Prijava na infostan
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: Redakcija
Objavljeno: 24.01.2018.
Korisnik komunalnih usluga koji je otpočeo sa njihovim korišćenjem, dužan je da o tome obavesti preduzeće za objedinjenu naplatu, i to u roku od osam dana od dana početka korišćenja komunalnih usluga. Za propuštanje obaveze obaveštavanja nema kazne.
Korisnik komunalne usluge dužan da plati za usluge koje koristi, nezavisno od toga da li je prijavio korišćenje ili nije, jer obaveza plaćanja nastaje po osnovu korišćenja komunalne usluge, a ne po osnovu prijavljivanja.
Preduzeće koje se bavi poslovima objedinjene naplate ima pravo da obračuna zakonsku zateznu kamatu za sve vreme docnje sa plaćanjem, kao da je korisnik prijavio korišćenje komunalnih usluga, ali nije izvršio plaćanje u roku, tj. nakon što istekne rok za plaćanje predviđen objedinjenom priznanicom
Odluka o načinu plaćanja komunalnih usluga na teritoriji grada Beograda (dalje: Odluka) predviđa obavezu korisnika ovih usluga, koji je otpočeo sa njihovim korišćenjem, da o tome obavesti preduzeće za objedinjenu naplatu, i to u roku od osam dana od dana početka korišćenja komunalnih usluga. Ova Odluka sadrži poglavlje o kaznenim odredbama, ali u njima nisu predviđene kazne za propuštanje dužnosti obaveštavanja. To znači da nema kazne za navedeno propuštanje.
Kada je reč o drugim posledicama, treba imati u vidu odredbe ove Odluke koje predviđaju da obaveza plaćanja postoji po osnovu samog korišćenja komunalnih usluga, nezavisno od dostavljene priznanice. Odnosno, korisnik komunalne usluge dužan je da plati za usluge koje koristi, nezavisno od toga da li je prijavio korišćenje ili nije. Obaveza plaćanja nastaje po osnovu korišćenja komunalne usluge, a ne po osnovu prijavljivanja.
Korisnik usluga koji ne dobije uplatnicu, do petnaestog u mesecu za prethodni mesec, dužan je da se obrati preduzeću za objedinjenu naplatu radi pribavljanja priznanice i izmirenja obaveze. Ovo važi za svakog korisnika komunalne usluge, nezavisno od toga da li je prijavio početak korišćenja komunalne usluge. I sam zahtev za dobijanje objedinjene priznanice bi inicirao prijavljivanje. U objedinjenoj priznanici se navodi i rok za plaćanje. Nakon isteka ovog roka korisnik komunalne usluge pada u docnju, nezavisno od toga da li je dobio priznanicu ili nije. Dakle, korisnik propuštanjem da pribavi priznanicu propušta i rok za plaćanje (ako nije izmirio obavezu), na isti način kao i korisnik koji je prijavio korišćenje komunalne usluge i pribavio priznanicu, ali nije platio. Posledice docnje sastoje se u obavezi plaćanja zakonske zatezne kamate.
Kako obaveza plaćanja naknada za komunalne usluge otpočinje od dana korišćenja usluge, a ne od dana prijavljivanja, preduzeće koje se bavi poslovima objedinjene naplate ima pravo da obračuna zakonsku zateznu kamatu za sve vreme docnje sa plaćanjem, kao da je korisnik prijavio korišćenje komunalnih usluga, ali nije izvršio plaćanje u roku, tj. nakon što istekne rok za plaćanje predviđen objedinjenom priznanicom. Drugih posledica (sankcija) nema.
Zakonska zatezna kamata obračunava se po osnovu docnje sa plaćanjem za svaku od priznanica. Isto važi i za zastarelost. Zastarelost počinje da teče nakon padanja u docnju u pogledu izmirenja obaveza po svakoj od priznanica posebno. Nije reč samo o mogućoj zastarelosti plaćanja kamate, već i mogućoj zastarelosti glavnice. Kamata kao sporedno potraživanje deli sudbinu glavnog potraživanja. Ako je zastarela obaveza plaćanja glavnice, zastarela je i obaveza plaćanja kamate.
Pravno dejstvo zastarelosti je takvo da nastupanjem zastarelosti ne prestaje obaveza (potraživanje) koje je zastarelo, već samo mogućnost prinudnog ostvarenja, i to ako se dužnik pozove na zastarelost. Prigovor zastarelosti može da se istakne kako pred sudom, tako i vansudski. Postupajući dosledno, preduzeće za objedinjenu naplatu bi trebalo da obračuna i kamatu na zastarela potraživanja, ali ako dužnik istakne prigovor zastarelosti, ono nema pravo da zahteva i prinudnu naplatu. U praksi, zastarelost nije nepoznata kategorija i dužnici redovno ističu prigovor zastarelosti, tako da nema svrhe obračunavati kamatu na zastarela potraživanja, niti zahtevati prinudnu naplatu zastarelih potraživanja, iako bi dosledno postupanje podrazumevalo da se pokuša sa naplatom zastarelih potraživanja.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge
