KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA NAKON MESEC DANA RADA: Na koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima pravo u tom slučaju?
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija
Objavljeno: 11/05/2017
Ako zaposleni, nakon mesec dana rada, podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavac nije obavezan da taj zahtev prihvati
Prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora, uzima se u obzir vreme koje će zaposleni provesti u radnom odnosu u toj kalendarskoj godini, a ne vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu do momenta korišćenja godišnjeg odmora
Bliži se sezona godišnjih odmora te se u to vreme zaposleni pitaju kada se i u kom obimu koristi godišnji odmor. Ovo je naročito važno za one koji su tek započeli rad kod poslodavca, jer se postavlja pitanje da li je poslodavac obavezan da zaposlenom omogući korišćenje odmora odmah nakon prvog meseca rada i u kom obimu?
Nesporno je da Zakon o radu daje pravo na korišćenje odmora zaposlenom nakon mesec dana rada, međutim ovo pravo nije apsolutno i neograničeno, već je uslovljeno pravom poslodavca , da odluči o vremenu korišćenja godišnjeg odmora zaposlenog, a u zavisnosti od potrebe posla uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Ako zaposleni, nakon mesec dana rada, podnese zahtev za korišćenje godišnjeg odmora, poslodavac nije obavezan da taj zahtev prihvati.
Ovakav stav zauzelo je i nadležno Ministarstvo u sledećem mišljenju:
"... zaposleni posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora. U kalendarskoj godini u kojoj je zaposleni zasnovao radni odnos, po pravilu se radi o srazmernom godišnjem...To ne znači da će zaposleni odmah posle mesec dana rada koristiti godišnji odmor, jer vreme korišćenja godišnjeg odmora određuje poslodavac."
Međutim, ako poslodavac ipak usvoji zahtev zaposlenog i omogući mu korišćenje godišnjeg odmora nakon mesec dana rada, postavlja se dodatno pitanje:
• na koliko dana godišnjeg odmora zaposleni ima pravo?,
odnosno da li ima pravo na onoliko radnih dana koliko je meseci "odradio" i to od momenta zasnivanja radnog odnosa do momenta početka korišćenja odmora ili na ukupan broj dana godišnjeg odmora prema vremenu koje će provesti u radnom odnosu.
Uobičajeno tumačenje ove odredbe od strane poslodavaca jeste da zaposleni prvo mora da "odradi" mesece rada kako bi stekao dane godišnjeg odmora, i mogao da ih iskoristi, međutim Ministarstvo ipak način računanja godišnjeg odmora utvrđuje prema vremenu za koje je zasnovan radni odnos i to na sledeći način:
"...[korišćenje srazmernog godišnjeg odmora] se računa tako što se utvrdi broj meseci koliko će zaposleni raditi u toj godini počev od dana zasnivanja radnog odnosa pa do isteka radnog odnosa u toj godini ili do kraja kalendarske godine (ako je zasnovao radni odnos na duži period).... Dakle, godišnji odmor određuje se prema vremenu za koje je zaposleni zasnovao radni odnos..."
"Prilikom utvrđivanja dužine godišnjeg odmora za kalendarsku godinu, uzima se u obzir vreme koje će zaposleni provesti u radnom odnosu u toj kalendarskoj godini, a ne vreme koje je zaposleni proveo u radnom odnosu do momenta korišćenja godišnjeg odmora."
Znači, poslodavac će doneti rešenje o korišćenju godišnjeg odmora uzimajući u obzir ukupno vreme koje će zaposleni provesti u radnom odnosu, odnosno koliko će meseci zaposleni raditi u toj kalendarskoj godini. Na ovaj način zaposlenom je omogućeno da "unapred" iskoristi dane odmora za mesece rada koje će tek provesti u radnom odnosu.
Tako npr. ako je zaposleni zasnovao radni odnos na određeno vreme u trajanju od devet meseci, te je nakon dva meseca rada podneo zahtev za korišćenje odmora. Poslodavac mu je, u skladu sa gore navedenim, utvrdio pravo na 9/12 srazmernog godišnjeg odmora, iako je u tom momentu zaposleni odradio samo 2/12. Ova situacija po logici stvari nameće sledeće pitanje:
• Koje su posledice ako zaposlenom koji je iskoristio srazmerni godišnji odmor u celosti, prestane radni odnos pre nego što navrši rad za mesece za koje je iskoristio odmor?
U navedenoj situaciji zaposlenom je odobreno da iskoristi srazmerni godišnji odmor u celosti za tekuću godinu, a on je po povratku na rad raskinuo radni odnos sa poslodavcem. Za ovu situaciju Zakon nije predvideo odgovarajuću odredbu, a eventualno rešenje ove situacije (ali pitanje koliko celishodno) Ministarstvo vidi u postupku za naknadu štete pred nadležnim sudom:
"U situaciji kada zaposleni iskoristi pun godišnji odmor za kalendarsku godinu i u toku iste kalendarske godine da otkaz, poslodavac može da navede u rešenju o otkazu ugovora o radu da je zaposleni iskoristio godišnji odmor, kao i da pokrene postupak za naknadu štete od zaposlenog u skladu sa članom 163. Zakona"
"Kada zaposleni iskoristi pun godišnji odmor za kalendarsku godinu, na početku godine, a kasnije tokom te godine dođe do prestanka radnog odnosa zaposlenog, poslodavac može da traži naknadu štete od zaposlenog po opštim propisima o naknadi štete."
Zbog prethodno navedenog poslodavci se u praksi najčešće odlučuju da novozaposlenima pravo na godišnji odmor odobre tek nakon nekoliko meseci rada.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge