Pravo svojine na nelegalnom objektu i zaštita vlasnika nelegalnog objekta od uznemiravanja
- Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
- Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.
Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.
Autor: prof. dr Zlatko Stefanović
Objavljeno: 22.03.2016.
Pitanje:
• Da li vlasnik nelegalnog objekta, koji je inače podneo zahtev za ozakonjenje, uživa svojinska prava i zaštitu od uznemiravanja od strane trećih lica?
Odgovor:
Pravo svojine postoji na stvarima. Da bi ovo pravo moglo da nastane potrebno je da predmet tog prava može da ima status stvari. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) uređuje pravo svojine i druga stvarna prava na stvarima, ali ni ovaj zakon, kao ni drugi zakoni u RS ne uređuje pojam stvari. U nedostatku zakonskog određenja, pravna nauka određuje sadržinu ovog pojma, uglavnom smatrajući da je stvar deo materijalne prirode, koji je u ljudskoj vlasti i na kome može postojati pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Ako se ima u vidu ovakvo određenje u odnosu na objekte koji nisu izgrađeni u skladu sa zakonom (legalno izgrađeni objekti), potrebno je odrediti da li objekat koji nije legalno izgrađen ima status stvari i da li na njemu može postojati pravo svojine.
Kada se imaju u vidu važeći propisi u odnosu na objekte u izgradnji, zaista se u više propisa predviđa da se pravo svojine, mogućnost uknjiženja, status stvari (stan, poslovni prostor i drugo) stiču nakon izgradnje objekta u skladu sa zakonom, odnosno njegove legalizacije, ako objekat nije izgrađen u skladu sa zakonom. U tom smislu, upis i registre nepokretnosti će se vršiti onda kada se dobije upotrebna dozvola, a time i objekat koji je izgrađen stiče određeni status iz ugla registra i pravnog prometa. Ovo je javnopravna dimenzija odnosa koja određuje status objekta iz ugla pravnog poretka i to u pogledu njegove legalnosti izgradnje i postojanja, imajući u vidu propise koji uređuju izgradnju objekata.
Međutim, iz ugla privatnog prava, takvi uslovi se ne traže. Čak i ako objekat koji je bespravno izgrađen ne može imati status određene stvari, to ne znači da nema status stvari uopšte. Ako on, npr. ne može da se smatra stanom jer nije legalno izgrađen, on se još uvek sastoji od različitih stvari koje svaka za sebe imaju status stvari, do toga da se makar može reći da postoji svojina na materijalu od koga je izgrađen stan, gradilištu, stvari u izgradnji i slično. Objekti koji nisu izgrađeni legalno ne znači da su ničiji ili da to uopšte nisu stvari, a ponajmanje da ne uživaju nikakvu zaštitu, što bi vodilo zaključku da su to ničije stvari ili čak ni stvari uopšte, sa mogućnošću da ih onda prisvoji ko želi i kad želi. Razume se da to nije tako, niti bi pravni sistem mogao da predvidi nešto tako. I objekat koji je bespravno izgrađen ima svog vlasnika, a pravo svojine uživa zaštitu.
Ono što može biti sporno jeste to da se odredi o kakvom je objektu reč. Moguće je da objekat još nije završen i da se još uvek ne može smatrati stanom ili poslovnim prostorom. Iz ugla prava svojine može biti teškoća u dokazivanju prava svojine jer treba dokazati zasnivanje prava svojine, a objekat zbog toga što nije izgrađen u skladu sa zakonom nije upisan u registar nepokretnosti, tako da se ne može jednostavno, izvodom iz registra, dokazivati pravo svojine. Ipak, sve to ne mora biti nemoguće, ali će najverovatnije biti većih teškoća prilikom ostvarivanje zaštite nego da je reč o legalno izgrađenom objektu. Druga mogućnost je ta da se ne traži zaštita pozivanjem na pravo svojine, već državinska zaštita. U državinskim sporovima ne dokazuje se pravo svojine već državina (faktička vlast na stvari) i činjenica povrede nečije državine. Osim toga, državinski sporovi spadaju u kategoriju hitnih, tako da su rokovi za postupanje kraći, sudovi ih uzimaju u rad pre onih koji nisu hitni i sl. Zbog toga se zaštita na ovaj način ostvaruje brže i lakše. Ipak, to je samo privremena zaštita. Ako kasnije bude vođen i svojinski spor i u njemu bude drugačije presuđeno, okončanjem svojinskog spora prestaju pravna dejstva državinskog. U tom smislu se državinska zaštita pokazuje kao privremena zaštita čiji je cilj samo to da se uspostavi poslednje mirno stanje koje je postojalo pre povrede, bez upuštanja u svojinska pitanja i raspravljanja o pravu na stvari.
U svakom slučaju, činjenica da objekat nije legalno izgrađen ne znači da se njegovom vlasniku ili držaocu ne pruža zaštita, bilo da je reč o svojinskoj ili državinskoj zaštiti. Činjenica nelegalnosti, zavisno od okolnosti, može biti samo faktor koji otežava ostvarivanje zaštite, ali ne i faktor koji isključuje zaštitu.
Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.
Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:
- našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
- adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge