Odgovornost pravnih lica, odgovornih lica u pravnom licu i zaposlenih za saobraćajne prekršaje

Tweet

Autor: Mirjana Šušnjara

Objavljeno: 28.02.2019.

U prekršajnoj praksi je veoma prisutna odgovornost pravnih lica za saobraćajne prekršaje svojih vozača, a ta odgovornost povlači i odgovornost odgovornog lica u pravnom licu.

Zašto je to tako i zašto ne odgovara samo vozač za učinjeni saobraćajni prekršaj, videćemo iz kratkog pregleda ovog teksta. Takođe, prekršajna praksa pokazuje da, u jednom broju slučajeva, postoji mogućnost isključivanja odgovornosti pravnog i odgovornog lica u pravnom licu i kažnjavanja samo vozača.

Odgovornost pravnih lica propisana je Zakonom o prekršajima (dalje: ZOP).

ZOP-a reguliše da je osnov te odgovornosti "prekršaj učinjen radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora organa upravljanja ili odgovornog lica ili radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica" - važi za sve prekršaje, pa i saobraćajne.

Osnov odgovornosti je veza vozača sa pravnim licem kroz radni odnos, obavljanje delatnosti ili drugih radnji za pravno lice vozilom firme, po raznim pravnim osnovima angažovanja (razne vrste ugovora ili stalan radni odnos).

Sredstvo izvršenja prekršaja je motorno vozilo (vlasništvo pravnog lica ili vozača koji njime upravlja za potrebe pravnog lica ili trećeg lica).

Odgovornost za saobraćajne prekršaje pravnog lica, drugih odgovornih lica u pravnom licu kao i vrste kazni, reguliše Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (dalje: ZOBS), koji predviđa odgovornost vlasnika ili korisnika vozila, a posebno odgovornost vozača koji upravlja vozilom u saobraćaju.

Sudski postupak za prekršaje koje propisuje ZOBS, reguliše ZOP, a postupak vode prekršajni sudovi i organi uprave za prekršaje za koje je propisana mandatna kazna po gradskim odlukama i uredbama (npr. komunalni prekršaji).

Vozač i odgovorno lice odgovaraju po principu krivice koja se utvrdi, a pravno lice po principu izvedene krivice zbog propuštanja radnji u vezi nadzora i kontrole nad vozilom i vozačem. Sama činjenica da je vozilo registrovano na pravno lice i da je vlasništvo pravnog lica, povlači odgovornost pravnog i odgovornog lica u pravnom licu u vezi kontrole vozila, dokumenata izdatih za vozilo i ličnost vozača. Zakonodavac nije propisao isključivu odgovornost vozača jer njegova veza sa pravnim licem i vozilom firme odmah ukazuje na njegov drugačiji status i položaj, s obzirom na to da vozilo ne koristi u privatne svrhe niti kao građanin vozač. Praksa je poznavala i slučajeve upotrebe službenog vozila u privatne svrhe, što ne isključuje odgovornost drugih subjekata, upravo zbog primene ZOP-a. Takođe, to prati i odgovornost u situacijama kada se vozilo koristi van radnog vremena.

ZOP-a propisuje da pravno lice odgovara i kada:

1. organ upravljanja donese protivpravnu odluku ili nalog kojim je omogućeno izvršenje prekršaja ili odgovorno lice naredi vozaču da izvrši prekršaj (npr. naredi se prenošenje građevinskog materijala na određeno mesto, iako se zna da vozilo pravnog lica ili drugog vlasnika koje se koristi u tu svrhu, nije ispravno ili ne može da izdrži veći teret ili nije još registrovano za upotrebu u saobraćaju),
2. fizičko lice izvrši prekršaj usled propuštanja odgovornog lica da nad njim vrši nadzor ili kontrolu (npr. vozač samovoljno uzme vozilo za neke potrebe, a da pri tome nema odobrenje za upotrebu vozila; nema putni nalog za korišćenje vozila u službene svrhe; nepostojanje kontrole nad voznim parkom tj. upotrebom vozila od strane odgovornih lica za te radnje).

Pravno lice odgovara, pod gore navedenim uslovima, za postupke svojih ili angažovanih vozača i u situacijama kada:

1. je protiv odgovornog lica postupak obustavljen ili je oslobođen odgovornosti (ako delo nije prekršaj, ako nije dokazano da je direktno učestvovao u činjenju prekršaja i ako postoje okolnosti koje isključuju njegovu odgovornost).

Na primer, odgovorno lice nije dalo nalog za upotrebu vozila, nije odobrilo korišćenje vozila u određene svrhe, nalazilo se u inostranstvu, na godišnjem odmoru, na lečenju ili uopšte nije radilo iz ovih ili drugih razloga u vreme izvršenja prekršaja, pa nema saznanja o radnjama vozača. U tim slučajevima, ZOP propisuje mogućnost utvrđivanja stvarno odgovornog lica,

2. postoje pravne ili stvarne smetnje za utvrđivanje odgovornog lica ili se ne može odrediti ko je stvarno odgovorno lice (npr. ko je potpisao i izdao putni nalog). U praksi se takav problem najčešće javlja kada dolazi do smene odgovornog lica ili to lice ne daje više zadatke zaposlenima, a i dalje je upisano u registru kao jedino odgovorno lice, npr. suspendovano je ili se protiv njega vodi disciplinski postupak.

Odgovornost fizičkog lica (vozača) ili odgovornog lica u pravnom licu za prekršaj, privredni prestup ili krivično delo ne isključuje odgovornost pravnog lica (član 27. stav 4. ZOP-a).

To jasno potvrđuje da sva fizička lica koja istupaju u pravnom prometu i saobraćaju u ime pravnog lica imaju pojedinačnu odgovornost, a pravno lice odgovara kao pravni subjekt čija su lica na raznim poslovima propustila neku vrstu kontrole ili nadzora za postupke i radnje svojih vozača.

Na primer, ukoliko vozač uporno čini istovrsne ili različite prekršaje, pravno lice mora preduzeti neke mere protiv takvog lica (disciplinski postupak, prekid radnog odnosa, raspoređivanje na drugo radno mesto i druge zakonske mere).

Noviji primer iz prakse:

Jedna firma je trebalo da plati kazne za ukupno 25 izdatih prekršajnih naloga za pogrešno parkiranje vozila zbog bahatog ponašanja vozača i postavlja pitanje isključivanja odgovornosti pravnog lica. Kada se saberu kazne za 25 prekršaja, a minimalna je 50.000,00 dinara za pravno lice plus troškovi postupka, vidi se koliki je to finansijski gubitak za pravno lice, a tome treba dodati i kazne i za odgovorno lice i vozača, posebno.

Ko reguliše odgovornost ponašanja vozača pravnog lica?

Pravna lica ne mogu svojim internim aktima regulisati odgovornost vozača ili lica koja angažuju za vozače - pravno lice ne može uzeti ulogu zakonodavca.

Ovu odgovornost regulišu zakonski propisi, konkretno za saobraćajne prekršaje: ZOP (opšte odredbe o odgovornosti) i ZOBS (pravila u saobraćaju, ponašanje vozača, kontrola saobraćaja, kaznena politika i nadzor MUP-a nad tim propisima).

Zbog toga, pravno lice ne može određivati da li će neko odgovarati ili ne, na koji način i pod kojim uslovima, jer je to domen zakonske regulative, a ne regulative internih akata pravnih i drugih subjekata.

Pravna lica ne mogu tražiti da se lice koje je vozač u firmi ili angažovani vozač obaveže ugovorom ili drugim pisanim aktom da neće činiti prekršaje, jer takvu mogućnost ne može nijedan zakon predvideti (nemogućnost predviđanja budućih događaja ili više sile u saobraćaju).

ZOP-a propisuje da:

1. prestankom postojanja pravnog lica u toku postupka, prestaje njegova odgovornost, osim u slučaju postojanja pravnog sledbenika (preuzima kaznenu odgovornost),
2. ako je pravno lice prestalo da postoji nakon pravnosnažno okončanog postupka, izrečena sankcija će se izvršiti prema pravnom sledbeniku (ako se utvrdi njegovo postojanje),
3. pravno lice u stečaju odgovara za prekršaj, ali mu se može izreći samo zaštitna mera oduzimanja predmeta ili imovinske koristi stečene činjenjem prekršaja, a ne i novčana kazna.

Pravno lice, dakle, je odgovorno za radnje svog vozača jer:

- mora postojati kontrola nad vozilima i vozačima u firmi,

- mora postojati kontrola od strane određenog i ovlašćenog lica o ispravnosti dokumenata vozača, naročito o roku važnosti istih (česti prekršaji u praksi su neoverena saobraćajna dozvola i neposedovanje zdravstvenog uverenja za vozača, ako vozač sam ne obavlja ove radnje kod nadležnog MUP-a, onda to mora biti neko lice iz pravnog lica),

- mora postojati dokumentacija o tehničkoj ispravnosti vozila pravnog lica (uredno obavljen tehnički pregled vozila, servisiranje, zamena dotrajalih ili neispravnih delova vozila), pa u ovom slučaju te radnje zavise od nekih drugih lica u firmi, a ne od vozača.

 Zašto onda odgovara vozač?

Zato što je pristao da koristi neispravno, oštećeno, staro ili polovno neispravno vozilo radi obavljanja posla. Čak i da to nije znao, neznanje ga ne oslobađa odgovornosti jer je u pitanju opšta bezbednost učesnika u saobraćaju, što znači da se mora raspitati kakvo vozilo dobija na upotrebu pre izlaska u saobraćaj. I u situaciji kada ne odgovara za propuste pravnog lica u vezi čuvanja, upotrebe i ispravnosti vozila, vozač uvek odgovara kao lice koje je upravljalo vozilom u okviru granica saobraćajnih propisa.

Zakonodavac je vezao odgovornost: onoga ko upravlja vozilom, onoga ko angažuje vozača i onoga za čije potrebe se obavlja vožnja što su osnovi vezane odgovornosti pravnog i odgovornog lica sa onim licem - vozačem, koji je fizički obavio radnju upotrebe vozila u saobraćaju.

Ističemo da je pravno lice dužno da vodi računa ko se i kako angažuje za poslove vozača, da li je to lice sklono alkoholu, da li ima urednu vozačku dozvolu, da li je sklono činjenju prekršaja i da li je kažnjavano, da li vozilo koristi u radno vreme ili van radnog vremena i pod kojim uslovima i da li ima odobrenje za obavljanje posla ili korišćenje vozila van radnog vremena itd. Sve ovo ukazuje na pojačan nadzor i kontrolu nad vozačem pre nego krene u saobraćaj, a da li će učiniti prekršaj ili ne, zavisi od mnogih okolnosti, pa i od njegove sposobnosti i spretnosti kao vozača, radnog iskustva na raznim terenima i sl. Pravno lice ima posebnu odgovornost ako poseduje vozila za obavljanje delatnosti u: građevinarstvu, trgovini, turizmu, javnom prevozu i sl. gde su vozila u stalnom prometu.

Podsetimo se da je vozilo opasna pokretna stvar koja može naneti fizičkim licima lake i teške telesne povrede, pa i smrtni ishod, a i sama vozila mogu pretrpeti veliku materijalnu štetu.

Da zaključimo, kod ove vrste odgovornosti vlasnik vozila je pravno lice, vozač je lice koje upravlja vozilom pravnog lica i odgovorni vozač u direktnom saobraćaju, a odgovorno lice u pravnom licu je lice koje izdaje nalog da vozilo i vozač idu u saobraćaj.