Ograničenje sprovođenja izvršenja na zaradi, naknadi zarade i drugim primanjima zaposlenog

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 05.04.2019.

U slučajevima kada se prinudno izvršenje sprovodi na zaradi zakonodavac je propisao ograničenja u pogledu visine i predmeta izvršenja kako bi se zaposlenom omogućilo da mu ne bude celokupni iznos zarade oduzet na ime prinudne naplate duga.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju (dalje: Zakon) u članu 55. propisuje da predmet izvršenja ne mogu biti stvari izvan prometa, objekti, oružje i oprema koji su namenjeni odbrani i bezbednosti Republike Srbije, niti stvari koje su ovim ili drugim zakonom izuzete od izvršenja.

Član 257. Zakona nabraja šta ne može biti predmet izvršenja, pa se tako izvršenje ne može sprovoditi na:

1) primanjima na osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete zbog narušenja zdravlja, novčane rente zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad i novčane rente za izdržavanje koje je izgubljeno usled smrti dužnika izdržavanja;
2) primanjima na osnovu novčane naknade za telesno oštećenje prema propisima o invalidskom osiguranju;
3) primanjima koja se ostvaruju prema propisima o socijalnoj zaštiti;
4) primanjima na osnovu privremene nezaposlenosti;
5) primanjima na osnovu dodatka na decu;
6) primanjima na osnovu stipendije i pomoći učenicima i studentima;
7) potraživanjima čiji je prenos zakonom zabranjen.

Kada su u pitanju naknade zarade za vreme privremene sprečenosti za rad, možemo razlikovati dve situacije:

- Jedna je kod naknada zarada za vreme privremene sprečenosti za rad koja se ostvaruje u skladu sa odredbama Zakona o radu (dalje. ZOR) i koja se isplaćuje na teret poslodavca.Tumačenjem odredbi člana 257, Zakona dolazi se do zaključka da se izvršenje može sprovoditi na ovim naknadama.

- Druga situacija je kod zarade za vreme privremene sprečenosti za rad koja se ostvaruje u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i koje se isplaćuju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U skladu sa članom 169. ovog zakona naknade ostvarene po ovom osnovu ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja osim za potraživanja izdržavanja koje je utvrđeno sudskom odlukom ili sudskim poravnanjem.

Slično je i sa naknadama koje se, za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, isplaćuju porodici sa decom, u smislu člana 10. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Na osnovu člana 10. uređuje da novčana primanja po osnovu ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeđivanja ili prinudnog izvršenja ni u kom slučaju. U primanja po osnovu prava na finansijsku podršku porodici sa decom, spadaju:

1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) roditeljski dodatak;
3) dečiji dodatak;
4) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju;
6) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

Na osnovu navedenih odredaba zaključak je da su određena potraživanja izvršnog dužnika zaštićena od izvršenja, odnosno da ova zabrana podrazumeva da novčani iznosi koji su utvrđeni nekim od navedenih osnova ne mogu biti predmet izvršenja, i to do visine iznosa koja je utvrđena. Međutim, i pored navedene zabrane izvršenje se i dalje može sprovesti na primanjima izvršnog dužnika, ali preko iznosa primanja utvrđenom po nekom od navedenih osnova, odnosno ako izvršni dužnik ima primanja po nekom drugom osnovnu, odnosno pravnom poslu koji nije obuhvaćen navedenom zabranom.

Izvršenje na primanjima lica ostvarenim radom van radnog odnosa

Rad van radnog odnosa je definisan čl. 197. do 202. ZOR. U skladu sa tim odredbama u rad van radnog odnosa spada rad na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, ugovora o s tručnom osposobljavanju i usavršavanju i na osnovu dopunskog rada.

Za obavljanje ovih poslova angažovano lice ne prima zaradu nego naknadu, te shodno tome izvršenje na tim naknadama se može sprovoditi bez ikakvih ograničenja u visini, ali je prethodno poslodavac dužan da obavesti javnog uzvršitelja da izvršni dužnik ne ostvaruje zaradu te da se, s tim u vezi, mora promeniti predmet izvršenja.