Odgovori na sporna pitanja u vezi sa ostvarivanjem naknade za slučaj nezaposlenosti

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Snežana Kolaković Peurača

Objavljeno: 29.12.2020.

Novčana naknada, kao pravo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 38/2015, 113/2017 i 113/2017 - dr. zakon - dalje: Zakon). Da bi se ostvarilo ovo pravo potrebno je da kumulativno bude ispunjeno nekoliko uslova i to:

• da se nezaposleno lice prijavi na evidenciju nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i podnese zahtev za novčanu naknadu u zakonom propisanim rokovima (član 68. Zakona);
• da je ostvaren minimalni staž osiguranja propisan zakonom, 12 meseci neprekidno odnosno 18 meseci staža osiguranja sa prekidima (član 66. Zakona);
• da je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo po nekom od osnova taksativno navedenih članom 67. Zakona.

Ipak, iako su uslovi relativno jasno propisani Zakonom, redakciji stiže veliki broj pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava na naknadu, a u predstojećem tekstu izdvojili smo najčešća sporna pitanja.

Da li korisnik novčane naknade po propisima o zapošljavanju može istovremeno biti angažovan po ugovoru o delu i primati ugovorenu naknadu i po tom osnovu?

Lice koje je korisnik prava na novčanu naknadu po propisima o zapošljavanju i prijavljeno je na obavezno socijalno osiguranje po ovom osnovu, može istovremeno biti angažovano po ugovoru o delu.

Razlog za ovakav stav je u činjenici da lica koja su angažovana po ugovoru o delu i za svoj rad primaju ugovorenu naknadu, nisu obveznici doprinosa za slučaj nezaposlenosti. Naime odredbom člana 9. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din. izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 4/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 5/2020 - usklađeni din. izn. i 153/2020) propisano je da su obveznici doprinosa za osiguranje za slučaj nezaposlenosti:

1) zaposleni;

2) izabrana, imenovana i postavljena lica koja ostvaruju razliku zarade, odnosno plate;

3) lica koja obavljaju privremene i povremene poslove po ugovoru;

4) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje finansijsku podršku porodici sa decom

5) lica koja ostvaruju naknadu zarade po zakonu koji uređuje obaveznozdravstveno osiguranje;

6) preduzetnici;

7) osnivači, odnosno članovi privrednog društva;

8) drugi osiguranici, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu obveznici su doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje sistem obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja prema odredbi člana 7. stav 1. tačka 9. ovog zakona.

Rad po ugovoru o delu je i prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) definisan kao oblik rada van radnog odnosa, a ugovor se zaključuje radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca i po svojoj su prirodi vremenski ograničeni.

Takođe, odredbom člana 67. Zakona, propisani su razlozi prestanka radnog odnosa, odnosno prestanka osiguranja za slučaj nezaposlenosti koji su osnov za priznavanje prava na novčanu naknadu. Među ovim razlozima nije i prestanak osiguranja po osnovu ugovorene naknade što uključuje i ugovor o delu.

Ako bi angažovanje po osnovu ugovora o delu bilo razlog za prestanak prava ili obustavu isplate novčane naknade, po prestanku tog osiguranja, ne bi se moglo ostvariti novo pravo na novčanu naknadu ili nastavak prava iz prethodne nezaposlenosti, jer ne bi bio ispunjen jedan od osnovnih uslova za ostvarivanje prava na novčanu naknadu koji se odnosi na činjenicu da se ista ostvaruje samo po prestanku osiguranja za slučaj nezaposlenosti i iz razloga propisanih zakonom.

Pod kojim uslovima lice koje je iskoristilo u celosti ili delimično pravo na novčanu naknadu ponovo može da ostvari ovo pravo?

Odredbom člana 77. stav 1. Zakona, propisano je da nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da nezaposlenom kome je prestalo pravo na novčanu naknadu zbog zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu, pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja se pravo na novčanu naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako je to za njega povoljnije.

Znači, koje uslove treba da ispuni nezaposleni da bi ponovo mogao da ostvari pravo na novčanu naknadu?

Potrebno je da ponovo ispuni sve uslove propisane Zakonom (da se prijavi na evidenciju nezaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i da podnese zahtev za novčanu naknadu u predviđenom roku, da je osiguranje za slučaj nezaposlenosti prestalo iz razloga predviđenog odredbom člana 67. Zakona, kao i da ponovo ispuni uslov koji se odnosi na minimalni staž osiguranja od 12 meseci neprekidno ili 12 meseci sa prekidom u poslednjih 18 meseci (član 66. Zakona).

Ako novčana naknada nije u celosti iskorišćena u prethodnoj nezaposlenosti, odnosno doneto je rešenje o prestanku prava, ali samo iz razloga zasnivanja radnog odnosa ili započinjanja osiguranja po drugom osnovu (osnivanje privrednog društva, registrovanje preduzetničke delatnosti), može se utvrditi nastavak prava za preostalo vreme i u iznosu utvrđenom rešenjem iz prethodne nezaposlenosti, ako je to za korisnika prava povoljnije.

Ponekad lice koje nije u celosti iskoristilo pravo na novčanu naknadu, a nije ponovo ispunilo uslov koji se odnosi na minimalni staž osiguranja da bi moglo da ostvari novo pravo, može jedino da ostvari nastavak prava iz prethodne nezaposlenosti, ali i u tom slučaju mora da bude ispunjen uslov koji se odnosi na razlog prestanka osiguranja.

Postavlja se pitanje da li lice koje je ostvarilo pravo na novčanu naknadu u trajanju od tri meseca, na osnovu staža osiguranja od četiri godine i istu je u celosti iskoristilo, i ponovo podnosi zahtev za novčanu naknadu posle dve godine rada ima pravo da mu se novčana naknada utvrdi na osnovu ukupnog staža (šest godina) ili samo na osnovu novoostvarenog staža. Ovo lice ima pravo na novčanu naknadu u trajanju od tri meseca na osnovu dve godine novoostvarenog staža, jer se u staž osiguranja ne uračunava staž za koji je već ostvario novčanu naknadu. Izuzetak je predviđen za lica kojima do ispunjavanja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju koji novčanu naknadu ostvaruju u maksimalnom trajanju do 24 meseca, a na osnovu ukupnog penzijskog staža o čemu se podatak pribavlja od nadležne filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Takođe, ako neko ne iskoristi novčanu naknadu u celosti, pa u novoj nezaposlenosti koristi preostalo pravo, staž koji je ostvario u periodu između dve naknade ne može se kasnije sabirati jer se novčana naknada ostvaruju upravo po prestanku osiguranja, a zavisno od onog što je za stranku povoljnije moguće je ostvariti novo ili preostalo pravo.

Pod kojim uslovima se može ostvariti pravo na novčanu naknadu do ispunjavanja prvog uslova za penziju?

Zavisno od dužine staža osiguranja za slučaj nezaposlenosti, novčana naknada se utvrđuje u iznosu od tri do 12 meseci. Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od 24 meseca, ukoliko nezaposlenom do ispunjavanja prvog uslova za ostvarivanje prava na penziju, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, nedostaje do dve godine. Ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na penziju, na osnovu staža osiguranja, nezaposleni dokazuje pojedinačnim aktom organizacije nadležne za penzijsko i invalidsko osiguranje. Preciznije, u postupku odlučivanja po zahtevu za novčanu naknadu, a na osnovu saglasnosti stranke, Nacionalna služba za zapošljavanje će se obratiti nadležnoj filijali Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RF PIO) sa molbom da se izda potvrda o navršenom stažu osiguranja od uticaja na ostvarivanje prava na penziju, kao i datumu sa kojim će lice ispuniti uslove za ostvarivanje prava na penziju. Dok traje provera staža donosi se u pravilu privremeno rešenje kojim se dužina isplatnog perioda novčane naknade utvrđuje na osnovu činjenica koje su nesporno utvrđene, a po dobijanju potvrde iz RF PIO i konačno rešenja. Pravo koje je priznato u trajanju od 24 meseca, prestaje sa danom koji prethodi danu ispunjavanja uslova za prevremenu starosnu ili starosnu penziju.

Da li lica kojima je prestao radni odnos u inostranstvu imaju pravo na novčanu naknadu u Republici Srbiji i pod kojim uslovima?

Pravo na novčanu naknadu ostvaruje se pod uslovima i na način propisan Zakonom. Kako je novčana naknada pravo iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti, bitan preduslov ostvarivanju prava je da je podnosilac zahteva bio osiguran za slučaj nezaposlenosti u skladu sa propisima Republike Srbije, da je razlog prestanka osiguranja jedan od taksativno navedenih članom 67. Zakona, a dalje kako se radi o pravu iz osiguranja, neophodno je da je poslednje osiguranje prestalo u Republici Srbiji.

Republika Srbija sa jednim brojem zemalja ima zaključene međudržavne sporazume o socijalnom osiguranju, od kojih sa sledećim državama sporazumi sadrže i odredbe kojima je regulisano davanje za slučaj nezaposlenosti: Austrija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Belgija, Crna Gora, Češka, Danska, Holandija, Hrvatska, Italija, Kipar, Luksemburg, Mađarska, Severna Makedonija, Nemačka, Norveška, Slovačka, Slovenija, Velika Britanija i Turska. Svi međudržavni sporazumi o socijalnom osiguranju objavljeni su na sajtu Zavoda za socijalno osiguranje u delu "Dokumenti".

Odredbe međudržavnih sporazuma u pravilu uređuju samo materiju sabiranja staža osiguranja u državi u kojoj se podnosi zahtev za davanje za slučaj nezaposlenosti sa stažem osiguranja navršenim u nekoj drugoj državi. Ovo znači, da, u slučaju da podnosilac zahteva za novčanu naknadu kome je osiguranje prestalo u Republici Srbiji ima navršen i staž osiguranja u državi sa kojom Republika Srbija ima zaključen međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju koji sadrži i odredbe o davanju za slučaj nezaposlenosti, a isti bi bio od uticaja na dužinu trajanja novčane naknade, Nacionalna služba za zapošljavanje uputiće nadležnoj organizaciji za poslove zapošljavanja u drugoj državi zahtev za potvrđivanje staža i dostavljanje informacije o periodu korišćenja prava na novčanu naknadu u toj državi. Na osnovu dobijenih podataka ceni se da li su isti od uticaja na ostvarivanje prava na novčanu naknadu u Republici Srbiji.

Važno je naglasiti da se pravo na novčanu naknadu može ostvariti u Republici Srbiji, samo ako je poslednje osiguranje prestalo u Republici Srbiji, a ne u nekoj od država sa kojom je zaključen međudržavni sporazum o socijalnom osiguranju.