NEDAVANJE IZDRŽAVANJA
(ČLAN 195. KRIVIČNOG ZAKONIKA)

Napomena:

Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Gordan Krstić

Objavljeno: 13.07.2015.

Sadržaj:

Kratak pregled zakonskog regulisanja ovog krivičnog dela
Elementi i karakteristike krivičnog dela
Postupak
Kvalifikovani oblik
Osnov za isključenje postojanja krivičnog dela

Krivično delo Nedavanje izdržavanja predviđeno je članom 195 Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009) i spada prema kriterijumu zaštitnog objekta u grupu krivičnih dela protiv braka i porodice.

Kratak pregled zakonskog regulisanja ovog krivičnog dela

Prvi put u pozitivno krivično pravo naše države nedavanje izdržavanja bilo je inkriminisano 1951. godine kao krivično delo neplaćanja alimentacije 1951. godine u tada važećem Krivičnom zakoniku. Potom je promenjen zakonski naziv ovog krivičnog dela u krivično delo izbegavanje davanja izdržavanja i u ranijem Krivičnom zakonu Republike Srbije, bilo je propisano u članu 119. Dana 1. januara 2006. godine, stupio je na snagu novi Krivični zakonik, koji se sa izmenama i dopunama primenjuje i danas, a u kome je bez suštinskih izmena, regulisano ovo krivično delo, s tim što je zakonski naziv dela promenjen u krivično delo nedavanje izdržavanjai bila je do septembra 2009. godine za osnovni oblik, odnosno stav jedan propisana novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Elementi i karakteristike krivičnog dela

UčUčinilac ovog krivičnog dela jeste ono lice koje ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužno da izdržava, a ta dužnost je utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom, odnosno poravnanjem utvrđeno.

Izdržavanje predstavlja pravni odnos između dve strane u kome jedna strana - poverilac izdržavanja ima pravo da zahteva od druge strane - dužnika izdržavanja određeno davanje, koje se sastoji u obezbeđenju sredstava za zadovoljenje egzistencijalnih potreba. Porodični zakon iz 2006. godine razlikuje izdržavanje između supružnika, izdržavanje između vanbračnih partnera, majke deteta, izdržavanje između roditelja i deteta, između srodnika.

Dakle, ovo krivično delo čini dužnik izdržavanja, s tim sto njegova obaveza mora biti utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem. Najčešće u praksi ovo krivično delo čini onaj roditelj koji je presudom o razvodu braka obavezan da daje izdržavanje za svoju maloletnu decu ili punoletnu decu koja se nalaze na redovnom školovanju, a najkasnije dok dete ne navrši 26. godinu života, a on svoju obavezu uopšte ne ispunjava ili je ispunjava, ali samo delimično i sa priličnim zakašnjenjem.

Kao oblik krivice, potreban je umišljaj, tj. svest i volja učinioca da ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, kao i svest o zabranjenosti dela.

Kada ima više poverilaca izdržavanja, ima onoliko krivičnih dela koliko ima tih poverilaca izdržavanja. Odnosno, ako je roditelj dužan po izvršnoj presudi ili poravnjanju da izdržava dva deteta, a uopšte ne daje izdržavanje, postojaće dva krivična dela nedavanja izdržavanja.

Pitanje zastarelosti izvršenja ovog dela ima svoje specifičnosti, iz razloga što krivično delo nedavanje izdržavanja spada u grupu trajnih krivičnih dela, koja se vrše u kontinuitetu, odnosno u dužem vremenskom periodu, jer se njegovim izvršenjem stvara protivpravno stanje, koje traje određeno duže ili kraće vreme. Obaveza učinioca, odnosno dužnika izdržavanja, traje sve do momenta prestanka zakonske obaveze izdržavanja, a nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja za neki period ne utiče na postojanje dela za radnje za koje nije nastupila zastarelost i za te radnje okrivljeni se oglašava krivim.

Propisana kazna za ovaj oblik je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine.

Postupak

Ovaj postupak najčešće se pokreće podnošenjem krivične prijave od strane poverilaca izdržavanja, odnosno zakonskog zastupnika maloletne dece, ili njihovog punomoćnika. Uz krivičnu prijavu trebalo bi priložiti i pravnosnažnu i izvršnu sudsku odluku, odnosno poravnanje. Nakon prijema krivične prijave, nadležno javno tužilaštvo hitno postupa, jer su oštećeni maloletnici, a njihova zaštita i najbolji interes dece uživa posebnu krivično-pravnu zaštitu. Nužno je, pre svega, ispitati navode krivične prijave, što se čini podnošenjem zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja iz člana 282 Zakonika o krivičnom postupku nadležnoj policijskoj stanici, a radi obavljanja razgovora sa prijavljenim licem. Nakon što u svojoj izjavi prijavljeni potvrdi da ne daje izdržavanje, u zavisnosti od visine dospelih i neplaćenih iznosa izdržavanja, kao i trenutne finansijske situacije davaoca izdržavanja, odnosno osumnjičenog, moguće su dve varijante:

