• Porodica
• Posao
• Kuća
• Krivično i prekršajno pravo
• Nasleđivanje
• Strazbur
• Socijalna zaštita
• Zdravstvena zaštita
• Izvršni postupak
• Ugovori
• Parnični postupak
• Carina
• Prava građana
• Trgovina
• Preduzetnici
• Pravo intelektualne svojine

ZASTARELOST U KRIVIČNOM POSTUPKU
ČL. 103. – 108.  KRIVIČNOG ZAKONIKA
(SLUŽBENI GLASNIK RS BR. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09)

Autor: Smiljka Jeftović

Objavljeno: 06.01.2013.

Sadržaj:

1. Zastarelost krivičnog gonjenja
2. Zastarelost izršenja krivičnih sankcija

Zastarelost u krivičnom pravu predstavlja gubitak prava državnih organa da vode krivični postupak, izreknu i izvrše krivičnu sankciju prema učiniocu krivično dela, usled proteka određenog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela. Naime, smatra se da je društveno neopravdano voditi postupak i izreći ili izvršiti krivičnu sankciju ako je protekao nesrazmerno dug vremenski period od izricanja sankcije koja se ima izvršiti, osnosno od izvršenja krivičnog dela za koje treba voditi postupak, usled koga su svrha vođenja krivičnog postupka i svrha izricanja krivičnih sankcija postale bespredmetne.

Naš pravo poznaje dva oblika zastarelosti – zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.

Zastarelost krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može se nastaviti već započeti postupak.

Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.

Za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do godinu dana, ili novčana kazna, rok zastarelosti je dve godine, za dela za koja je propisana kazna zatvora preko jedne godine, rok zastarelosti je tri godine, za dela za koja je predviđena kazna zatvora  preko 3 godine, rok zastarelosti je 5 godina, za dela za koja je propisana kazna zatvora preko 5 gpodina, rok zaastarelosti je 10 godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, rok zastarelosti je petnaest godina, za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko petnaest godina, rok zastarelosti je dvadeset godina i za dela za koja je predviđena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, rok zastarelosti je dvadeset pet godina.

Navedeni rokovi zastarelosti su relativni, i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova.

Do obustave roka zastarelosti dolazu u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje, odnosno nastavak krivičnog gonjenja, i za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče, odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče, a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao. Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti nakon izvršenja krivičnog dela, zbog koje bolesti ne može učestvovati u postupku, usled korišćenja imuniteta, i sl., ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata, zemljotresa, poplava i sl.. U svakom slučaju, rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji, odnosno za vreme trajanja obustave.

Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju vođenja krivičnog postupka, i ukoliko okrivljeni izvrši novo krivično delo jednake težine ili teže. U slučaju prekida zastarelosti, vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti, on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom.

Radnje koje prekidaju rok zastarelosti su stavljanje zahteva za sprovođenje istrage, odnosno predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji javnog tužioca (ne i krivične prijave ili zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja koja tužilac upućuje policiji i drugim organima), podnošenje privatne tužbe, preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog, podnošenje optužnih akata, te procesne radnje koje se prema okrivljenom preduzimaju tokom istrage ili u kasnijim fazama postupka (veštačenja, uviđaji, saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka). Ne prekidaju zastarelost radnje koje nisu uperene prema određenom okrivljenom već prema NN licu, ili saizvršiocu (ako neko lice nije kao saizvršilac obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage, nego se tokom istrage utvrdi da je i ono učestvovalo u izvršenju krivičnog dela, neće se uzeti da je prvobitnim zahtevom za sprovođenje istrage zastarelost prekinuta i u odnosu na to lice). Takođe ne prekidaju zastarelost ni radnje preduzete prema okrivljenom, ali u odnosu na drugo krivično delo (npr. ako neko krivično delo nije obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage, pa se tokom istrage utvrdi da je okrivljeni izvršio i to drugo krivično delo, za neobuhvaćeno delo zastarelost nesmetano teče do podnošenja zahteva za proširenje istrage za to drugo krivično delo).

Do prekida roka zastarelosti dolazi i kad okrivljeni u okviru tog roka izvrši novo krivično delo, za koje je propisana ista, ili teža krivična sankcija (bilo po vrsti bilo po visini zaprećene kazne). Ovaj uslov se može uzeti kao ispunjen tek kada postoji pravosnažna osuda za to novo krivično delo, nije dovoljno da je samo pokrenut još jedan krivični postupak, a svakako ne da je podneta krivična prijava. Prema tome, potrebno je da pravosnažna presuda za ovo novo krivično delo bude doneta u roku zastarelosti, kako bi zastarelost bila prekinuta, što je u praksi veoma retko.

Kako se svakom obustavom rok zastarelosti produžava, odnosno svakim prekidom teče ponovo, praktično do zastarelosti nikada ne bi ni došlo, da ne postoji i institut apsolutne zastarelosti. Do apsolutne zastarelosti u svakom slučaju dolazi protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti. Protekom tog roka, postupak se više ne može pokrenuti, odnosno nastaviti, i na ovaj rok prekidi i obustave nemaju dejstvo.

U slučaju kada je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja, javni tužilac će odbaciti krivičnu prijavu, odnosno u slučaju da je krivični postupak pokrenut postupajući sud će doneti rešenje o obustavi krivičnog postupka, ili odbijajuću presudu, a tako će postupiti i drugostepeni sud prilikom razmatranja žalbe, ukoliko zastarelost nastupi nakon izricanja prvostepene presude, a pre donošenja drugostepene.

Zastarelost izršenja krivičnih sankcija

Zastarelost izvršenja krivičnih sankcija podrazumeva da se izrečene krivične sankcije ne mogu izvršiti, protekom zakonom propisanih rokova, koji teku od dana pravosnažnosti presuda kojima su izrečene.

Zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od vrste i visine izrečene kazne.

Izvršenje kazne zatvora do godinu dana, novčane kazne, kazne rada u javnom interesu i oduzimanja vozačke dozvole zastareva za dve godine, kazne zatvora preko jedne godine zastareva za tri godine, kazne zatvora preko tri godine zastareva za pet godina, kazne zatvora preko pet godina zastareva za deset godina, kazne zatvora preko deset godina zastareva za petnaest godina, kazne zatvora prko petnaest godina zastareva za dvadeset godina, a kazne zatvora od trideset do četrdeset godina zastareva za dvadeset pet godina.

Izvršenje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, obaveznog lečenja narkomana, obaveznog lečenja alkoholičara i oduzinanja predmeta zastareva za pet godina od dana pravosnažnosti presude kojom su izrečene, a mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti, zabrane upravljanja motornim vozilom i proterivanja stranca iz zemlje protekom vremena za koje su te mere izrečene.

Navedeni rokovi zastarelosti su relativni, i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova.

Do obustave roka zastarelosti dolazi u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje, odnosno nastavak izvršenja sakcije, i za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče, odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče, a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao. Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti, molbi za odlaganje izvršenja kazne zatvora zbog bolesti, porođaja, neodložnih poljskih i sezonskih radova i sl, ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata, zemljotresa, poplava i sl.. U svakom slučaju, rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji, odnosno za vreme trajanja obustave.

Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju izvršenja krivične sankcije. U slučaju prekida zastarelosti, vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti, on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom.

Radnje koje prekidaju rok zastarelosti su poziv osuđenom da stupi na izvršenje kazne zatvora, izdavanje naredbe za njegovo dovođenje, izdavanje naredbe za raspisivanje poternice i sl. Neophodno je da su te radnje usmerene prema određenom osuđenom licu, i za određeno krivično delo (upućivanje poziva da se javi na izdržavanje kazne zatvora za jedno krivično delo ne prekida rok zastarelosti izvršenja kazne za drugo delo).

Zakon poznaje i apsolutnu zastarelost izvršenja krivičnih sankcija - do zastarelosti u svakom slučaju dolazi protekom dvostrukog roka relativne zastarelosti. Ukoliko zastarelost nastupi u toku izvršenja kazne, izvršenje će se obustaviti.

Bez obzira da li se radi o zastarelosti krivičnog gonjenja ili zastarelosti izvršenja krivičnih sankcija, zastarelost teče i nastupa po sili zakona, okrivljeni je se ne može odreći, niti je potrebno da se na nju poziva, jer su i sud i javni tužilac obavezni da na istu paze po službenoj dužnosti.

U skladu sa odredbama Konvencije o neprimenjivanju zakonske zastarelosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti iz 1968. godine, koja je inkorporirana u naše zakonodavstvo 1970. godine, i naš zakonodavac propisuje da ne zastarevaju krivično gonjenje i izvršenje kazne za krivična dela Genocid (čl. 370. KZ), Zločin protiv čovečnosti (čl. 371. KZ), Ratni zločin protiv civilnog stanovništva (čl. 372. KZ), Ratni zločini protiv ranjenika i bolesnika (čl. 373. KZ), Ratni zločini protiv ratnih zarobljenika (čl. 374. KZ), i Organizovanje grupe i podstrekavanje na vršenje genocida i ratnih zločina (čl. 375. KZ), i za druga krivična dela za koja po ratifikovanim međunarodnim ugovorima zastarelost ne može nastupiti.