Neradni dani i prava zaposlenih za vreme odsustva, odnosno za rad na dan praznika

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija Paragraf Lex

Objavljeno: 18.04.2019.

U skladu sa Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (dalje: Zakon), u Republici Srbiji se praznuju Vaskršnji, odnosno Uskršnji i Prvomajski praznici.

Neradni dani povodom nastupajućih praznika

Vaskršnji praznici

Prema Zakonu, Vaskršnji praznici se praznuju u Republici Srbiji počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Vaskršnji praznici su neradni dani za sve zaposlene u Republici Srbiji, bez obzira na njihovu versku pripadnost.

Uskršnji praznici

Prema Zakonu, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru.

Na Vaskršnje, odnosno Uskršnje praznike ne odnosi se zakonska odredba: "ako praznik padne u nedelju ne radi se prvog narednog radnog dana", već se praznuju u dane koji su utvrđeni Zakonom.

Prvomajski praznici

Praznik rada - 1. maj je jedan od državnih praznika u Republici Srbiji utvrđen u članu 1a Zakona, koji se praznuje dva dana 1. i 2. maja.

Prema tome, povodom nastupajućih praznika neradni dani su:

Pravo zaposlenog na naknadu zarade koji odsustvuje u dane Vaskršnjih, odnosno Uskršnjih praznika

Polazeći od toga da Vaskršnji, odnosno za zaposlene katoličke veroispovesti Uskršnji praznici uvek padaju u dane vikenda - subotu i nedelju kada su za zaposlenog dani nedeljnog odmora i ne pomeraju se na naredni radni dan, a ne radi se od petka - Velikog petka zaključno sa ponedeljkom drugim danom Vaskrsa, odnosno Uskrsa, zaposlenom koji odsustvuje u dane praznika pripada naknada zarade za dane praznika koji su, prema rasporedu radnog vremena kod poslodavca, pali u njegove radne dane, a ne pripada mu za dane koji su prema rasporedu radnog vremena njegovi neradni dani (dani nedeljnog odmora) u koje inače odsustvuje i nema zaradu.

U zavisnosti od toga kako je kod poslodavca raspoređeno nedeljno radno vreme (na pet ili šest radnih dana) i kako je organizovan rad (u jednoj smeni, više smena ili u turnusu), utvrđuje se pravo zaposlenog na naknadu zarade za odsustvovanje povodom Vaskršnjih, odnosno Uskršnjih praznika.

Pravo na naknadu zarade za Prvomajske praznike

Praznik rada - 1. i 2. maj ove godine pada u sredu i četvrtak tako da svi zaposleni koji odsustvuju u dane prvomajskih praznika ostvaruju pravo na naknadu zarade za dva dana praznika - za sredu 1. maj i četvrtak 2. maj.

Izuzetno, u slučaju kada je radno vreme kod poslodavca raspoređeno drugačije tako da dani nedeljnog odmora padaju u dane praznika, u kom slučaju treba voditi računa da li je petodnevna ili šestodnevna radna nedelja, kada zaposlenom ne pripada naknada za jedan dan praznika ako je šestodnevna radna nedelja odnosno za dva dana ako je petodnevna radna nedelja.

Kod utvrđivanja prava na naknadu zarade zbog odsustvovanja za praznik, treba imati u vidu da se primenjuju dva osnovna pravila, i to:

- prvo, zaposleni će ostvariti pravo na naknadu zarade samo za dane za koje bi da je radio ostvario zaradu, dok za dane koji predstavljaju njegove dane nedeljnog odmora zaposlenom ne pripada pravo na naknadu zarade, i

- drugo, zaposlenom može da se isplati naknada zarade najviše za onoliko dana koliko je Zakonom utvrđeno da se ne radi.

Utvrđivanje visine naknade zarade za odsustvovanje na dan praznika

Zakonom o radu  utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan. Prema ovoj odredbi, zaposleni za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Obračun u narednoj tabeli se vrši za mesec april za Vaskršnje praznike za zaposlenog koji ima petodnevnu radnu nedelju a pripada mu naknada zarade za dva dana praznika i to za petak i ponedeljak. Obračun se daje za april kada se zaposlenom isplaćuje naknada zarade za ta dva dana praznika. Ovaj zaposleni je u prethodnih 12 meseci, koji služe kao osnov za utvrđivanje visine naknade, bio na radu i ostvario prosečnu mesečnu zaradu u iznosu od 48.000 dinara bruto, a prosečan mesečni fond časova rada u prethodnih 12 meseci je 174. Mesečna zarada zaposlenog iznosi 50.000 dinara bruto.

U slučaju da je zaposleni, kome se isplaćuje naknada zarade, u prethodnih dvanaest meseci koji služe kao osnov za utvrđivanje visine naknade zarade, bio delimično odsutan sa rada (npr. na bolovanju ili odsustvu za koje vreme je primao naknadu zarade), kao osnov za naknadu zarade za dane praznika uzela bi se samo ostvarena zarada (ne i naknada zarade) i časovi rada provedeni na radu za koje je ostvarena zarada. Ukupna zarada ostvarena u prethodnih dvanaest meseci (bez naknade) delila bi se sa ukupnim časovima rada za koje je zaposleni ostvario zaradu (bez časova bolovanja ili odsustva) i dobijena vrednost zarade po radnom času služila bi kao osnov za obračun naknade zarade za dane odsustvovanja na dan praznika. Ovde treba napomenuti da se u zaradu koja predstavlja osnov za obračun naknade (dvanaestomesečni prosek) uzimaju sva primanja, koja po zakonu čine zaradu, koja je zaposleni ostvario u tih dvanaest meseci (zarada ostvarena za vreme provedeno na radu, radni učinak, topli obrok, regres, uvećana zarada, nagrade, bonusi i dr.).

Pravo zaposlenog koji radi na dan praznika

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110% od osnovice.

Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Osnovna zarada, u smislu Zakona o radu, određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu. Praktično, osnovna zarada se dobija na osnovu koeficijenta utvrđenog za radno mesto i cene rada utvrđene za koeficijent jedan ili na osnovu cene rada utvrđene po radnom času i vremena provedenog na radu, zavisno od toga kako je poslodavac svojim opštim aktom uredio utvrđivanje osnovne zarade, odnosno cene rada.

U osnovnu zaradu, koja služi kao osnov za obračun uvećane zarade, ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka, bonusi, nagrade, "topli obrok", regres, minuli rad i uvećana zarada po drugim osnovima iz Zakona o radu.

Prema Zakonu o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama) procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

Uvećanu zaradu za rad u dane praznika zaposleni ostvaruje zavisno od toga u koje dane praznika je radio, da li su to njegovi redovni radni dani u koje bi on radio da nije bilo praznika, za koje ima pravo na zaradu i uvećanu zaradu po svim osnovima koji se steknu, ili je to dan njegovog nedeljnog odmora, kada mu se isplaćuje samo uvećana zarada za rad na dan praznika, odnosno i po drugom osnovu ako se steknu uslovi i obezbeđuje jedan dan nedeljnog odmora da koristi u narednom periodu.

Detaljnije o pravu zaposlenog koji radi u dane praznika, na zaradu, uvećanu zaradu i dane nedeljnog odmora, ukazano je u TABELARNOM PRIKAZU MOGUĆIH SLUČAJEVA RADA NA DAN PRAZNIKA I PRAVA ZAPOSLENIH PO TOM OSNOVU (Tabela na kraju ovog teksta).

Po osnovu Prvomajskih praznika, koji ove godine padaju u sredu i četvrtak, zaposleni koji zbog potrebe posla radi u dane Prvomajskih praznika (sreda i četvrtak) ima pravo na zaradu za te dane i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika, a ako se steknu uslovi za uvećanje zarade i po drugim osnovima (prekovremeni rad, noćni rad) ima pravo na uvećanu zaradu po svim osnovima.

Izuzetno, ako se radi o rasporedu radnog vremena na drugačiji način (rad u turnusu, smenama i sl.) tako da dani nedeljnog odmora zaposlenom padaju u dane Prvomajskih praznika, tada će, zavisno od toga da li je kod poslodavca petodnevna ili šestodnevna radna nedelja, zaposleni da ostvari pravo na isti način kao što je prikazano kod Vaskršnjih praznika za rad u turnusu, odnosno rad u smenama.

Napominjemo, da zaposlenom mogu, pored osnovne zarade, da se isplaćuju i druga primanja kao što su bonusi, nagrade, topli obrok, regres ili druga primanja koja čine zaradu, međutim, uvećana zarada za rad na dan praznika kao i uvećanja po drugom osnovu ako se steknu uslovi, računa se uvek samo na osnovnu zaradu, a ne i na druga primanja koja čine zaradu.

Zaposleni je radio na dan Vaskršnjih praznika u noćnoj smeni neprekidno 12 časova, od toga osam časova redovnog rada u noćnoj smeni i četiri časa prekovremenog rada.

Obračun je sledeći:

Po pitanju uvećane zarade za rad na dan praznika u slučaju ako zaposleni rade na Prvomajske praznike pravilo je isto kao i za Vaskršnje praznike, znači zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu najmanje u visini 110% za onoliko sati koliko je radio na dan praznika, a u slučaju da se steknu uslovi za uvećanje zarade po više osnova, primer je kao u prethodnoj tabeli.