Zastava Bosne i Hercegovine

SPORAZUM O PRIZNANJU KRIVICE
(ČLAN 282A-282D ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU)

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Nikola Pantelić

Objavljeno: 13.07.2015.



Sadržaj:

  1. Pojam
  2. Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivice
  3. Ocena sporazuma i primena u praksi

Pojam

Sporazum o priznanju krivičnog dela je pismena saglasnost volja javnog tužioca, s jedne strane, i okrivljenog i njegovog branioca, s druge strane, kojim okrivljeni svesno i dobrovoljno u potpunosti priznaje jedno ili više krivičnih dela koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage, ili optužnim aktom, i sa javnim tužiocem se saglašava o vrsti i visini kazne, odnosno drugim krivičnim sankcijama, o odustajanju javnog tužioca od krivičnog gonjenja za krivična dela koja nisu obuhvaćena sporazumom o priznanju krivice, o troškovima krivičnog postupka i o imovinskopravnom zahtevu, kao i o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o priznanju krivice, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum.

Sporazum o priznanju može biti zaključen do potvrđivanja optužnice – pred sudijom za prethodni postupak i nakon povtrvđivanja optužnice – pred predsednikom veća.

Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivice

Postupak za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela sastoji se od sledećih faza:

  1. Predlaganje (Ovlašćeni subjekti za predlaganje sporazuma su javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a isti i potpisuju sporazum. Predlog se podnosi u pismenoj formi i u njemu se iznose uslovi i razlozi za zaključenje sporazuma.)
  2. Pregovaranje (Nakon što druga strana prihvati predlog druge strane, otpočinju pregovori, koji za predmet obavezno imaju priznanje okrivljenog, koje se odnosi na krivična dela za koja se tereti krivičnom prijavom, naredbom za sprovođenje istrage ili optužnim aktom, i koje mora biti dato dobrovoljno bez prinude ili pritiska, i koje ne može biti delimično, uslovljeno ili nepotpuno, nego argumentovano i usklađeno sa činjeničnim opisom događaja iz kog proizilaze bitna obležja bića krivičnog dela, zatim krivičnu sankciju, troškove krivičnog postupka i odricanje od prava na izjavljivanje žalbe na presudu sudu koja bude doneta na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Pored ovih elemenata, pregovaranje može da se odnosi i na odustanak javnog tužioca za jedno ili više krivičnih dela za koje se okrivljeni tereti, pristanak okrivljenog na ispunjenje obaveza iz člana 283. Zakonika o krivičnom postupku (npr. da naknadi štetu oštećenom, da uplati određeni novčani iznos u humanitarne svrhe itd.), kao i i utvrđivanje obaveza okrvljenog da vrati imovinsku korist stečenu izvršenjem krivičnog dela, odnosno da vrati predmet krivičnog dela
  3. Zaključenje (Nakon što stranke postignu saglasnost o svim bitnim elementima sporazuma, sačinjava se sporazum o priznanju krivice, koji potpisuju javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Ukoliko okrivljeni nije optužen, uz sporazum će biti priložen sudiji za prethodni postupak i optužni akt).
  4. 4. Postupak pred nadležnim sudom (Ukoliko je sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen nakon podnošenja krivične prijave, ili u fazi istrage, odnosno pre podizanja optužnice, o njemu odlučuje sudija za prethodni postupak, a nakon podizanja optužnice, o njemu odlučuje predsednik veća pred kojim treba da se drži glavni pretres. Sud sporazum može rešenjem odbaciti, usvojiti ili odbiti. Sud će sporazum o priznanju krivičnog dela odbaciti ako je ako ne sadrži sve potrebne podatke i ukoliko na ročište ne dođe okrivljeni koji je uredno pozvan, a svoj izostanak nije opravdao. Sud sporazum prihvata i oglašava okrivljenog krivim ukoliko je okrivljeni svesno I dobrovoljno priznao izvršenje dela, da se odriče prava na duđenje, da postoje I drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je učinio krivično delo I da je predložena sankcija u skladu sa zakonom. Protiv rešenja o odbacivanju ili odbijanju sporazuma o priznanju krivičnog dela, žalba nije dozvoljena. Takođe, Zakonikom je utvrđeno u kojim slučajevima sud može da odbije sporazum. Sud o sporazumu o priznanju krivičnog dela odlučuje na ročištu, kome prisustvuju javni tužilac, okrivljeni i branilac i koja je zatvorena za javnost. Ako okrivljeni sam ne uzme branioca, postaviće mu ga nadležni organ po službenoj dužnosti, najkasnije, a tako postavljeni branilac će svoju dužnost vršiti dok rešenje kojim se usvaja sporazum o priznanju krivičnog dela ne postane pravnosnažno, odnosno do donošenja presuda na osnovu zaključenog sporazuma

 

Ukoliko nije ispunjen jedan ili više od nabrojanih uslova, ili kada kazna, odnosno druga krivična sankcija utvrđena u sporazumu o priznanju krivice očigledno ne odgovara težini krivičnog dela koje je okrivljeni priznao, sud će rešenjem odbiti sporazum o priznanju krivice, a priznanje okrivljenog dato u sporazumu ne može biti dokaz u krivičnom postupku, već će svi spisi koji se odnose na sporazum biti uništeni. Protiv rešenja suda o odbijanju sporazuma o priznanju krivice, žalbu u roku od osam dana od dana kada im je rešenje dostavljeno, mogu izjaviti javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Protiv presude kojom je prihvaćen sporazum, žalbu mogu uložiti sva lica kojima se dostavlja odluka suda, a to su stranke i branilac i to branilac. Oni žalbu mogu uložiti zbog postojanja razloga zbog kojih bi inače postupak trebalo da se obustavi u postupku ispitivanja optužnice i ako se presuda ne odnosi na predmet spora.

Ocena sporazuma i primena u praksi

Zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela u praksi ima sve veći domašaj, upravo zbog svojih prednosti, a to su povećanje efikasnosti krivičnog postupka, brže rešavanje predmeta, smanjenje troškova, ušteda na vremenu, i izbegavanje nepotrebnih zakonskih formalnosti uz očuvanje i zaštitu osnovnih prava subjekata u krivičnom postupku, a pre svih okrvljenog. Ovde treba imati u vidu da i krivična sankcija mora biti određena u skladu sa zakonom, odnosno u rasponu koji zakon određuje, a samo izuzetno kazna može biti odmerena ispod zakonskog minimuma, odnosno, može biti ublažena.



Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge