UVOĐENJE KAZNE DOŽIVOTNOG ZATVORA I DRUGE IZMENE U KRIVIČNOM ZAKONIKU

Tweet

Autor: Redakcija

Objavljeno: 25.07.2019.

U Narodnoj skupštini Republike Srbije su 21. maja 2019. godine usvojene izmene Krivičnog zakonika (dalje: Zakonik), koje stupaju na snagu 1. decembra 2019. godine. Jako bitne novine koje ove izmene donose u pravni sistem Srbije su već bili predmet brojnih reagovanja i tekstova stručne javnosti koja je i dalje ostala podeljena po tom pitanju. U nastavku dajemo prikaz usvojenih izmena i uvođenje novih instituta u pravni sistem.

- Vraćanje kazne doživotnog zatvora i ograničenje prava na uslovni otpust -

Najznačajnija izmena je naravno uvođenje doživotnog zatvora. Imajući u vidu da je uvedena kazna doživotnog zatvora umesto kazne zatvora od 30 do 40 godina, neophodno je bilo izmeniti odredbe Zakonika, koje uređuju uslovni otpust. Predviđeno je da se lice osuđeno na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27. godina zatvora. Ovakvo rešenje u skladu je sa intencijom uvođenje kazne doživotnog zatvora, koja je po svojoj prirodi teža od kazne zatvora od 30 do 40 godina. Budući da po važećem zakonu lice osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina može biti uslovno otpušteno nakon izdržanih 26 godina i osam meseci, predloženo je da se osuđeni na kaznu doživotnog zatvora može uslovno otpustiti nakon izdržanih 27 godina zatvora. Pored toga, zbog uvođenja kazne doživotnog zatvora uveden je i rok za opoziv uslovnog otpusta za lica osuđena na ovu kaznu koji traje deset godina od dana kada je osuđeni uslovno otpušten. Predviđeno je takođe, da sud ne može otpustiti osuđenog za krivična dela na koja se odnosi inicijativa Fondacije "Tijana Jurić" (krivično delo silovanje, obljuba nad maloletnim licem i obljuba zloupotrebom položaja).

Sužen je krug krivičnih dela za koje se može izreći uslovna osuda, tako što je predviđeno da se ova osuda ne može izreći za krivična dela za koje je zaprećena kazna od osam godina zatvora ili teža kazna, umesto, kako je sada predviđeno za kaznu zatvora u trajanju od deset godina. Ovom intervencijom se vrši usklađivanje Zakonika sa Zakonikom o krivičnom postupku (dalje: ZKP), tako što se predviđa da se uslovna osuda može izreći samo za krivična dela za koja je po ZKP predviđen skraćeni postupak.

Argumenti pravosudne struke kontra ovih izmena su između ostalog to što je problem sa doživotnim zatvorom bez mogućnosti izlaska i to što predstavlja opasnost da će pojedinac koji je osuđen na takvu kaznu u toku izvršenja kazne biti slobodan da izvrši bilo koje krivično delo, bez straha od strože krivične sankcije. Jedan od argumenata je i to što ovakvo rešenje dodatno smanjuje mogućnost individualizacije kazne od strane sudija. Naime po prethodno važećoj verziji Zakonika sudiji je za najteža dela na raspolaganju kazna od 20 i od 30 i 40 godina. Sudija ne može da izrekne kaznu koja je između toga. Moguće je da će se sudije, kada kod pojedinih dela izbor bude između 20 godina i doživotnog zatvora, ređe odlučivati za ovu drugu, baš iz razloga što je kazna toliko oštra.

- Nova krivična dela i pooštravanje kaznene politike -

Zakonikom je predviđeno kažnjavanje i za radnje kojima se priprema neposredno izvršenje ovog krivičnog dela. Ovo je takođe bilo predmet negodovanja stručne javnosti budući da je pokušaj krivičnog dela kao takav već propisan Zakonikom, i da se odnosi na sva dela za koja je propisana kazna zatvora od godina ili teža kazna, odnosno kad god to zakon izričito propisuje.

Jako bitna novina je uvođenje u pravni sistem krivičnog dela napad na advokata, a u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije.

U prvobitnom tekstu izmena Zakonika bilo je predviđeno krivično delo napada na advokate pri čemu su kao biće krivičnog dela bile predviđene lake telesne povrede i imovina advokata. Međutim pravni zastupnici u Srbiji nisu u potpunosti bili zadovoljni ovim rešenjem, pa je Advokatska komora Srbije Ministarstvu pravde uputila primedbe na član zakona koji predviđa i sankcioniše napad na advokate tako što bi se u pomenutom krivičnom delu sankcionisalo i nanošenje teške povrede advokatu ili članu njegove porodice. Ovaj predlog je usvojen tako da sada biće ovog krivičnog dela obuhvata i nanošenje teških telesnih povreda advokatu ili članu njegove porodice.

Takođe, precizirana je radnja izvršenja krivičnog dela izrađivanje i nabavljanje oružja i sredstava namenjenih za izvršenje krivičnog dela, a izvršeno je i pooštravanje kazni za krivična dela zlostavljanje i mučenja, poreske utaje, ubijanja i zlostavljanja životinja.

- Povrat -

U skladu izmenama Zakonika činjenicu da je neko ranije osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem sud obavezno uzima kao otežavajuću okolnost. Kod "običnog povrata" predviđeno je da sud ne može izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne ako je učinilac krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ranije osuđen za umišljajno krivično delo i ako od ranije osude ili izdržane kazne nije proteklo pet godina.

Kada je u pitanju višestruki povrat (ranije dve ili više osuda), sud je obavezan da za krivično delo za koje mu sudi izrekne kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod uslovom da je učinilac ranije dva puta osuđen za krivično delo učinjeno sa umišljajem na kaznu zatvora od najmanje jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

- Usklađivanje sa međunarodnim preporukama i sudskom praksom -

Zakonodavac je ovu priliku iskoristio kako bi izvršio usklađivanje sa međunarodnim preporukama te su tako u skladu sa inicijativom Ministarstva zdravlja i međunarodnim preporukama dopunjena krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja opojnih droga. Predviđen je kao kvalifikovani oblik navedenih krivičnih dela kada su ona izvršena prema maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, odnosno kada je delo izvršeno u vaspitnoj ili obrazovnoj ustanovi ili u njenoj neposrednoj blizini, ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija, u javnom lokalu ili na javnoj priredbi ili ako je delo izvršilo službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik, nastavnik ili vaspitač iskorišćavanjem svog položaja ili ako je za izvršenje dela iskorišćeno maloletno lice.

Takođe, zbog neujednačenosti sudske prakse, precizirano je krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga, tako što je kao poseban oblik propisano i neovlašćeno držanje opojnih droga u velikoj količini.

Izvršene su izmene i dopune članova kojima se uređuje ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja, ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem, otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom i finansiranje terorizma. Na taj način vrši se potpuno usklađivanje Krivičnog zakonika sa FATF Preporukom br. 5 o finansiranju terorizma.

Izvor: Redakcija, 25.07.2019.