• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

Pravobranilaštvo kao zakonski zastupnik jedinice lokalne samouprave

Autor: Redakcija

Objavljeno: 23.02.2021.

Pravobranilaštvo je organ u čijoj nadležnosti su poslovi pravne zaštite imovinskih prava i interesa: Republike Srbije (dalje: RS), autonomne pokrajine (dalje: AP) i jedinice lokalne samouprave (dalje: JLS).

Zakonom o pravobranilaštvu  (dalje: Zakon), uređen je delokrug i položaj pravobranilaštva, osnivanje, nadležnost, uređenje i organizacija DP, položaj državnog pravobranioca, zamenika državnog pravobranioca i zaposlenih u DP. Takođe, odredbama čl. 51-53. Zakona propisane su osnove za obrazovanje i uređenje pravobranilaštva AP i JLS, u pogledu nadležnosti i delokruga rada. S tim u vezi, AP i JLS svoja pravobranilaštva obrazuju odlukom, kojom bliže uređuju organizaciju i način rada istih, uz shodnu primenu odredaba Zakona koje se odnose na DP.

Nadležnost pravobranilaštva JLS

Pravobranilaštvo JLS je zakonski zastupnik:

• JLS;
• organa i posebnih organizacija JLS koji nemaju svojstvo pravnog lica;
• organa i posebnih organizacija JLS koji imaju svojstvo pravnog lica, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta JLS;
• javnih ustanova čiji je osnivač JLS, a čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta JLS.

Pravobranilaštvo JLS zastupa navedene subjekte u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima, u kojima isti učestvuju kao stranke ili umešači o čijim imovinskim pravima i obavezama se odlučuje u tom postupku.

Kada je propisano da je u određenom postupku ili za preduzimanje samo određene radnje u postupku obavezno zastupanje stranke od strane advokata, pravobranilaštvo je ovlašćeno da preduzima zastupanje pod istim uslovima kao i advokat.

S obzirom da je zastupanje navedenih subjekata u nadležnost pravobranilaštva, nije dozvoljeno zastupanje istih od strane punomoćnika iz reda advokata, a ukoliko bi eventualno neka radnja u postupku bila preduzeta od strane lica koje nema svojstvo pravobranioca, smatralo bi se da je preduzeta od strane neovlašćenog lica i kao takva ne bi proizvodila pravno dejstvo.

Međutim, na osnovu shodne primene odredaba člana 11. st. 5. i 6. Zakona, kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, a jedna od tih stranaka je JLS, pravobranilaštvo će zastupati JLS, a kada u istom postupku učestvuju stranke sa suprotstavljenim interesima, koje prema ovom zakonu zastupa pravobranilaštvo, a nijedna od tih stranaka nije JLS, pravobranilaštvo će zastupati stranku koja je inicirala pokretanje postupka. S tim u vezi, postavlja se logično pitanje, ukoliko u ovim slučajevima pravobranilaštvo zastupa JLS odnosno stranku koja je inicirala postupak, ko će zastupati drugu stranku čiji je zastupnik takođe pravobranilaštvo? Prema našem mišljenju, ovu situaciju moguće je prevazići na taj način što će stranku koju u konkretnom slučaju ne zastupa pravobranilaštvo, zastupati lice zaposleno u organu, organizaciji odnosno ustanovi, koje je diplomirani pravnik i ima položeni pravosudni ispit.

Kada pravobranilaštvo zastupa JLS, njene organe i organizacije, odnosno ustanove, istom nije potrebno posebno ovlašćenje za zastupanje izdato od strane rukovodioca zastupanog organa, s obzirom da je pravobranilaštvo zakonski zastupnik navedenih subjekata, čije ovlašćenje proističe iz samog Zakona.

S druge strane, pravobranilaštvo može da, na osnovu posebno datog punomoćja, zastupa u postupku pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima i druga pravna lica čiji je osnivač JLS (npr. javna preduzeća). Funkciju punomoćnika pravobranilaštvo obavlja u granicama datog punomoćja pod uslovom da interesi tih pravnih lica nisu u suprotnosti sa funkcijom koju vrši.

Pored navedenih nadležnosti, pravobranilaštvo prati i proučava pravna pitanja od značaja za rad organa JLS, posebnih organizacija, službi, i ustanova koje zastupa i daje mišljenja na nacrte pravnih poslova koje zaključuju subjekti koje zastupa, posebno ukoliko ti pravni poslovi za predmet imaju imovinska prava i obaveze navedenih subjekata. Takođe, pravobranilaštvo je ovlašćeno da pokrene, odnosno podnese inicijativu za pokretanje postupka pred sudom ili drugim nadležnim organom povodom pitanja iz svoje nadležnosti.

Ukoliko pravobranilaštvo oceni da se nalogom ili zahtevom subjekta koji zastupa, krši Ustav RS, zakon i odluke skupštine JLS, ili ugrožavaju imovinska prava i interesi JLS, u obavezi je da o tome bez odlaganja pisanim putem obavesti izdavaoca naloga, odnosno podnosioca zahteva, sa obrazloženim razlozima za odbijanje postupanja. Ukoliko podnosilac zahteva, odnosno izdavalac naloga i posle obaveštenja ostane pri izdatom nalogu ili podnetom zahtevu, pravobranilaštvo će postupati po tom nalogu ili zahtevu, pri čemu pravobranilac i zamenik pravobranioca ne mogu trpeti štetne posledice zbog svog postupanja.

Zastupani organi su u obavezi da pravobranilaštvu blagovremeno dostavljaju obaveštenja o pravnim stvarima u kojima je ono ovlašćeno da preduzima pravne radnje i pravna sredstva, kao i da mu na njegov zahtev dostavljaju spise, obaveštenja, izjašnjenja i podatke potrebne za preduzimanje radnji za koje je ono nadležno, a ako usled nepoštovanja ovih obaveza nastupi šteta za JLS, organ, organizaciju, ustanovu, odnosno drugo pravno lice koje zastupa, pravobranilaštvo će o tome obavestiti nadležni organ (gradonačelnika, predsednika gradske opštine, odnosno odgovorno lice u pravnom licu).

Takođe, sudovi, organi uprave i drugi nadležni organi dužni su da dostavljaju sva pismena neposredno pravobranilaštvu, jer u suprotnom, dostavljanje neće proizvoditi pravno dejstvo.

Uređenje pravobranilaštva JLS

Pravobranilaštvom rukovodi pravobranilac, koji može imati jednog ili višezamenika. U zavisnosti od toga kako je predviđeno statutom JLS, pravobranioca i zamenika postavlja skupština JLS odnosno Opštinsko veće, pa s tim u vezi pravobranilac za svoj rad odgovara organu koji ga je postavio na funkciju. Zamenik pravobranioca odgovoran je pravobraniocu za svoj radi može preduzeti svaku radnju iz nadležnosti pravobranilaštva, osim radnji koje su u isključivoj nadležnosti pravobranioca, kao što je npr. pokretanje postupka ocene ustavnosti i zakonitosti ili podnošenje izveštaja skupštini JLS.

Broj zaposlenih u pravobranilaštvu određuje pravobranilac Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koji je sastavni deo akta o sistematizaciji radnih mesta u opštinskoj upravi i na koji saglasnost daje Opštinsko veće.

U pogledu ostvarivanja prava i obaveza iz radnog odnosa, na zaposlene u pravobranilaštvu primenjuju se odredbe zakona i drugih propisa koji se primenjuju na zaposlene u organima JLS.

Za pravobranioca i zamenika pravobranioca može biti postavljen državljanin RS koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, dostojan je pravobranilačke funkcije i ima propisani broj godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.

Pravobranilac i zamenik pravobranioca postavljaju se na pet godina i mogu biti ponovo postavljeni.

Pravobranilac i zamenik pravobranioca koji ne budu ponovo postavljeni, odnosno koji ne budu raspoređeni u smislu propisa koji uređuju prava zaposlenih u organima JLS, imaju pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti. Pravo na naknadu plate prestaje pre proteka roka od tri meseca ako lice kome je prestala dužnost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još tri meseca, ako u tih tri meseca stiče pravo na penziju.

Pored pravobranioca i zamenika pravobranioca, poslove iz nadležnosti pravobranilaštva mogu obavljati i pravobranilački pomoćnici i pravobranilački pripravnici ukoliko su ta radna mesta predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u pravobranilaštvu.

Pravobranilački pomoćnici obavljaju poslove iz delokruga pravobranilaštva i pomažu pravobraniocu i zamenicima pravobranioca u obavljanju poslova iz delokruga pravobranilaštva, izrađuju podneske i akte, preduzimaju radnje zastupanja na raspravama pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom u granicama pismenog ovlašćenja koje daje pravobranilac.

Dakle, pravobranilački pomoćnik i pravobranilački pripravnik mogu preduzeti radnje zastupanja u postupku pred sudom, organom uprave ili drugim nadležnim organom, samo u granicama pismenog ovlašćenja pravobranioca.

Sredstva za rad pravobranilaštva obezbeđuju se u budžetu JLS, a troškovi zastupanja u postupcima pred sudom, organom uprave i drugim nadležnim organom priznaju se pravobranilaštvu u skladu sa Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, a prihodi ostvareni na ovaj način, predstavljaju prihod budžeta JLS.