Ostvarivanje zaštite od sprečavanja zlostavljanja na radu lica angažovanog po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 01.10.2020.

Kako se Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu (dalje: Zakon) primenjuje i na zaposlene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad i na lica angažovana van radnog odnosa, kao što su lica koja obavljaju privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lica na dopunskom radu, lica na stručnom osposobljavanju i usavršavanju kod poslodavca bez zasnivanja radnog odnosa, volontere i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu poslodavca (za koje se u smislu Zakona koristi termin zaposleni), nesporno je da i lice koje radi po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima ima pravo da traži zaštitu od zlostavljanja na radu od svog poslodavca kao i bilo koji drugi zaposleni koji je u radnom odnosu.

Takođe, poslodavac ima obavezu da zaposlenog, samim tim i lice angažovano po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, pre stupanja na rad, pisanim putem obavesti o zabrani vršenja zlostavljanja i pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa zabranom zlostavljanja.

Stoga, ovo lice može da se obrati poslodavcu sa obrazloženim zahtevom za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a poslodavac je dužan da postupajući u skladu sa Zakonom, po prijemu zahteva, u roku od tri dana, stranama u sporu predloži posredovanje kao način razrešenja spornog odnosa.

Lice koje smatra da je izloženo zlostavljanju, njegov neposredni rukovodilac koji se tereti za zlostavljanje i predstavnik poslodavca, odnosno poslodavac i lice koje smatra da je izloženo zlostavljanju potom sporazumno određuju ili biraju lice za vođenje postupka posredovanja, u roku od tri dana od dana prijema predloga poslodavca.

Ukoliko se u konkretnom slučaju ovo lice obrati poslodavcu sa obrazloženim zahtevom za pokretanje postupka za zaštitu od zlostavljanja, a poslodavac u vezi sa istim ne izvrši svoje zakonske obaveze, može da se obrati nadležnoj inspekciji rada, koja, u skladu sa ovlašćenjima iz Zakona o radu može da naloži poslodavcu da u određenom roku postupi u skladu sa članom 15. Zakona.

Na kraju, ovo lice može da podnese tužbu nadležnom sudu radi ostvarivanja prava na zaštitu od zlostavljanja, zato što ovu zaštitu nije mogao da ostvari kod poslodavca ako poslodavac nije preduzeo Zakonom propisane mere za ostvarivanje zaštite od zlostavljanja u postupku kod poslodavca, odnosno nije stranama u sporu ponudio posredovanje u skladu sa Zakonom.