• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

URAČUNAVANJE POKLONA U NASLEDNI DEO

Autor: Stefan Beličević

Objavljeno: 06.01.2013.

Preuzmi: Tužba zbog uračunavanja poklona u nasledni deo

Sadržaj:

1. Pojmovi
2. Uračunavanje poklona
3. Kako se uračunavaju pokloni?
4. Kada se poklon ne uračunava u nasledni deo?
5. Kako se ceni vrednost poklonjene stvari?
6. Uračunavanje poklona i pravo predstavljanja

Pojmovi

Ostavilac – osoba koja je umrla i čija se imovina nasleđuje i raspravlja u ostavinskom postupku.

Zaveštanje (testament) – pismena ili usmena ostaviočeva izjava kojom on raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Za razumevanje testamenta bitno je znati da se njime ostavlja celokupna ostaviočeva imovina, a ne pojedine stvari i prava.

Isporuka (legat) – pismena ili usmena ostaviočeva izjava kojom on ostavlja jednu ili više stvari i prava određenom licu.

Isporuka se najčešće nalazi u sastavu testamenta i ostavilac često svojim naslednicima koje je postavio u testamentu nalaže da pojedine stvari i prava predaju osobi koju on na ovaj način odredi.

U našem pravu zaostavština se može naslediti zaveštanjem ili na osnovu zakona. U slučaju da zaostavilac nije sačinio testament kojim određuje svoje naslednike, nasleđuju ga lica koja su u krvnoj, adoptivnoj ili bračnoj vezi sa ostaviocem i oni se nazivaju zakonskim naslednicima. Zakonski naslednici su raspoređeni u nasledne redove. Prvi nasledni red čine ostaviočevi potomci i bračni drug. U slučaju da ostavilac nema potomstvo, u drugom naslednom redu nasleđuju ga bračni drug (ako ga ima) i roditelji sa svojim potomstvom (braća i sestre ostavioca). U slučaju da niko od navedenih lica ne postoji, ostavioca u trećem naslednom redu nasleđuju njegovi dedovi i babe sa svojim potomstvom. Četvrti nasledni red ostavioca čine njegove pradede i prababe sa svojim potomstvom. Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Uračunavanje poklona

Zakonskom nasledniku uračunava se u njegov nasledni deo poklon koji je ma na koji način dobio od ostavioca. Nasledniku se uračunava i ono što je dugovao ostaviocu. Uračunavanje poklona u nasledni deo je ustanova naslednog prava koja ima za cilj da uspostavi imovinsku jednakost među zakonskim naslednicima srazmerno njihovom zakonskom naslednom delu, u pogledu ostaviočevih dobročinih raspolaganja koja je on njima učinio. Na primer, ostavilac ima tri sina, a za života pokloni dvojici sinova po automobil. Nakon smrti ostavioca, sva trojica nasleđuju celokupnu zaostavštinu (na pr. kuću i sve pokretne stvari u njoj) na jednake delove. Treći sin je u neravnopravnoj poziciji, jer on nije dobio automobil na poklon. Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uračunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici. Pritom, plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostaviočeve ne uračunavaju mu se u nasledni deo.

Kako se uračunavaju pokloni?

Pokloni se uračunavaju tako što najpre ostali zakonski naslednici dobijaju iz zaostavštine odgovarajuću vrednost, pa se posle toga ostatak deli među naslednicima. Svakom zakonskom nasledniku se u njegov nasledni deo uračunava sve ono što je dobio od ostavioca putem njegovih dobročinih raspolaganja, pa se odgovarajuća vrednost iz zaostavštine dodeljuje ostalim naslednicima (onima koji nisu od ostavioca dobili ništa putem njegovih dobročinih raspolaganja), a tek potom se ostatak zaostavštine deli među svim zakonskim naslednicima po pravilima nasleđivanja. Ako je zaostavština nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuću vrednost, naslednik kome se vrši uračunavanje nije dužan vratiti išta od primljenog.

Primer:

Lice X ima troje dece A, B i C. A je za života dobio poklon od ostavioca u vrednosti od 100.000 EUR. Lice X umre i iza njega je ostala imovina u vrednosti od 330.000 EUR. Prema opštim pravilima svako dete dobiće po 110.000 EUR, ali će u pogledu naslednika A ukupna ostaviočeva dobročina davanja iznositi 210.000 EUR (100.000 EUR poklonom, dok je ostavilac bio živ i 110.000 EUR, na osnovu zakonskog nasleđivanja nakon smrti ostavioca). Institutom uračunavanja poklona u nasledni deo, sprečava se nejednakost naslednika određenom korekcijom koja se ne ogleda u tome da naslednik A, koji je primio poklon, isti mora da vrati, već u tome da se umanji ono što će dobiti od ostatka imovine za toliko, koliko vredi poklon. Dakle, prvo će od imovine koja je ostala iza lica X, naslednici B i C dobiti po 100.000 EUR. Nakon toga, ostatak koji iznosi 130.000 EUR, deli se na tri jednaka dela, pa svakom pripada po 43,333 EUR. Na taj način, svakom od naslednika je pripao deo imovine ostavioca, u vrednosti od 143,333 EUR.

U slučaju da dete A od ostavioca, za njegovog života, dobije poklon u vrednosti od 230.000 EUR, onda vrednost preostale imovine nakon smrti ostavioca iznosi 200.000 EUR, ne postoji mogućnost da naslednici B i C dobiju iz zaostavštine vrednost koja odgovara vrednosti poklona koji je ostavilac učinio nasledniku A. Tada će to dvoje dece ostavioca, koja nisu primila poklon za njegovog života podeliti zaostavštinu na jednake delove, pa će svakom od njih pripasti po 100.000 EUR. 

 

Kada se poklon ne uračunava u nasledni deo?

U nasledni deo se ne uračunavaju:

• pokloni za koje je ostavilac u trenutku kada je poklon učinjen ili kasnije, ili u zaveštanju, izjavio da se poklon ne uračunava, ili se to vidi iz okolnosti slučaja,
• plodovi i druge koristi od poklonjene stvari ili prava, koje je naslednik imao do smrti ostaviočeve,
• uobičajeni manji pokloni,
• troškovi izdržavanja i obaveznog školovanja.

Što se tiče izdataka koje je ostavilac učinio za dalje školovanje pojedinog naslednika (npr. studije), odluku o tome da li se i oni uračunavaju u nasledni deo donosi sud, pri čemu naročito ceni vrednost zaostavštine, troškove daljeg školovanja i troškove za osposobljavanje ostalih naslednika za samostalan život.

Kako se ceni vrednost poklonjene stvari?

Prilikom uračunavanja, vrednost poklonjene stvari se ceni prema cenama u trenutku uračunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kada je poklonjena. Ako se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaćenih premija, ako je taj zbir manji od osigurane sume, u suprotnom, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. Nasledniku se u njegov deo uračunava i ono što je dugovao ostaviocu.

Uračunavanje poklona i pravo predstavljanja

Po Zakon o nasleđivanju Srbije, svi pokloni učinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na nasleđe uračunavaju se nasledniku u nasledni deo. Slučajevi u kojima naslednik ne može ili neće da nasledi ostavioca su: smrt naslednika, odricanje od nasleđa, nedostojnost za nasleđivanje, isključenje iz nasleđa ili lišenje nužnog dela. U tim situacijama, po pravu predstavljanja, pravo na nasleđivanje ima naslednik lica koje neće ili ne može da nasledi ostavioca. Ukoliko ostavilac ima dva sina i jedan od njih umre pre njega, deo koji bi pripao preminulom sinu nasleđuju njegovi potomci (unuci ostavioca). Tada se svi pokloni koje je ostavilac učinio preminulom sinu uračunavaju u nasledni deo njegovih potomaka.

 

PRILOG: TUŽBA RADI URAČUNAVANJA POKLONA U NASLEDNI DEO

 

OSNOVNI SUD U _______________

TUŽILAC: _______________ (ime i prezime) iz ________________ ulica i broj ________________
TUŽENI: _______________ (ime i prezime) iz ________________ ulica i broj ________________

Radi: uračunavanja poklona

Vrednost spora: __________ dinara

 

T U Ž B A

 

I - Pokojni _______________ (ime i prezime) iz _______________ umro je _____ godine u _______________, bez zaveštanja, i iza sebe je ostavio kao svoje jedine zakonske naslednike, parnične stranke, koji su njegovi sinovi.

DOKAZ:

Spisi predmeta O. br. _____/_____, ovog suda.

 

II - Tuženi je dve godine pre smrti ostavioca, diplomirao na Stomatološkom fakultetu u _______________, i otvorio u _______________ svoju stomatološku ordinaciju. Otac parničnih stranaka tom prilikom poklonio je tuženom iznos od _____ dinara, da tim novcem kupi i opremi lokal i nabavi potrebne instrumente, što je tuženi i učinio.

DOKAZ:

Saslušanje stranaka, eventualno veštačenje.

 

III - Na održanoj ostavinskoj raspravi iza oca parničnih stranaka tuženi je izjavio da se navedeni iznos poklonjenog novca ne može smatrati kao poklon i ne treba se uračunavati u njegov nasledni deo, jer se tako izričito izjasnio i njegov pokojni otac, a što ne odgovara istini.

DOKAZ:

1. Saslušanje stranaka, 2. Saslušanje svedoka _______________ (ime i prezime).

 

IV - Tužilac je povodom izjave tuženog, od strane ostavinskog suda, rešenjem O. br. _____/_____ od _____ godine, upućen da u roku od 30 dana pokrene parnicu.

DOKAZ:

Rešenje ovog suda O. br. _____/_____ od _____ godine.

 

V - Shodno navedenom, tužilac podnosi ovu tužbu i predlaže da sud nakon provedene rasprave donese sledeću

 

P R E S U D U

USVAJA SE tužbeni zahtev tužioca _______________ (ime i prezime) iz _______________ te se iznos od _____ dinara, koje je pokojni _______________ (ime i prezime) iz _______________ dana _____ godine, dao tuženom _______________ (ime i prezime) iz _______________ radi kupovine i opreme lokala i nabavke stomatoloških instrumenata, tuženom _______________ (ime i prezime) iz _______________ uračunava u njegov nasledni deo iza imenovanog oca parničnih stranaka.
Tuženi je dužan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

U _______________ dana __________ godine	TUŽILAC