad", za rad u smenama i noću - ako nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade, za prekovremeni rad i za druge slučajeve utvrđene aktom poslodavca i ugovorom o radu);

2) zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.);

3) naknada zarade (za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanju na poziv državnog organa, za vreme bolovanja, za vreme prekida rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog do 45 dana i dr.);

4) druga primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade (naknada za ishranu u toku rada "topli obrok", regres za korišćenje godišnjeg odmora, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život, otpremnina pri sporazumnom prestanku radnog odnosa i sva druga primanja koja zaposleni ostvari po osnovu rada, a koja nisu izuzeta shodno članu 105. stav 3. ZOR).

Zaradu koja čini osnov za izvršenje ne ulaze sledeća primanja zaposlenih:

- utvrđeno učešće zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, utvrđeno ugovorom o radu ili odlukom poslodavca u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 14. ZOR);

- po osnovu korišćenja i upotrebe sredstava za rad zaposlenog i naknade troškova za njihovu upotrebu i naknade drugih troškova rada u slučaju radnog odnosa zasnovanog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca (član 42. stav 3. tač. 4) i 5) ZOR);

- po osnovu naknade troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, shodno članu 118. stav 1. tač. 1) do 4) ZOR, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

- po osnovu drugih primanja zaposlenih iz člana 119. ZOR, tj. isplate koje poslodavac izvrši zaposlenom u skladu sa opštim aktom:

1) na ime otpremnine pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;

2) na ime naknade troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice;

3) na ime naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, kao i

- na ime poklona za Božić i Novu godinu deci zaposlenog starosti do 15 godina života,

- na ime premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite zaposlenih,

- po osnovu jubilarne nagrade i solidarne pomoći (član 120. stav 1. tačka 1) ZOR), i

- po osnovu isplaćene otpremnine u slučaju otkaza ugovora o radu - tehnološki višak (član 158. ZOR).

Takođe, u zaradu kao osnov za izvršenje ne bi mogla da se uključe ni novčane naknade u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, koja po ZOR nemaju karakter zarade.

Sva navedena primanja koja čine zaradu i od kojih se sprovodi izvršenje su neto primanja.

Utvrđivanje primanja na kojima se sprovodi izvršenje zavisi i od načina na koji je utvrđeno izvršenje, da li u određenom procentu sukcesivno svakog meseca ili jednokratno u određenom iznosu.

Ako je izvršenje naloženo u određenom procentu od stalnih mesečnih primanja, tada je neophodno precizno definisati koja su to stalna mesečna primanja koja ulaze u zaradu koja je predmet izvršenja.

- Prava i obaveze zaposlenog i poslodavca -

U rešenju o izvršenju na zaradi određuje se plenidba dela zarade izvršnog dužnika i nalaže poslodavcu da zaplenjeni iznos isplaćuje izvršnom poveriocu dok se potraživanje izvršnog poverioca ne namiri u celini.

Izvršenje na zaradi ili plati može da se sprovede u visini do dve trećine zarade, odnosno do njihove polovine, ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Izvršenje na minimalnoj zaradi i minimalnoj penziji sprovodi se do njihove polovine.

Rešenje o izvršenju na zaradi proteže se i na povećanje zarade koje usledi posle dostavljanja rešenja o izvršenju, nezavisno od toga kada je rad obavljen, što znači da ako zaposleni koji u trenutku otpočinjanja izvršenja prima minimalnu zaradu a u toku postupka izvršenja mu se poveća zarada, izvršenje će se nastaviti na 2/3 zarade budući da više nije u pitanju minimalna zarada, i obrnuto.

Izvršni poverioci koji potražuju zakonsko izdržavanje, novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja imaju prvenstvo u namirenju nad ostalim izvršnim poveriocima i kada je izvršenje radi namirenja ostalih izvršnih poverilaca već počelo.

Ako više izvršnih poverilaca potražuje od istog izvršnog dužnika zakonsko izdržavanje, novčanu rentu zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad ili novčanu rentu za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja, a njihova potraživanja premašuju deo zarade koji može biti predmet izvršenja, rešenje o izvršenju donosi se i sprovodi u korist svakog od njih, srazmerno visini potraživanja.

Ako posle početog izvršenja navedenih potraživanja (dostavljanja rešenja o izvršenju poslodavcu) usledi novi predlog za izvršenje radi namirenja iste vrste potraživanja, sud menja ranije rešenje o izvršenju i određuje iznos koji se ubuduće, srazmerno visini potraživanja, isplaćuje svakom izvršnom poveriocu.

- Način isplate izvršnog poverioca -

Potraživanja za koja nije propisano bezgotovinsko plaćanje izvršni poverilac naplaćuje na blagajni na kojoj se izvršnom dužniku isplaćuje zarada te u tom slučaju izvršni poverilac ima pravo da mu se zaplenjeni deo zarade isplaćuje o trošku izvršnog dužnika preko pošte na adresu koju označi ili na račun kod banke, po odbitku poštanskih troškova.

Zaplenjeni deo zarade uplaćuje se na namenski račun javnog izvršitelja, koji odmah prenosi uplaćeni iznos na račun izvršnog poverioca.

Rešenje o izvršenju deluje i prema novom poslodavcu izvršnog dužnika, i to od trenutka kada se novom poslodavcu dostavi rešenje o izvršenju.

Obaveze prethodnog poslodavca kod promene poslodavca

Poslodavac kod koga je izvršnom dužniku prestao radni odnos dužan je da odmah preporučenom pošiljkom s povratnicom dostavi rešenje o izvršenju novom poslodavcu i da o tome obavesti javnog izvršitelja. Ako mu nije poznato ko je novi poslodavac, o tome odmah obaveštava javnog izvršitelja.

Odgovornost poslodavca za neisplaćene dospele obroke i za štetu načinjenu izvršnom poveriocu

Ako poslodavac ne zapleni i ne naplati dospele obroke izvršni poverilac može, do okončanja izvršnog postupka, predložiti javnom izvršitelju da donese rešenje koje ima dejstvo rešenja o izvršenju i kojim se poslodavac obavezuje da namiri izvršnom poveriocu obroke zarade koje poslodavac nije zaplenio i naplatio i odrediti sredstvo i predmet izvršenja ako poslodavac ne namiri obroke u roku, a rešenje izvršava onaj ko sprovodi izvršenje na zaradi izvršnog dužnika.

Poslodavac odgovara za štetu koju izvršni poverilac pretrpi zato što poslodavac nije postupao prema rešenju o izvršenju ili što posle okončanja radnog odnosa izvršnog dužnika nije novom poslodavcu odmah dostavio rešenje o izvršenju preporučenom pošiljkom s povratnicom ili što nije odmah obavestio javnog izvršitelja da ne zna ko je novi poslodavac izvršnog dužnika.

Da bi poslodavac izbegao nastanak štete bitno je da o svakom nedostatku i sprečenosti u sprovođenju rešenja obavesti javnog izvršitelja, kako bi on dalje postupio u skladu sa Zakonom.