Da tužilaštvo prema osumnjičenom primeni odlaganje krivičnog postupka iz člana 283 Zakonika o krivičnom postupku, a to znači da mu naloži da u određenom roku, koji ne može biti dužni od godine dana isplati dospele obaveze izdržavanja ili
Da navode krivične prijave istraži, te da eventualno sasluša osumnjičenog, ispita oštećenog, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, i eventualno naredit ekonomsko-finansijsko veštačenje u cilju utvrđivanja ukupnog iznosa dospelih obaveza izdržavanja, te da odluči da li će optužiti okrivljenog ili će, pak odbaciti krivičnu prijavu.

U prvoj situaciji, ako osumnjičeni ispuni svoju obavezu, tužilaštvo će odbaciti krivičnu prijavu, a u drugoj, nakon sprovedenih istražnih radnji, ukoliko se finansijska situacija osumnjičenog u međuvremenu popravi i on izrazi spremnost da ispuni dospele obaveze izdržavanja i prema njemu će biti odloženo krivičnog gonjenje. U suprotnom, protiv osumnjičenog biće podnet optužni predlog sudu, koji će nakon održanog glavnog pretresa doneti presudu. U presudi sud će ukoliko nađe da je okrivljeni kriv za krivično delo za koje je optužen, oglasiti ga krivim i izreći mu krivičnu sankciju po zakonu. Najčešće je to uslovna osuda, a to znači da sud okrivljenom utvrđuje kaznu zatvora, i istovremeno određuje da se tako utvđena kazna neće izvrštiti ukoliko okrivljeni u ostavljenom roku ne isplati zaostale obaveze izdržavanja. Ovo upravo propisuje i član 195 stav 4 Krivičnom zakoniku, po kom ako izrekne uslovnu osudu, sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri dospele obaveze i da uredno daje izdržavanje.

Ukoliko s druge strane, sud nađe da okrivljeni nije kriv za učinjeno krivično delo, oslobodiće ga od optužbe, a ako okrivljeni u toku glavnog pretresa ispuni svoje dospele obaveze izdržavanja, tužilaštvo može odustati od daljeg krivičnog gonjenja, a sud će doneti presudu kojom se optužba odbija. Osnovni cilj samog postupka nije represija okrivljenog zbog učinjenog krivičnog dela, nego uticanje na njega da isplati zaostale obaveze izdržavanja i da ih ubuduće redovno ispunjava, jer je to u najboljem interesu oštećenog, čija egzistencija zavisi od tih materijalnih sredstava.

Kvalifikovani oblik

Teži oblik ovog krivičnog dela postoji u slučaju da su za izdržavano lice nastupile teške posledice, a kazna je samim tim oštrija - kazna zatvora od od tri meseca do tri godine, što propisuje stav tri ovog clana.

Osnov za isključenje postojanja krivičnog dela

Kod ovog krivičnog dela specifično je i to da se učinilac neće kazniti ako iz opravdanih razloga nije davao izdržavanje. Opravdani razlozi za nedavanje izdržavanja u smislu člana 195 stav 2 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika isključuju postojanje krivičnog dela, a ne predstavljaju osnov za oslobađanje od kazne. Dakle, reč je o posebnom osnovu isključenja protivpravnosti, kao konstututivnom elementu krivičnog dela, pored radnje izvršenja, predviđenosti u zakonu i krivice, tako da kada postoje opravdani razlozi za nedavanje izdržavanja neće postojati krivično delo, dok oslobađanje od kazne podrazumeva postojanje krivičnog dela.

Tako npr. kada je reč o izdržavanju maloletnog deteta, roditelji su prema članu 154 Porodičnog zakonika dužni da izdržavanju svoje dete, makar i po cenu žrtvovanja sopstvenih potreba i odricanja od vlastitiog egzistencijalnog minimuma, i imaju zakonsku obavezu da obezbede izdržavanje za svoje maloletno dete bilo iz sopstvene imovine ili prihoda, a prema svojim mogućnostima. Samim tim, okolnost što je roditelj nezaposlen, što se vodi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, ili što nema sopstvenu imovinu ne predstavlja izvinjavajuću okolnosti, odnosno nije opravdani razlog za oslobođenje roditelja od obaveze idzržavanja maloletnog deteta.

Opravdani razlog mogao bi da postoji u slučaju da okrivljenom nije uredno dostavljena presuda kojom je utvrđena njegova obaveza izdržavanja, jer se npr. u vreme donošenja presude nalazio u inostranstvu.

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na: