DRŽAVNI PRAZNIK 11. NOVEMBAR 2019. GODINE: Neradni dani i prava zaposlenih koji odsustvuju, odnosno rade na dan praznika

Tweet

NAPOMENA:

• Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
• Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 07.11.2019.

Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (dalje: Zakon), propisani su državni praznici koji se praznuju u Republici Srbiji.

Prema Zakonu, jedan od propisanih državnih praznika je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se praznuje 11. novembra.

Ove godine državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar pada u ponedeljak i, prema Zakonu, neradan je dan za sve zaposlene u Republici Srbiji.

Prema Zakonu, ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Pošto ove godine državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar ne pada u nedelju, već u ponedeljak, neradni dan za sve zaposlene u Srbiji je ponedeljak 11. novembar, s obzirom da je Zakonom propisano da se državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar praznuje jedan dan.

Prema Zakonu propisano je da:

• državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih praznika koji se praznuju u Republici Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu;

• privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga čija priroda delatnosti, odnosno tehnologija procesa rada zahteva neprekidan rad, mogu da rade i u dane državnih praznika koji se praznuju u Republici Srblji.

- Prava zaposlenog koji odsustvuje, odnosno radi na dan praznika 11. novembra koji ove godine pada u ponedeljak -

Zaposleni ima pravo da odsustvuje na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi i za to vreme ostvaruje pravo na naknadu zarade, odnosno ako radi na dan praznika ostvaruje pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika samo za onoliko dana koliko je Zakonom propisano da se taj praznik praznuje. S obzirom da je Zakonom propisano da se državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu praznuje jedan dan i pravo na naknadu zarade, odnosno na uvećanu zaradu za rad na ovaj dan državnog praznika zaposleni može da ostvari samo za jedan dan.

Odsustvovanje zaposlenog na dan praznika 11. novembra i pravo na naknadu zarade, odnosno pravo na uvećanu zaradu zavisi od toga kako je kod poslodavca raspoređeno nedeljno radno vreme. Uobičajeno je da se kod poslodavca raspored nedeljnog radnog vremena vrši na pet radnih dana kada se radi od ponedeljka do petka ili na šest radnih dana kada zaposleni radi od ponedeljka do subote. U konkretnom slučaju, ove godine kada državni praznik 11. novembar pada u ponedeljak, na prava zaposlenih koji odsustvuju ili rade na dan praznika nije od uticaja činjenica da li je kod poslodavca nedeljno radno vreme raspoređeno na pet ili na šest radnih dana u nedelji, s obzirom da u oba slučaja za zaposlene je ponedeljak redovni radni dan. U tom slučaju svi zaposleni koji odsustvuju na dan praznika imaju pravo na naknadu zarade za taj dan, odnosno koji zbog potrebe procesa rada kod poslodavca rade na dan praznika imaju pravo na uvećanu zaradu za rad na dan praznika.

Međutim, nedeljno radno vreme kod poslodavca može, zbog potrebe i organizacije procesa rada, da se rasporedi i na drugačiji način tako da zaposlenom dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju već u neki drugi dan tokom nedelje, što je moguće da padne i na dan praznika.

- Pravo zaposlenih kojima je nedeljno radno vreme raspoređeno drugačije tako da im dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju već u neki drugi dan -

Ako je kod poslodavca nedeljno radno vreme raspoređeno na drugačiji način tako da dani nedeljnog odmora zaposlenom ne padaju u subotu i nedelju već u neke druge dane u toku nedelje, npr. u ponedeljak, kada je istovremeno i državni praznik za koji je zakonom utvrđeno da se ne radi, zaposleni ima sledeća prava:

• Pravo na odsustvo sa rada i pravo na naknadu zarade

Zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada zbog državnog praznika koji je pao u njegov dan nedeljnog odmora, a koji prema rasporedu radnog vremena nije nedelja već ponedeljak. Međutim, pošto je to i njegov dan nedeljnog odmora za koji nema zaradu zbog odsustvovanja sa rada, nema ni pravo na naknadu zarade zbog odsustvovanja na dan praznika, s obzirom da je zakonom propisano da zaposleni ima pravo na naknadu zarade ako odsustvuje u dane u koje bi radio i ostvario zaradu, znači samo za dane u koje zbog odsustva gubi zaradu. U ovom slučaju kada zaposlenom padne državni praznik u njegov dan nedeljnog odmora koji po kalendaru nije nedelja, već prema posebnom rasporedu radnog vremena dan nedeljnog odmora zaposlenog, ne primenjuje se zakonska odredba da se dan praznika pomera ako padne u nedelju, jer praktično praznik nije pao u nedelju već u ponedeljak, kada je po posebnom rasporedu radnog vremena pao i dan nedeljnog odmora zaposlenog.

U slučaju da zaposlenom, koji radi po posebnom rasporedu radnog vremena, dan nedeljnog odmora pada u neki drugi dan tokom nedelje, npr. u četvrtak, za njega je ponedeljak, kada je dan državnog praznika, redovan radni dan i ovaj zaposleni, kao i svi ostali zaposleni, ima pravo da odsustvuje na dan praznika koji je po zakonu neradan dan i da mu se isplati naknada zarade zbog odsustva na dan praznika.

• Pravo na uvećanu zaradu

Zaposleni kome je radno vreme raspoređeno drugačije tako da mu je dan nedeljnog odmora pao u ponedeljak kada je i dan državnog praznika, ako zbog potrebe procesa rada kod poslodavca treba da radi na dan državnog praznika kada je istovremeno i njegov dan nedeljnog odmora, prava po tom osnovu ostvaruje u zavisnosti da li je kod poslodavca nedeljno radno vreme raspoređeno na pet ili na šest radnih dana, i to:

- ako je kod poslodavca radno vreme raspoređeno na pet radnih dana tako da zaposleni ima dva dana nedeljnog odmora, kada je iskoristio jedan dan nedeljnog odmora, a na drugi dan nedeljnog odmora kada je pao i državni praznik zaposleni je radio, ima pravo na zaradu za taj dan u visini osnovne zarade za vreme provedeno na radu, na uvećanu zaradu za rad na dan praznika najmanje 110% od osnovne zarade ostvarene za taj dan i na uvećanu zaradu za prekovremeni rad, za rad na dan nedeljnog odmora, najmanje u visini 26% od osnovne zarade ostvarene za taj dan;

- ako je kod poslodavca radno vreme raspoređeno na šest radnih dana tako da zaposleni ima samo jedan dan nedeljnog odmora u koji je istovremeno pao i državni praznik, zaposleni koji radi na taj dan ima pravo na zaradu za taj dan u visini osnovne zarade za vreme provedeno na radu i na uvećanu zaradu za rad na dan praznika najmanje 110% od osnovne zarade ostvarene za taj dan, nema pravo na uvećanu zaradu za prekovremeni rad, a poslodavac je dužan da mu u toku naredne radne nedelje omogući korišćenje jednog dana nedeljnog odmora.

- Utvrđivanje visine naknade zarade za odsustvovanje na dan praznika za zaposlene na koje se primenjuju opšti propisi o radu -

Odredbama Zakona o radu, utvrđeno je pravo zaposlenog na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je po zakonu neradan dan. Prema ovoj odredbi, zaposleni za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika, ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

U prosečnu zaradu za prethodnih 12 meseci koja služi kao osnov za obračun naknade zarade zaposlenom za odsustvo na dan praznika, računaju se sva primanja u skladu sa zakonom koja čine zaradu, a koja su zaposlenom isplaćena u prethodnih 12 meseci (radni učinak, bonusi i nagrade, topli obrok, regres, minuli rad i druga uvećanja koja su zaposlenom isplaćena).

Ako je zaposleni u prethodnih 12 meseci, koji se uzimaju za prosek, bio na bolovanju, godišnjem odmoru ili nekoj drugoj vrsti odsustva sa rada za koje je primao naknadu zarade, u prosečnu zaradu za obračun naknade za odsustvo na dan praznika, ne uzima se isplaćena naknada niti časovi rada po osnovu naknade.