Određivanje visine otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa prema Zakonu o radu
Napomena:
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija
Objavljeno: 18.10.2018.
Da li će poslodavac biti dužan da zaposlenom prilikom prestanka radnog odnosa isplati otpremninu zavisi od razloga prestanka radnog odnosa. Zakonom o radu (dalje: Zakon) propisano je pravo na otpremninu u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenom koji je proglašen tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom, kao i prilikom prestanka radnog odnosa zbog odlaska u penziju. U slučaju prestanka radnog odnosa po nekom drugom osnovu (npr. zbog pokretanja postupka likvidacije poslodavca) zaposleni nema pravo na isplatu otpremnine. Međutim, nema smetnji da poslodavac opštim aktom utvrdi da će zaposlenima i u drugim slučajevima prestanka radnog odnosa isplatiti otpremninu.
Predmet ovog komentara je način određivanja visine otpremnine koju je poslodavac prema Zakonu dužan da isplati. Smatramo da je pre nego što pređemo na određivanje visine otpremnine potrebno odgovoriti na pitanje koje se često u praksi postavlja, a koje glasi: da li zaposleni može da se odrekne prava na otpremninu? U vezi sa ovim pitanjem ukazujemo na pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, usvojen na sednici od 18.6.2015. godine:
"Zaposleni se ne može odreći prava na otpremninu, niti iznosa koji je utvrđen u rešenju o prestanku radnog odnosa."
Otpremnina zaposlenom koji je proglašen tehnološkim, ekonomskim ili organizacionim viškom
Zakonom je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
U skladu sa Zakonom poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa Zakonom.
Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu .
Zakonom je propisano da se za utvrđivanje visine otpremnine računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom, kao i to da se promena vlasništva nad kapitalom ne smatra promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa ovim članom.
Opštim aktom ili ugovorom o radu ne može da se utvrdi duži period za isplatu otpremnine od perioda koji je utvrđen Zakonom. Za razliku od opšteg pravila da se opštim aktom ili ugovorom o radu mogu utvrditi povoljnija prava od prava koja su utvrđena Zakonom ovde je napravljen izuzetak te se opštim aktom ili ugovorom o radu ne može utvrditi duži period za isplatu otpremnine (npr. za sve godine rada).
Takođe, zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
S obzirom na to da je Zakonom ograničen samo period za koji se isplaćuje otpremnina, opštim aktom poslodavca je moguće utvrditi povoljnije pravo zaposlenog u vidu osnovice za obračun otpremnine . Kao osnovicu za obračun otpremnine je moguće utvrditi i procenat od prosečne zarade u Republici ili prosečne zarade kod poslodavca, kao i veći procenat od prosečne zarade zaposlenog. Ukoliko opštim aktom poslodavca nije utvrđena visina otpremnine primeniće se odredbe Zakona.
Kako jedan od parametara za izračunavanje visine otpremnine predstavljaju navršene godine rada u radnom odnosu , potrebno je razjasniti nedoumice koje se često javljaju u vezi sa računanjem godina provedenih u radnom odnosu. Pre svega treba napraviti razliku između ostvarenog staža osiguranja u smislu zakona kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje i godina provedenih u radnom odnosu prilikom određivanja visine otpremnine.
Prilikom određivanja navršenih godina rada u radnom odnosu posmatra se kalendarsko vreme provedeno u radnom odnosu pri čemu nije od uticaja da li je zaposleni radio sa punim ili nepunim radnim vremenom . Za razliku od računanja godina provedenih u radnom odnosu, računanje staža osiguranja za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom:
- do 10.4.2003. godine se vršilo na taj način što se vreme provedeno na radu preračunavalo na puno radno vreme;
- od 10.4.2003. godine se vrši prema kalendarskom vremenu provedenom na radu.
|
PRIMER: |
|
Zaposleni je celu 2002. godinu proveo u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom (50%). Prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju koji su važili u tom periodu on je ostvario šest meseci staža osiguranja. Međutim, iako se zaposlenom u ovoj godini priznaje samo šest meseci staža osiguranja, zaposlenom se radi određivanja visine otpremnine računa da je navršio jednu godinu rada u radnom odnosu. |
Dakle, kod utvrđivanja navršenih godina provedenih u radnom odnosu merodavan je period za koji je zaposleni imao zaključen ugovor o radu , a ne staž osiguranja koji je stekao po tom osnovu.
Kod računanja godina provedenih u radnom odnosu bitno je napomenuti da se računaju samo navršene godine rada provedene u radnom odnosu. Što znači da ako je zaposleni kod poslodavca proveo npr. pet godina i 11 meseci rada u radnom odnosu, prilikom obračuna otpremnine smatra se da ovaj zaposleni ima navršenih pet godina rada provedenih u radnom odnosu. U ovom slučaju 11 meseci rada se ne uzimaju u obzir i zaposlenom se neće uvećati visina otpremnine srazmerno vremenu provedenom u radnom odnosu za period u kome nema navršenih godinu dana rada.
Drugi parametar za obračun otpremnine predstavlja prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa koja imaju karakter zarade koja su zaposlenom isplaćena u prethodna tri meseca.
Često se dešava da je zaposleni u prethodna tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina bio odsutan sa rada za šta je ostvario naknadu zarade (godišnji odmor, bolovanje i dr), pa se postavlja pitanje šta se u ovom periodu uzima kao osnovica za obračun otpremnine.
Prema mišljenju Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-520/2007-02 od 5.6.2007. godine:
- ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca deo vremena radio i za to primio zaradu, a deo vremena bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos zarade za časove rada sabere sa iznosom obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad za časove odsustvovanja sa rada i podeli sa tri;
- ukoliko je zaposleni prethodna tri meseca bio na bolovanju ili drugoj vrsti odsustva, za šta je primio naknadu zarade, prosečna zarada koja je osnov za obračun otpremnine utvrđuje se tako što se iznos obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad podeli sa tri.
Kada je zaposleni u prethodna tri meseca bio odsutan sa rada i nije ostvario zaradu u osnov za obračun otpremnine za časove odsustvovanja sa rada ne ulazi naknada zarade nego iznos obračunate osnovne zarade uvećane za minuli rad.
Najviše nedoumica u vezi sa isplatom otpremnine stvara pojam "isplaćena zarada" - da li je to neto ili bruto zarada?
Odgovor na pitanje šta se smatra "isplaćenom zaradom" dalo je nadležno ministarstvo za rad u mišljenjima iz 2011. i 2015. godine.
|
Mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-92/2011-02 od 4.2.2011. godine |
|
"Pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (član 159. Zakona). Pod zaradom u smislu navedenog člana, a imajući u vidu član 105. stav 2. Zakona smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade." |
|
Mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-7/30 /2015-02 od 4.3.2015. godine |
|
"Shodno članu 159. Zakona, pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Imajući u vidu član 105. stav 2. Zakona, pod zaradom u smislu navedenog člana, smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Osnovica za obračun otpremnine je obračunata, a neisplaćena ("bruto") zarada koju je zaposleni ostvario za prethodna tri meseca, a koju je poslodavac bio dužan da isplati, najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec." |
Prema mišljenjima nadležnog ministarstva termin "isplaćena zarada" odnosi se na zaradu koja u sebi sadrži porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju iz zarade zaposlenog , tzv. "bruto jedan" iznos zarade. Ovaj stav zasniva se na činjenici da se prema članu 105. stav 2. Zakona o radu pod zaradom u smislu člana 105. stav 1. ovog zakona smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Bitno je napomenuti da su sudovi za razliku od ministarstva nadležnog za rad prilikom odlučivanja u pojedinačnim slučajevima zauzimali stav da je merodavan iznos za obračun otpremnine neto zarada. Ovaj stav zasniva se na tome da je članom 159. Zakona propisano da se pod zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca. S obzirom na to da se zaposlenom po odbitku pripadajućih poreza i doprinosa isplaćuje neto zarada i osnovica za obračun otpremnine je neto zarada.
|
Odluka Ustavnog suda, br. už-6583/2012 |
|
"Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe koji se odnose na osporenu presudu Apelacionog suda, Ustavni sud je ocenio da je Apelacioni sud u toj presudi dao ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje kada je utvrdio da se kod isplate otpremnine zbog prestanka radnog odnosa zaposlenog koji je proglašen tehnološkim viškom, pod zaradom smatra zarada bez poreza i doprinosa. Naime, podnosiocima je radni odnos kod tuženog prestao na osnovu člana 179. tačka 9) Zakona o radu, na način što je, nakon izvršenih organizacionih promena, prestala potreba za njihovim radom. Saglasno odredbi člana 158. Zakona o radu, podnosiocima je radni odnos mogao prestati samo pod uslovom da im tuženi prethodno isplati otpremninu u visini koju ova odredba propisuje, pri čemu se pod zaradom relevantnom za obračun otpremnine, u smislu člana 159. Zakona o radu, smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koje prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Dakle, visina osnovice za obračun otpremnine je vezana za isplaćenu, što znači neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost, u smislu člana 105. stav 2. Zakona o radu." |
|
Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu, Gž1 2430/2014 od 17.12.2014. godine |
|
"Otpremnina ne podleže plaćanju poreza i doprinosa u smislu čl. 105 st. 3 Zakona o radu, te se i ne obračunava na osnovu bruto iznosa prosečne zarade već neto iznosa, a posebno imajući u vidu i odredbu čl. 159 Zakona o radu kojom je propisano da se zaradom (u vezi isplate otpremnine) smatra prosečna mesečna zarada zaposlenog "isplaćena" za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina. Znači, merodavan iznos za obračun otpremnine jeste neto iznos zarade." |
Ovakav stav se znatno razlikuje od onoga što se do sada uglavnom primenjivalo u praksi, a to je obračun otpremnine na osnovu bruto zarade zaposlenog. Kako se mišljenja ministarstva nadležnog za rad razlikuju od stavova sudova ostaje nejasno na koji način obračunati otpremninu zaposlenima koji su proglašeni viškom.
|
PRIMER: OBRAČUN OTPREMNINE |
||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Zaposlenom koji ima 10 navršenih godina rada kod poslodavca isplaćuje se otpremnina iz razloga što je proglašen tehnološkim viškom. Radni odnos zaposlenom prestaje u mesecu oktobru 2018. godine i tada mu se isplaćuje otpremnina. Zaposleni je u prethodna tri meseca ostvario: - zarada za septembar 70.000 dinara bruto, odnosno neto 50.570 dinara; - zarada za avgust 70.000 dinara bruto, odnosno neto 50.570 dinara; - zarada za jul 70.000 dinara bruto, odnosno neto 50.570 dinara.
|
Da bi se izbegle nedoumice u vezi sa određivanjem osnovice za obračun otpremnine preporučujemo da se opštim aktom poslodavca jasno precizira da je osnovica za obračun otpremnine bruto (ili neto) zarada. U prilog ovoj tvrdnji navodimo presudu Vrhovnog kasacionog suda u kojoj je zauzet stav da ukoliko je opštim aktom utvrđeno da se osnovica za obračun otpremnine izračunava na osnovu bruto zarade onda je poslodavac u obavezi da se toga pridržava i da prilikom obračuna otpremnine kao osnovicu uzima bruto zaradu.
|
Presuda Vrhovnog kasacionog suda, Rev2 940/2015 od 10.6.2015. godine |
|
"Opštim aktom - Kolektivnim ugovorom, mogu da se utvrde veći iznosi otpremnine od zakonom utvrđenih, u kom slučaju je obaveza poslodavca da se toga pridržava (član 8. Zakona o radu). Posebnim granskim kolektivnim ugovorom za metalsku industriju Srbije (koji se primenjuje i na tuženog), u slučaju otkaza zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog (članom 54. stav 1.), predviđena je isplata otpremnine u visini od 1/3 zarade za svaku punu godinu radnog staža, s tim što ona ne može biti manja od 50% prosečne zarade po zaposlenom u RS, ukoliko je to povoljnije za zaposlenog, pa sudovi pravilno nalaze da je tuženi otpremninu tužilji morao obračunati u visini od 50% prosečne zarade po zaposlenom u RS za svaku punu godinu radnog staža. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je kao osnovicu za obračun visine otpremnine morao uzeti bruto, a ne neto zaradu. Naime, odredba istog člana Posebnog granskog kolektivnog ugovora za metalsku industriju Srbije, u stavu drugom definiše pojam zarade iz stava 1. člana 54., tako što se pod zaradom podrazumeva zarada isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina i to: prosečna (bruto) zarada zaposlenog (alineja 1.) ili prosečna (bruto) zarada kod poslodavca ako je to povoljnije po zaposlenog (alineja 2.) ili prosečna (bruto) zarada po zaposlenom u Republici Srbiji, prema podacima nadležne institucije, ako je to povoljnije za zaposlenog (alineja 3.). Iz navedenog proizlazi da je poslodavac, primenom člana 54. stav 1. i 2. Posebnog kolektivnog ugovora, u obavezi da zaposlenom obračuna otpremninu uzimajući u vidu prosečnu zaradu koja je za zaposlenog najpovoljnija (prosečnu zaradu zaposlenog, prosečnu zaradu kod poslodavca ili prosečnu zaradu u RS), ali je u svakom slučaju morao uzeti u obzir prosečnu bruto zaradu, s obzirom da stav 2. člana 54. PKU, u svakoj varijanti govori o bruto zaradi i ne ostavlja mesta tumačenju u tom delu." |
Otpremnina zbog odlaska u penziju
Članom 119. Zakona propisano je da je poslodavac dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.
Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje se u zavisnosti od osnova (razloga) prestanka radnog odnosa. Za ostvarivanje prava na otpremninu nije od uticaja da li je zaposlenom radni odnos prestao na osnovu sporazuma sa poslodavcem ili jednostranim otkazom od strane zaposlenog dok god je razlog prestanka radnog odnosa ostvarivanje prava na penziju zaposleni ima pravo na otpremninu. To znači da je pravo na otpremninu pri odlasku u penziju pravo zaposlenog kome radni odnos prestaje zbog odlaska u penziju, a obavezu isplate otpremnine snosi poslodavac kod koga zaposlenom prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, bez obzira da li se radi o zaposlenom na neodređeno ili određeno vreme i koliko je vremena zaposleni proveo u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira da li se radi o (privremenoj) starosnoj, invalidskoj ili porodičnoj penziji.
Zakonom je propisano da kolektivni ugovor i pravilnik o radu i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Prema tome, poslodavac ima obavezu da isplati otpremninu zaposlenom najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku. Imajući u vidu da prilikom određivanja visine otpremnine za penziju Zakon ne koristi termin "isplaćena zarada" prema našem mišljenju, pod pojmom "zarada", shodno članu 105. stav 2. Zakona, smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, odnosno bruto zarada koja i predstavlja osnovicu za obračun otpremnine.
Napominjemo da poslodavac može opštim aktom da utvrdi visinu otpremnine na koju zaposleni ima pravo pri odlasku u penziju, pri čemu nije suprotno Zakonu da je utvrdi na drugačiji način od zakonskog rešenja (npr. dve poslednje plate zaposlenog). Međutim, ovako utvrđena otpremnina ne može biti niža od minimuma koji je propisan Zakonom (dve prosečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku). Ako je otpremnina iz opšteg akta manja od otpremnine koja je utvrđena Zakonom, poslodavac je dužan da izvrši isplatu otpremnine u visini koja je utvrđena Zakonom.
Prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku o prosečenoj mesečnoj zaradi za mesec jun od 68.029 dinara minimalna visina otpremnine koju je poslodavac dužan da isplati zaposlenom prilikom odlaska u penziju iznosi 136.058 dinara.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge