Pretres lica od strane policijskih službenika

Tweet

Autor: Redakcija, Nikola Pantelić

Objavljeno: 22.03.2019.

Pregled ("pretres") građana je radnja koja se preduzima od strane policije po prilično složenoj proceduri. Ono što je važno kod ove naizgled jednostavne radnje koja je, čini se opravdana i potrebna, je komplikovanost te procedure, koju, poput drugih zakonskih propisa nije loše imati u vidu, jer njeno nepoštovanje može da sa sobom povuče mnoge negativnosti, kršenje ljudskih prava ali i obaranje presude, koja se kasnije bazira na takvim dokazima. Tekst koji je pred Vama upravo sadrži te dve stvari. Uputstvo na koji način se vrši pregled lica, odnosno sažetu analizu jedne presude koja se nije održala na snazi, jer se policija, a zatim i sud nije osvrnuo na propise koji će biti predmet interesovanja ovog teksta.

Policijski službenik može da izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i saobraćajnog sredstva radi pronalaska predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje. Pregled može da izvrši vizuelno, dodirom, uvidom u sadržaj, korišćenjem tehničkih sredstava (ogledala, detektora i sl.), odnosno službenog psa.

Pregled lica policijski službenik vrši tako što rukama dodiruje površinu njegovog odela. Može da izvrši i pregled stvari i prevoznog sredstva koja su u neposrednoj blizini ili pod nadzorom lica koje pregleda. Kako ne bi izložio sramoti lice nad kojim obavlja pregled, policijski službenik će ga, po pravilu, izdvojiti od drugih lica i pre početka pregleda upoznati sa razlozima vršenja pregleda. Na ovaj način neće postupiti prilikom vršenja pregleda na javnim skupovima, odnosno ako bi time doveo u pitanje izvršenje pregleda ili izvršenje službenog zadatka. Ako policijski službenik pri pregledu nađe oružje ili drugi opasan predmet, on će ga zadržati.

Deo koji je posebno važan sledi. Ukoliko policijski službenik vršenjem pregleda nađe predmete koji se mogu oduzeti po Krivičnom zakoniku ili predmete koji mogu biti korisni za krivični postupak (u konkretnom slučaju je bila droga) ili prekršajni postupak policijski službenik po obavljenom pregledu nastavlja postupak po odredbama Zakonika o krivičnom postupku (dalje: ZKP) ili Zakona o prekršajima.

Postupanje po ZKP je važno jer se na taj način u postupak uključuju i drugi, pravosudni organi, te se između ostalog sprečava eventualna samovolja, a štiti pravna država i građanin kao jedinka u njoj. Kad policijski službenik za vreme pregleda utvrdi da postoje okolnosti zbog kojih je potrebno izvršiti pretresanje, zatražiće nalog nadležnog suda za sprovođenje te radnje, a mogu tu radnju preduzeti i bez naredbe, ali isključivo po tačno utvrđenoj proceduri.

Propisi o kojima je do sada bilo reči, izviru iz Pravilnika o policijskim ovlašćenjima (dalje: Pravilnik), na koji upućujemo građane, jer osim napred navedenih odredbi, u čl. 49. do 52. Pravilnika sadržane su još neke procedure vezane za pregled lica, koje bi nas udaljile od ove teme, ali koji se lako mogu pronaći.

ZKP predviđa da ovlašćena službena lica policije mogu bez naredbe suda za pretresanje i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje lica prilikom lišenja slobode ili prilikom izvršenja naredbe za dovođenje, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku. Međutim, kad javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju dužna su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

Dakle, iz navedenog uočavamo da pregled lica ima svoje granice, u smislu operativnosti policije, koje su prilično striktno postavljene. Da službenici policije (i javni tužioci) moraju te granice poštovati, ukoliko žele da, pretpostavljene izvršioce krivičnih dela, izvedu pred lice pravde, videćemo u nastavku teksta.

Iz slučaja koji je pred nama proizilazi da su službenici policije, umesto da pregled lica izvrše samo dodirom po odeći (pošto nisu imali nalog suda za sprovođenje te radnje), zavukli su ruke u džepove okrivljenih, pronašli drogu i oduzeli je, uz potvrdu o oduzetim predmetima, koja je kasnije poslužila kao dokaz u krivičnom postupku. Iako ovo (verovatno) svima koji čitaju izgleda najprirodniji sled, propisi su ipak malo drugačiji. Problem nastaje nakon toga, odnosno jer policajci nisu postupili po ZKP. Tačnije nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak koji bi ocenio da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje. Zbog toga je taj dokaz na suđenju postao neupotrebljiv, a presuda koja se bazirala na njemu - nevaljana.