• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

PRAVO NA NUŽNI DEO

Autor: Stefan Bojović

Objavljeno: 06.01.2013.

Preuzmi: Tužba zbog povrede prava na nužni deo
Sadržaj:

1. Pojmovi
2. Ko su nužni naslednici?
3. Koliki je nužni deo?
4. Kako se ostvaruje pravo na nužni deo?
5. Koja su ograničenja prava na nužni deo?

Pojmovi:

Ostavilac – osoba koja je umrla i čija se imovina nasleđuje i raspravlja u ostavinskom postupku.

Zaveštanje (testament) – pismena ili usmena ostaviočeva izjava kojom on raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti. Za razumevanje testamenta bitno je znati da se njime ostavlja celokupna ostaviočeva imovina, a ne pojedine stvari i prava.

Isporuka (legat) – psimena ili usmena ostaviočeva izjava kojom on ostavlja jednu ili više stvari i prava određenom licu. Isporuka se najčešće nalazi u sastavu testamenta i ostavilac često svojim naslednicima koje je postavio u testamentu nalaže da pojedine stvari i prava predaju osobi koju on na ovaj način odredi.

Osnovni načini nasleđivanja u našem pravu su zakonsko i testamentarno (zaveštajno) nasleđivanje. U situaciji kada ostavilac iza sebe ostavi punovažan testament ili kada za života pokloni deo ili celu svoju imovinu može se desiti da takvim raspolaganjem povredi imovinska prava drugih naslednika. Tada govorimo o pravu na nužni deo koji pripada tzv. nužnim naslednicima.

Ko su nužni naslednici?

Nužni naslednici predstavljaju jedan uži krug zakonskih naslednika koji zbog bliskosti srodstva sa ostaviocem uživaju posebnu zakonsku zaštitu. Da bi konkretan naslednik mogao da ostvari pravo na nužni deo neophodno je da se u konkretnom slučaju on može pojaviti kao zakonski naslednik prema svim pravilima o zakonskom nasleđivanju.

Nužne naslednike možemo podeliti u dve grupe

1. Nužni naslednici za koje je dovoljno da je povređeno njihovo pravo na nužni deo da bi se ova pravila primenjivala

U ovu grupu spadaju: ostavičevi potomci, usvojenici, bračni drug, ostaviočevi roditelji i usvojilac iz potpunog usvojenja. Da bi oni postali nužni naslednici dovoljno je da je ostavilac putem testamenta ili poklona povredio njihovo pravo na nužni deo.

1. Nužni naslednici koji moraju ispuniti dodatne uslove

U ovu grupu spadaju: ostaviočev usvojilac iz nepotpunog usvojenja, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci (prababe, pradede itd.). Da bi oni postali nužni naslednici potrebno je i da su trajno nesposobni za privređivanje i da pritom nemaju nužnih sredstava za život.

Koliki je nužni deo?

Nužni deo se određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada. Da bi se utvrdio zakonski deo koji pripada naslednicima potrebno je pre toga utvrditi vrednost celokupne zaostavštine. Za potrebe određivanja veličine nužnog dela vrednost zaostavštine predstavlja celokupna ostaviočeva imovina, sva raspolaganja koja je učinio putem testamenta, svi pokloni koje je dao zakonskim naslednicima bez obzira na nasledni red, kao i svi pokloni koje je u poslednjih godinu dana svog života dao drugim fizičkim licima. Ova vrednost se umanjuje za ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine.

Kao što smo utvrdili, da bi došlo do povrede prava na nužni deo neophodno je da konkretan naslednik bude pozvan na nasleđivanje po osnovu zakona. Deo zaostavštine koji bi mu na taj način pripao pretstavlja osnovu za izračunavanje nužnog dela.

I ovde razlikujemo dve grupe naslednika:

1. Naslednici čiji nužni deo iznosi ½ zakonskog dela: ostaviočevi potomci, usvojenici i njihovi potomci, kao i ostaviočev bračni drug
2. Naslednici čiji nužni deo iznosi 1/3 zakonskog dela: svi ostali nužni naslednici

Primer:

Iza ostavioca su ostali u prvom naslednom redu nejgova dva sina. Oni po zakonskom nasleđivanju imaju pravo na po ½ celokupne zaostavštine. Međutim ostavilac je testamentom celokupnu svoju imovinu ostavio svojoj sestri (koja se nalazi u drugom naslednom redu) i time je povredio pravo svojih sinova na nužni deo. Kako nužni deo ostaviočevih sinova iznosi ½ zakonskog dela, njihov nužni deo će iznositi po ¼ celokupne zaostavštine, dok će ostaviočeva sestra po osnovu testamenta naslediti ½ zaostavštine.

Kako se ostvaruje pravo na nužni deo?

Nužni naslednik svoje pravo ostvaruje pošto se namire ostaviočevi poverioci, a pre nego što isporukoprimci (legatari) ostvare svoje pravo.

Zaveštajni (testamentarni) naslednici i isporukoprimci (legatari) predstavljaju dužnike nužnim naslednicima i oni srazmerno svojim naslednim delovima duguju nužni deo. Ukoliko njihovi srazmerni delovi nisu dovoljni da se namiri nužni, nužni naslednik može tražiti i vraćanje poklona kako bi se došlo do pune vrednosti nužnog dela. Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su davani tj. prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno da se namire nužni naslednici onaj koji je dat pre toga itd. Ukoliko je više poklona učinjeno istovremeno oni se vraćaju srazmerno.

Zakonom o nasleđivanju je predviđeno da ako ostavilac nije testamentom ništa odredio nužnim naslednicima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela (nužni deo kao obligaciono pravo). Na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine (nužni deo kao stvarno pravo). Ova razlika je od značaja i kada se nužni deo traži putem posebne tužbe jer se sadržina tužbi razlikuje u odnosu na prirodu nužnog dela (vidi priloge).

Pravilo je da nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, ali samo do visine nužnog dela. Ukoliko bi pak primio  veći deo nasledstva od onog koji mu pripada po pravilima o nužnom nasleđivanju, odgovarao bi za dugove za tu razliku koja prelazi nužni deo.

Rokovi u kojima se može zahtevati nužni deo su sledeći:

1. Ukoliko se nužni deo isplaćuje kao novčana protivvrednost – 3 godine od proglašenja zaveštanja, ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem i 3 godine od ostaviočeve smrti ukoliko je povređen poklonom.
2. Ukoliko se nužni deo daje kao određeni deo stvari i prava iz zaostavštine – smanjenje zaveštajnih raspolaganja se može tražiti u roku od 3 godine od proglašenja zaveštanja, a vraćanje poklona u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti.

Redovan put da bi se ostvarilo ovo pravo je sporazum između nužnih naslednika sa jedne i testamentarnih naslednika i poklonoprimaca sa druge strane kojim se utvrđuje ostvarivanje prava na nužni deo. Međutim, ukoliko iz bilo kog razloga ovaj sporazum izostane, nužni naslednici su dužni da pokrenu posebnu tužbu kako bi ostvarili svoja prava.

Sadržina tužbe se razlikuje u odnosu na to da li je nužni deo po svojoj prirodi obligaciono ili stvarno pravo.

Koja su ograničenja prava na nužni deo?

U našem pravu postoje dva ograničenja:

1. Delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika

Ostavilac može u formi predviđenoj za punovažno zaveštanje (testament) isključiti jednog ili više nužnih naslednika kada se ispuni zakonski uslov da se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. Kao primeri za ove povrede u zakonu su navedeni: grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu, umišljajno činjenje krivičnog dela prema ostaviocu, negovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju i odavanje neradu i nepoštenom životu.

Da bi ovakvo isključenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje (testament), da je učinjeno na nesumnjiv način (poželjno je navesti i uzrok isključenja) i da uzrok za isključenje postoji u trenutku ostaviočeve smrti.

1. Lišenje nužnih naslednika

Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (njegove ćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomkovih potomaka (ostaviočevih unuka, praunuka itd.)

Da bi ovakvo lišenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u formi potrebnoj za zaveštanje (testament), kao i da u trenutku ostaviočeve smrti lišeni potomak ima maloletno dete ili maloletnog unuka ukoliko je dete umrlo. Ukoliko je dete ili unuk preminulog deteta punoletno lišenje će biti punovažno isključivo ukoliko postoji nesposobnost za privređivanje deteta, odnosno unuka preminulog deteta.

PRILOG 1: TUŽBA ZBOG POVREDE NUŽNOG DELA KAO OBLIGACIONOG PRAVA

* tekst koji je označen crvenom bojom potrebno je prilagoditi okolnostima svakog konkretnog slučaja. Takođe je potrebno i modifikovati druge informacije poput veličine zakonskih i nužnih naslednih delova, stvari i prava koja ulaze u zaostavštinu, vrste i sadržine testamenta i sl. Podaci uneti u ovaj obrazac su fiktivni i nisu ni u kakvoj vezi sa bilo kojim konkretnim postupkom vođenim pred sudom.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

TUŽILAC: Petar Petrović iz Beograda ul. Knez Mihajlova br. 1
TUŽENI: Marko Petrović  iz Beograda  ul. Knez Mihajlova br. 1

Miloš Petrović  iz Beograda  ul. Knez Mihajlova br. 1

T U Ž B A

radi utvrđenja povrede nužnog dela kao obligacionog prava
Vrednost spora: 100.000,00 dinara

Tužilac je sin pok. Jovana Petrovića biv. iz Beograda preminulog dana 01.01.2012. godine, a koji je pismenim zaveštajem pred svedocima (alografskim testamentom) od 01.01.2010. godine, proglašenim na zapisniku kod ovog suda pod O. br. 123/2012 od 01.03.2012. godine, celokupnu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu, zaveštao u nasleđe svojim sinovima tuženim Marku Petroviću i Milošu Petroviću iz Beograda i to na jednake delove. Pomenutim zaveštanjem tužiocu nije ostavljeno ništa.

DOKAZ: 1. Pismeno zaveštanje pred svedocima pok. Jovana Petrovića biv. iz Beograda.

2. Spisi predmeta O. br. 123/2012 kod ovog suda.

Ovakvim raspolaganjem ostavilac pok. Jovan Petrović načinio je povredu tužiočevog zakonskog prava na nužni deo iz ove zaostavštine, te je on u ostavinskom postupku postavio zahtev da mu se isplati protivvrednost nužnog dela, kao obligaciono-pravni zahtev, bez isticanja zahteva za utvrđivanje prava na nužni deo, kao stvarnog prava, te je tužilac upućen da svoje pravo ostvari u parnici.

DOKAZ: Rešenje O. br. 123/2012 od 01.05.2012. godine.

Kao zakonski naslednik ostavioca u prvom naslednom redu, tužilac za ostavičevog života nije izmiren u svom naslednom delu, a tuženi nisu pristali da tužiocu na ovaj način sporazumno izmire njegov nužni deo.

DOKAZ: Saslušanje stranaka.

S obzirom na to da se iza pok. Jovana Petrovića, kao naslednici prvog naslednog reda javljaju oba tuženika i tužilac, tužiocu bi po osnovu zakonskog nasleđivanja u prvom naslednom redu pripala 1/3 zaostavštine, odnosno 1/6 zaostavštine po osnovu nužnog naslednog dela. Kako po odbitku svih izdataka i raspolaganja imovinom za života pok. Jovana Petrovića vrednost čiste (neto) zaostavštine iznosi 600.000,00 dinara, to tužiocu od tog iznosa pripada 1/6 novčane protivvrednosti zaostavštine u iznosu od 100.000,00 dinara, koliko tužilac i potražuje od tuženih. Vrednost zaostavštine kao i imovina koja u nju ulazi utvrđena  je u ostavinskom postupku. U postupku je utvrđeno da je iza pok. Jovana Petrović ostao dvosobni stan u ukupnoj površini od 60 m2 na katastarskoj parceli br. 1234 KO Stari grad, u ulici Knez Mihajlovoj br. 1.

DOKAZ: Spisi predmeta O. br. 123/2012 kod ovog suda.

Ova obaveza tuženika da solidarno tužiocu plate novčanu protivvrednost nužnog dela, proizilazi iz odredaba čl. 43. i 44. Zakona o nasleđivanju s obzirom na to da je tužilac svoje pravo istakao kao obligaciono pravo, odnosno da ostavilac pok. Jovan Petrović biv. iz Beograda nije u svom zaveštanju opredelio pravnu prirodu nužnog dela .

Shodno navedenom tužilac predlaže da sud zakaže ročište za glavnu raspravu, izvede predložene dokaze i potom donese sledeću

P R E S U D U

I - Usvaja se tužbeni zahtev tužioca Petra Petrovića iz Beograda i utvrđuje se da je ostavilac pok. Jovan Petrović biv. iz Beograda sa JMBG 0101945710106, svojim pismenim zaveštanjem pred svedocima, proglašenim na zapisniku kod ovog suda O. br. 123/2012 na dan 01.03.2012. godine povredio nužni deo tužioca Petra Petrovića iz Beograda jer je svu svoju imovinu obuhvaćenu ovim zaveštanjem ostavio u nasleđe tuženim sinovima Marku Petroviću i Milošu Petroviću iz Beograda.

II - Vrši se redukcija ovog zaveštanja, tako što se utvrđuje da je tuženi suvlasnik na 1/6 (jednoj šestini) dvosobnog stana u ukupnoj površini od 60 m2 na katastarskoj parceli br. 1234 KO Stari grad, u ulici Knez Mihajlovoj br. 1, po osnovu prava na nužni deo, kao obligacionog prava, iza smrti svog pok. oca Jovana Petrovića biv. iz Beograda sa JMBG 0101945710106, te se tuženi Marko Petrović i Miloš Petrović iz Beograda solidarno obavezuju da tuženom, na ime novčane protivvrednosti njegovog nužnog dela isplate iznos od 100.000,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

III - Obavezuju se tuženici da solidarno tužilji plate pripadajuće troškove ovog postupka u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U Beogradu dana 15.05.2012. godine

PRILOG 2: TUŽBA ZBOG POVREDE NUŽNOG DELA KAO STVARNOG PRAVA

* tekst koji je označen crvenom bojom potrebno je prilagoditi okolnostima svakog konkretnog slučaja. Takođe je potrebno i modifikovati druge informacije poput veličine zakonskih i nužnih naslednih delova, stvari i prava koja ulaze u zaostavštinu, vrste i sadržine testamenta i sl. Podaci uneti u ovaj obrazac su fiktivni i nisu ni u kakvoj vezi sa bilo kojim konkretnim postupkom vođenim pred sudom.

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU

TUŽILAC: Petar Petrović iz Beograda ul. Knez Mihajlova br. 1
TUŽENI: Marko Petrović  iz Beograda  ul. Knez Mihajlova br. 1

Miloš Petrović  iz Beograda  ul. Knez Mihajlova br. 1

 

T U Ž B A

radi utvrđenja povrede nužnog dela kao stvarnog prava

Vrednost spora: 100.000,00 dinara

Tužilac je sin pok. Jovana Petrovića biv. iz Beograda preminulog dana 01.01.2012. godine, a koji je pismenim zaveštajem pred svedocima (alografskim testamentom) od 01.01.2010. godine, proglašenim na zapisniku kod ovog suda pod O. br. 123/2012 od 01.03.2012. godine, celokupnu svoju nepokretnu i pokretnu imovinu, zaveštao u nasleđe svojim sinovima tuženim Marku Petroviću i Milošu Petroviću iz Beograda i to na jednake delove. Pomenutim zaveštanjem tužiocu nije ostavljeno ništa. U ostavinskom postupku je utvrđeno da je iza pok. Jovana Petrović ostao dvosobni stan u ukupnoj površini od 60 m2 na katastarskoj parceli br. 1234 KO Stari grad, u ulici Knez Mihajlovoj br. 1. Sudski procenitelj je vrednost ovog stana procenio na 600.000,00 dinara.

DOKAZ: 1. Pismeno zaveštanje pred svedocima pok. Jovana Petrovića biv. iz Beograda.

2. Spisi predmeta O. br. 123/2012 kod ovog suda.

Ovakvim raspolaganjem ostavilac pok. Jovan Petrović načinio je povredu tužiočevog zakonskog prava na nužni deo iz ove zaostavštine, te je on u ostavinskom postupku istakao povredu prava na nužni deo i zahtevao da se izvrši redukcija zaveštanja i to na taj način što će se tužiocu pripisati u svojinu 1/6 idealnog udela na ostaviočevom stanu koji predstavlja njegovu celokupnu zaostavštinu. Sud je uputio tužioca da svoj zahtev za izmirenje nužnog dela kao stvarnog prava ostvari u parničnom postupku.

DOKAZ: Rešenje O. br. 123/2012 od 01.05.2012. godine.

S obzirom na to da se iza pok. Jovana Petrovića, kao naslednici prvog naslednog reda javljaju oba tuženika i tužilac, tužiocu bi po osnovu zakonskog nasleđivanja u prvom naslednom redu pripala 1/3 zaostavštine, odnosno 1/6 zaostavštine po osnovu nužnog naslednog dela. Kao zakonski naslednik ostavioca u prvom naslednom redu, tužilac za ostavičevog života nije izmiren u svom naslednom delu, a tuženi nisu pristali da tužiocu njegov nužni deo izmire priznanjem svojine na 1/6 idealnog udela ostaviočevog stana i dozvolom za uknjižbu na svom delu, sa pravom na fizičku deobu .

DOKAZ: 1. Saslušanje stranaka.

2. Spisi predmeta O. br. 123/2012 kod ovog suda.

Obaveza tuženika da tužiocu priznaju u svojinu 1/6 idealnog udela na pomenutom stanu, proizilazi iz odredaba čl. 43. i 44. Zakona o nasleđivanju s obzirom na to da je tužilac svoje pravo istakao kao stvarno pravo.

Shodno navedenom tužilac predlaže da sud zakaže ročište za glavnu raspravu, izvede predložene dokaze i potom donese sledeću

P R E S U D U

I - Usvaja se tužbeni zahtev tužioca Petra Petrovića iz Beograda i utvrđuje se da je ostavilac pok. Jovan Petrović biv. iz Beograda sa JMBG 0101945710106, svojim pismenim zaveštanjem pred svedocima, proglašenim na zapisniku kod ovog suda O. br. 123/2012 na dan 01.03.2012. godine povredio nužni deo tužioca Petra Petrovića iz Beograda jer je svu svoju imovinu obuhvaćenu ovim zaveštanjem ostavio u nasleđe tuženim sinovima Marku Petroviću i Milošu Petroviću iz Beograda.

II - Vrši se redukcija ovog zaveštanja, tako što se utvrđuje da je tuženi suvlasnik na 1/6 (jednoj šestini) dvosobnog stana u ukupnoj površini od 60 m2 na katastarskoj parceli br. 1234 KO Stari grad, u ulici Knez Mihajlovoj br. 1, po osnovu prava na nužni deo, kao stvarnog prava, iza smrti svog pok. oca Jovana Petrovića biv. iz Beograda sa JMBG 0101945710106, te se tuženi Marko Petrović i Miloš Petrović iz Beograda dužni da da tuženom ovo pravo priznaju i da dozvole da se na svom delu nepokretnosti uknjiži sa pravom na fizičku deobu, kao suvlasnik, u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

III - Obavezuju se tuženici da solidarno tužilji plate pripadajuće troškove ovog postupka u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

U Beogradu dana 15.05.2012. godine